Narodno blagostanje
i ћ | 1 4
Страна 56.
НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ
Број 4.
__ ПРАВНИ
Ортаклук за почесне спекулације постоји само
онда, кад има за предмет трговачки повао.—
Право суда да испитује правну природу уговора. Касањиони буд Бр. 2392/928.
„Предвиђајући у 9 46 трг. зак. да поред три: врсте трговачких друштава (% 22) може бити и нарочити вид ор-
таклука на почесне спекулације, трговачки закон је и даље ·
у своме 5 47 предвидео, да овај ортаклук треба да је 32кључен за један или више обртаја какве трговачке радње, што значи да такав ортаклук за предмет свога пословања мора имати обављење једног или више трговачких послова, те због такве природе својих послова и сам ортаклук добија карактер трговачког друштва.
„Па како mo Tau. 1. 8 17. зак. о устројству трговачких
судова послови за овај предмет могу имати само покретне.
ствари, док је у овоме случају... спорни уговор имао за свој предмет куповину -непокретног имања, онда ни ортаклук тим уговором закључен, нема својства трговачких
друштава, те због тога за расправу овога спора и није над-.
лежан трговачки, већ редовни Првостепени Суд.“ нов. 1928.).
(Бранич,
Једна правилна одлука. Рогобатан језик не чини јасном мисао, која је тачна:
да друштво чији је предмет |
обављање једног нетрговачког посла, није трговачко дру-
штво, већ друштво грађанског права.
Као што се види из наведене одлуке, судови су У
овом случају имали да расправе питање о надлежности, те је суд ради тога имао да определи јуридички уговора, који је био предмет спора. Ова одлука
карактер | намеће |
питање: да ли судови имају право да уговорима одређују | њихов прави јуридички карактер, па и на супрот квали- '
фикацији коју су му саме уговорне странке дале» Питање.
је врло важно и од интереса не само за уговораче већ и за оне који су са њима у пословним везама.
Француски законодавац је то питање изрично регулисао чланом 1156 грађ. закона, који каже: „Код уговора пре треба испитивати каква је била заједничка намера уго-
ворних странака него се зауставити на буквалном значењу |
израза.“ И пракса је у том погледу стална:
судови сло- |
бодно истражују јуридичну стварност једног уговора без ,
ПРЕГЛЕД
обзира како су га странке назвале и на њега примењују одредбе које му одговарају. То је стављање на своје место. Јуриспруденција је у том погледу врло богата. Најчешће је да се под образином друштва за почесне спекулације скрива који други тип трповачког друштва. Претпрошле године, први пут, десио се обратан случај: суд је открио постојање друштва за почесне спекулације у друштву које је имало изглед обичног командитног друштва. По жалби, Касациони Суд је (22. јуна, 1927) потврдио одлуку Апелационог Суда у Поатије-у овим разлозима:
„С обзиром да жалба замера нападнутој одлуци што је на штету Ш.. раскинула уговор о друштву и осудила га на плаћање накнаде штете и изгубљење добити Р. — у узимајући као разлог, што је друштво било друштво за почесну спекулацију, док је међутим било обично командитно друштво и док је друштвени уговор обвезао ЈЕ само на уплату свога командитног улога; — Али, с обзиром да судије што суде о факту имају право да конвенцијама успоставе њихов прави јуридички карактер, насупрот квалификацији коју су јој по својој вољи дале уговорнице; — И с обзиром да Апелациони Суд, ценећи разне прилике посла и заједничку намеру странака, декларира да је друштво имало само изглед командитног; да је оно У ствари, без обзира на квалификацију која му је дата, било друштво за почесну апекулацију у коме сваки ортак неограничено учествује у губитцима; да су странке тумачиле овај акт увек као уговор за почесну спекулацију; да је сам 11... чинио уплате које премашају његов командитни улог да би учествовао у дуговима; — С обзиром да је Апелациони Суд тумачио уговор на начин, који није противан његовој природи и с обзиром да његова одлука, која је мотивисана не вређа ниједан од законских текстова.... (B. Jurnal des Socićtćs, 1928. стр. 649/650.)
Ми мислимо да и наши судови имају право да слободно, с обзиром на све прилике и околности као и намеру странака, истражују правну природу уговора и примењују оне одредбе, које су за такав уговор прописане — анолого тражењу намере законодавца у разумевању и примени закона (58 8, 10, 13, 546, 548 џи т. д. грађ. зак.. Наведена одлука нашег Касационог Суда доказ је, да је и наша пракса усвојила ово гледиште.
АНАЛИЗА БИЛАНСА
1. ОПШТА ТРГОВИНСКА БАНКА, БЕОГРАД.
Да се под изразом „сродство“ карству не обележава један специјалан однос, онда бисмо били у искушењу, да кажемо, да измеђ Опште Трговинске Банке и Београдске Трговачке Банке постоји родбински однос. Он не постоји међ банкама, али међ њиховим функционерима. И иначе има врло много сличности између обеју банака; и у Општој Трговинској Банци директори обављају техничке послове, а пословну политику воде главни акционари преко управног одбора. М овде су људи из чаршије, и постоји и врло велика психолошка сличност између вођа обеју банака. Али је физиономија Опште Трговинске Банке прилично различна од оне BOODaACEĆ Трговачке Банке.
Београдска Трговачка Банка личи на трговца, који тачно у 6 часова затвара радњу ма колико муштерија стајало пред вратима; док Општа Трговинска Банка личи на младог бујног трговца коме је жао што мора да затвори радњу док спава. Завршни рачуни Београдске Трговачке
(филијација) у бан- |
Банке имају физономију засићеног човека, докле је Општа Трговинска Банка гладна- посла. Њезинњ манометар показује максималан пословни напон.
Та је чињеница добила видног израза у резултату пословања за 1928 годину. У рачуну Губитка и Добитка показује Општа Трговинска Банка добит од 1,090.000.динара, али она у ствари износи 8,660.000.— на главницу од цигло. 5,000.000.— динара! То је баснословна зарада од 64%. Динара 1,090.000 — је зарада од регуларних послова, али добит на курсној разлици хартија од вредности износи динара 2,100.000.—
Наш закон о акционарским друштвима као и закон о непосредном порезу сматрају је за добит; а исто тако је третира и сама банка. Целокупна зарада на куреној разлици унесена је у резервне фондове, што се само може да похвали.
По волумену послова (једна страна биланса износи 45 милиона динара) банка спада у мање банке, али према србијанским приликама она ранжира у средње.