Narodno blagostanje
2. марта 1920.
НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ
“
Страна 59.
знавалац закона о непосредном порезу говорио је о његовим манама у вези са питањем о опорезивању ренте. 1. JD. Павловић из Петроварадина цитирао је примере о дејству пореских мера на штедњу и правац њезиног кретања.
Проблем пореза на ренту није широк, али је врло дубок. И код њега се појављује као главна сметња за његово правилно решење нерешимост проблема о смањивању порезе. Ми ћемо се вратити на ово питање. Из новина већ знамо у ком се правцу крећу захтеви привредних кругова: тражи се његово укидање ако не потпуно, а оно бар за улоге на штедњу и кредите са стране. Други захтев је, ако се ово прво ке може да оствари, да се смање пореске стопе. Трећи захтев је да се стопа на ренте од петнајест од сто спусти на висину на којој је порез на ренту од улога на штедњу, (који сада износи осам процената). Захтев ослобођења од пореза на ренту улога на штедњу код банака мотивисан је двама аргументима: један је народноекономски а други пореско-политички. О првоме ћемо говорити други пут. Пореско-политички заснован је на главном начелу пореске теорије једнакости. Код нас постоје установе које прикупљају улоге на штедњу исто онако као и банке и исти новац употребљавају банкарски. Међутим рента на улоге на штедњу код њих сасвим је ослобођена пореза. То: је Поштанска Штедионица. Ничим се не може да оправда то неједнако поступање. Тај аргуменат је направио најдубљи утисак и тешко да ће моћи Министарство Финансија да остави и даље ту неједнакост. Цео ће се проблем кретати око тога да ли ће се извести потпуно изједначење или делимично.
Друго питање о претераној висини пореза на ренту у осталим кредитним односима има такође изглед на повољно решење. Изгледи су да ће сви кредитни односи, из којих проистиче рента, добити исту стопу.
У средини дискусије узео је реч г. подсекретар Летица и у подужем говору изложио делом своје гледиште, а делом оно Краљевске Владе. Г. Летица је најбољи познавалац наших непосредних пореза из целе земље. Стара је ствар, да нема лешше говорничке вештине од оне, која је заснована на позитивном знању. За присутне је било велико задовољство слушати г. Летицу, који ни једно, ни најспоредније питање убачено у дискусију, није оставио без одговора. Он је отворено казивао своје гледиште. Није се устезао чак да каже, да пати мало од тврдоглавства од чега пате све порежџије. То је био акт претеране скромности. У тези г. Летице није било ничег тврдоглавог, сем тврдоглаве одбране сопственог убеђења.
По дневним новинама проносе се гласови да је мађарски дрвни концерн „Офа“ дошаоу посјед великог – босанског шумског подузећа „Варда“ и да би имао чак преузети и већину акција Шипада.
„Варда“ је национализирано подузеће „Густав Мехтерхајм“ које има пилану код Вишеграда у Босни и код Лаћарака код Сремске Митровице. Национализација треба да је проведена преко банке Гајрет у Сарајеву.
Банка Гајрет међутим демантује вест да би „Офа: дошла у посјед већине акција подузећа „Варда“ и да према томе нема ни говора да би то подузеће било денационилизирано. Даље „Офа“ није мађарско подузеће, јер је протоколирано у Швајцарској па све кад би „Офа“ и узела учешћа код Варде нема ни говора о некој мађаризацији. Аврам роди Исака, Исак роди....
То стоји, али само донекле. „Офа“ наводно нема У својим рукама већину акција Варде него ју има Гајрет. Али ових дана је Гајрет повисио главницу од 20 на 40 милијона динара и све те акције преузела је „Офа.“ _ Дакле није шија иего врат. Сада кад је „Офа“ апсолутни господар банке „Гајрет“ онда је индиректно и главни фактор
код „Варде.“ Шта је заправо с акцијама Шипада није познато. Ну ако већина акција пређе у руке Гајрета, макар онај изгледао. као нека муслиманска банка, господар ће и ту бити „Офа.“ -
Истина је да је „Офа“ протоколирана у Швајцарској. И „Унион Нашице“ протоколирана је у Женеви, ну никоме паметноме неће падати на ум да тврди да то није мађарско подузеће. Иста је ствари с „Офа.“ Протоколација у Швајцарској извршена је само да дијете има љепше име и да се тако неке операције даду лакше провести. Немамо ништа против страног капитала. Већ много наших подузећа која су била национализирана поново су дошла под утјецај страног капитала. Нашто онда заваравање јавности, да није „Офа“ него Гајрет, кад је овај потоњи потпуно овисан од „Офе“; и онда чему оперирати са Швајцарском, кад је јасно да је ту Мађарска. |
Ситуација је данас такова да кад се каже Банка Гајрет треба мислити на „Офа“ и то не на ону из Женеве, него ону из Пеште. Сваком дјетету треба дати право име.
Женидба и удадба одавно су опробана средства за паметне људе, да дођу до среће. Помоћу свадбе је Аустрија била постала великом. Због тога је у аустро-угарским крајевима данас женидба као извор богатства, славе и моћи У пуној моди. Г. Шиме фон Краус, какоу Пешти зову из милоште г. Симона Крауса, је од огромне међународне афилијације. Ево како иде сродничка линија.
Г. Шиме роди Зосјее де Вапдив роџ: Је Сопитетсе еф | Тадивиме, ово роди Офу у Женеви, Офа роди банку Гајрет, Гајрет роди Варду као отац, а мати му је Шипад, државно подузеће за експлоатацију шума, звано Штајнбајс. Помоћу ланца Шиме-Штајнбајс добила је наша држава пресудан утицај у консерну, чија имовина износи милијарде.
Према последњем извештају односно билансу генералног репарационог агента у Берлину, госп. Паркера Џилберта, платила је Немачка држава на име репарација у току пете репарационе године, која је започела 1. септембра 1928. год., па све до 1. фебруара ове год. 900 милиона златних марака. Од тог износа примила је наша држава укупно 30,383.631— златних марака и то у:
Фармацеутским производима у вредности 204.843зл. марака, у разним другим лиферацијама 25,592.844.20 зл. марака, разна плаћања износе 141.505.75 зл. марака, а у готовом новцу примили смо 4,444.437.66 зл. марака.
Рачунајући по курсу од 13.50 динара за једну марку, наша држава је примила у току последњих пет месеца 106 милиона динара. |
Наша репарацивна примања од Немачке
Иијз пословног света
Личне промене. У личном статусу старе и угледне београдске фирме Радисав Ј. Јовановић и Браћа извршена је ових дана важна промена. Средњи брат г. Стеван Јовановић иступио је коначно из фирме, а нове снаге — саобразно старој пракси београдске чаршије, — уведене су у фирму. Тако фирма има сада пет ортака, поред првобитних г. г. Радисава и Аце, још гг. Милоша Н. Милошевића, Николу Р. Јовановића и Душана Б. Живковића.
2
Чланак, који долази: БЛЕР — РОЧИЛА — БАРК ПРЕДРАТНИ ДУГ
|