Narodno blagostanje

i 7? i i i ji

Страна 58.

Комбинација двеју индустријских грана: шумске и електричне може се назвати врло срећном; јер, док је шумска индустрија тесно везана за светско тржиште и подложна утицају врло променљиве и ћудљиве коњуктуре, дотле је производња електричне енергије за потребе великоварошке индустрије и нарочито за осветлење елемент првокласне стабилности. Оно, што се не види, из извештаја, а што смо сазнали личном информацијом, — то је чињеница, да је банка највећи део својих потрошача везала уговорима на дуге рокове. То је знатно повећало природну

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Број 4.

стабилност потрошње. А та ће стабилност битно ублажавати ефект променљивости коњуктуре дрвне индустрије.

Електрична централа Трговачко-Индустриске Банке је данас већ фактор у производњи електричне енергије у Београду и непосредној околини. Како је то пак најважнија област комуналне политике Београда, то ће централа играти све већу важност у комуналној политици Београда.

То је један разлог више за упознавање читалаца с њом.

ДОГАЂАЈИ И ПРОБЛЕМИ ИЗ НЕДЕЉЕ

„Франкфуртер МЦајтунг"

од 24 фебруара јавља, |

да се преговори између представника наше вла_ ден представника портера наших предратних облигација налазе у следећем стању: Југославија нуди ВАЛОРИЗАЦИЈУ ОД 65% једном за свагда, док повериоци траже да то буде најнижа стопа валоризације, са којом

ће се почети, али да се стопа има да повећава по- ·

степено све до 100%. Исти лист додаје, да су преговори прекинути, али да ће се продужити. На супрот томе јавља париска „Ј Енформасион" од истог дана, да су српски предратни напири (ТЕ

онај од 1895) попустили према претпоошлој недељи за 2.5 поена, па додаје да је очекивање, да

Хашки Изборни Суд у мају месецу заседава, пресекло преговоре између портера и југословенске владе. Свакако, вели лист на крају, да је за имаоце боље да суд утврди њихово право на плаћање у злату, јер ће онда имати јачи положај према југословенској влади.

Ко да се разбере у овоме» Ми сматрамо, да је потпуно искључено, да је наша влада могла да понуди валоризацију од 65%, јер би то повећало наше данашње дугове (заједно с оним Управе Фондова) за више од четири милиарде динара.

Загребачка берза имала је дне 27. П. једну нарочиту сен-

„Нихаг“ д. д. за индустрију 5 i 56 дрва и држевна учествовања | S4MMHJJ. Имала се Је озавити

ексекутивна продаја од пар стотина дионица горе наведеног подузећа. Роба је најпрво била нуђена по 10 динара. Кад није било купца ишло се је све на ниже и ниже, док код курса од 1 динара по дионици није учињен закључак на 250 комада. На концу је роба остала 1 динар а новац само 25 пара по дионици од 50 динара номинале. Ту још не би било ништа необичнога. Догађа се и догађати ће се да курс поједине акције падне на динар па чаки испод динара. Али код Нихага ствар је у толико необична што држава има 140.000 акција од 560.000 комада колико је издано. Према томе држава има 95% акција друштва чије дионице котирају 1/2%. Кад би код нас постојала нека одговорност веледионичара за судбину појединог подузећа, држава би овђе морала одговарати. Јер она је по својим делегатима била нарочито заступана у управном одбору.

код привредних подузећа

тен

Питат ће неки па како је држава дошла до тога да преузме 1/2% акцију подузећа чије дионице тако слабо котирају. Ствар је веома једноставна. Код једне лицитације шума „Нихаг“ је добио веће комплексе. Интервенцијама које су биле подузете, успјело је да „Нихаг" не плати те шуме готовим парама него својим акцијама. У ту сврху била је повећана дионичка главница и држави

натоварено 56.000 акција по 50 динара, дакле око 7 милијона динара. Уместо пара држава је добила акције.

Сада ће требати „Нихаг“ санирати. На који други начин него да се читава дионичка главница отпише и уплати нова. Тако је урађено код Експлоатације дрва, тако и код Славоније. Само што је код „Нихага“ ангажирана и држава. Држава тешко да ће уплатити нове дионице. По томе ће бити коначан резултат да ће држава остати и без пара (без тих је остала већ давно) а богами и без акција. Седам милијона динара, колико је држава имала добити за шуму може се отписати када се год жели.

А „Нихаг' је тако бесплатно дошао до шуме. Јер држава нити има шуме ни новаца. Значи да ју има „Нихаг“ а да није дао ни паре.

Нови министар шума и руда могао би нам објаснити како то и зашто то да је држава остала и без пара и без шуме» |

Ова је анкета одржана 28. фебруара у Министарству Финансија под председништвом г. подсекретара Летице, а уз

на Е жеаша уцешће – Београдске, Загребачке и Сарајевске Трговачке Коморе, Удружења Банака_ из Београда, Загреба, Љубљане, Новог Сада и Сарајева,

Анкета о порезу на ренту

"Главног Задружног Савеза, Удружења Регулативних Ште· дионица и других заинтересованих привредних организа_ ција. Од стране Загребачких банака били су ген. директори

Др. Пливелић и Др. Костренчић са ген. тајником г. Др. Марковићем; од Босанско-Херцеговачких банака директор г. Васа Ристић, од Војвођанских банака ген. тајник г. Др.

· Павловић, од Београдске Трговачке Коморе г. г. Стеван Јо-

вановић-Ресавац, Љубљанску Трговачку Комору заступао је г. Др. Жагар, Индустријску Централу г. Др. Грегорић, Загребачку Трговачку Комору г Др. Луначек, Београдску и Загребачку Берзу заступали су њихови ген. тајници гл. Перучић и Др. Радосављевић, Главни Задружни Савез кг Пушењак и Варга и т.д.

Анкета је текла достојанствено и целисходно: није било гњаваже, ни декламација, ни предугих говора; излагање било стварно. После поздравне речи г. Д-ра Летице узео је реч Потпредседник Београдског Удружења Банака г, С. Јеврић и прочитао и врло разборито образложио представку свију банкарских организација. Сама чињеница да су се све банкарске организације сложиле, била је гарзнција за стручну и експедитивну дискусију. Други говорник је био г. Др. Грегорић, који је поред главне тезе обратио пажњу на извесне нејасности закона. Трећи говорник г. Пушењак тражио је, да се ослободе пореза на ренту задруге за своје депо-е код банака. Г. Др. Миленко Марковић ушао је детаљно у питање о томе како дејство има

" порез на ренту на улоге штедњу и њезину концентрацију ' код банака и комбатирао гледиште да порез није један од

фактора формирања штедње. Г. Др. Луначек одличан по-