Narodno blagostanje
| | || | |
динара. Главни извор страних
(Страна 76.
то подузеће свега 2,750.000.— дин. Сопствена средства бан- |
чина износе скоро 23 милиона динара. Кад би се узела најнеповољнија претпоставка да подузеће ликвидира, банка, би у најгорем случају могла да изгуби милион и по динара. То. је само један део њезине годишње зараде. То је двогодишњи отпис њезине непокретности и; у кратко, то је багатела.... Кад би све банке у Југославији остале у овој пропроцији у својим ангажманима у индустрији, онда се нашем мешовитом банкарском систему не би имало шта да замери. Главница банчина износи у овој години 16 милиона средстава су улози на штедњу у износу од 46 милиона динара. Врло је вероватно | да је ту много ситних улога пошто банка годинама ради са
==
НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ
Број 5. _
малим човеком. У прошлој години зарадила је банка 4,650.000.— динара 7. 1. 38,7%. Она је повећање главнице од 12 на 16 милиона динара извела великим делом из саме зараде. Па ипак је поделила масну дивиденду од 20%. Номинална вредност акција данас износи 400— динара. Акције су у чврстим рукама као и код свију других старијих београдских новчаних завода.
АНАЛИЗА БИЛАНСА
На корицама листа налазе се•биланси који се 1 анализирају.
ДОГАЂАЈИ И ПРОБЛЕМИ ИЗ НЕДЕЉЕ ~ ·
Париски недељни лист »Воштзе et К'патсез« јавља, да ће ускоро доћи у Београд представници портира из Париза ради преговора са нашом владом односно валоризације наших предратних облигација. Београд је одавно постао циљем туриста. Њега је посетило тма народности и занимања. Само још није видео на својој калдрми представнике удружења портира. Сад је и на њих дошао ред. Нек су добродошли и нека понесу најбоље расположење из Београда натраг!
U Веостади se ovih dana vodi jedna nadasve teška pomorska bitka. I to ne otvorena nego podmukla. Zapravo bi to imala biti jedna englesko-amerikanska pomorska. bitka. A cilj je te borbe, koncesija za prevoz emigranata iz naših luka u luke južne Amerike u prvom redu ATĐentinije. у Na jednoj je strani veliko englesko društvo Cunard-Line, a na drugoj društvo Jugoslavenski Lloyd. Mi smo rekli da. bi to imala biti jedna englesko-jugoslovenska bitka, jer je veliki engleski krstaš Cunard uzeo i dva domaća torpiljera, naime Jadransku Plovidbu i Dubrovačku Plovidbu. Oni bi skupa. osnovali novo društvo, koje bi kod nas bilo protokolirano. Parobrode bi dala Cunard, a naši bi bili svatovi. Kod Jugoslavenskog Lloyda wkcioneri su pretežno naši emigranti iz Južne Amerike, ali koji se u pretežnoj većini nikada. više neće povratiti u našu državu. Njihova deca niti neznaju naš jezik. Prema, tome oni po privredi više nisu Jugosloveni. Njihov imetak pripada. Južnoj Americi. | Pomorska bitka odigrava se intervencijama. Za prijašnjeg: režima, glavnu bitku za Cunard vodio je brat jednog ministra. Cunard traži uvek slično sredstvo. Jugoslovenski Lloyd sa svoje strane poslao je u vatru i SVOB generalnog: direktora, koji je radi toga došao iz Londona. Jer direkcija. Jugoslovenskog Lloyda nalazi se naime u Londonu. Pored toga sa jedne i sa druge strane mobilizirano je sve Što 5е dade mobilizirati. Cunard Line računa da će se iz raznih obzira prema епојевкот родилеби biti do krajnosti susretljiv. Sa druge strane Jugoslavenski Lloyd napravio je jednu kolosalnu taktičnu kretnju. On je od augusta prošle godine uveo jednu teretnu lihiju izmedju naših i argentinskih luka.. Sada će biti teško dati koncesiju jednom stranom родилеби да опо tuče jedno nominalno domaće poduzeće, koje već podržaje liniju u istom pravcu. Mi godišnje emigriramo sa preko 10.000 ljudi u Južnu Ameriku. Prema tome bio bi izgled za jednu emigrantsku liniju. Danas naše emigrante u „Južnu Ameriku prevažaju tali-
Pomorska bitka na sred Terazija!
janska, njemačka, francuska, holandijska i engleska (osim Cunarda) društva. Kad bi dali monopol samo jednom društvu, druga bi protestirala i njihove bi vlade intervenirale. А bez monopolnog položaja nema ni govora da bi se linija ka, Južnoj Americi mogla održati. Cunard Тапе traži da joj naša država nadoknadi deficit koji bi se pojavio na toj liniji kao i 10% amortizaciju plovnog parka. Jug. Lloyd је relativno daleko jeftiniji i traži mnogo manje.
Obzirom ma sve izneseno, englesko-amerikanska pomorska bitka mogla bi imati jedno Salamunovo riješenje, da koncesiju ne dobije nitko i da emigracija ide kao što je išla i do sada. Jer kad se je mogla odložiti relorma kalendara, zašto se ne bi mogla. odložiti i emigrantska linija prema Južnoj Americi. Tako se barem ne bi nikome zamjerili, i što je najglavnije, to bi riješenje bilo najjeftinije.
У буџету издатака Министарства · Саобраћаја налази се већ доста година једна позиција, која је до пре неколико година показивала јаку тенденцију а ја ћаџзве, али која је већ три године врло флау. Реч је о субвенцији јадранском трговинском бродарству. Захваљујући добрим родбинским везама успели су били наши славни морепловци да обезбеде себи богату субвенцију. Ствар је била врло проста, оглашен је сопственик сваког чамца на обали јадранског мора за националног радника. Црно Море нема плиме и осеке. Где би био крај Јадранском Мору и његовим морепловцима кад би наша државна каса била Црно Море. Осека у државној каси бацила је на спруд нашу јадранску каботажу.
Респект наших влада према патриотском раду бно је толико велики да ниједна није имала куражи да укине ту субвенцију. Али се за то прибегло опробаном средству. Субвенција се није исплаћивала. Држава се води на дугу. Ако се не плати дуг из шведског зајма, платиће се кад тад. j Ових дана бавио се у Београду представник прекоокеанске линије „Југословенски Лојд: који има 24 велика брода са 200.000 тона. За разлику од других светских компанија, које имају за задатак да преносом робе и путника фруктифицирају уложене капитале, „Југословенски Лојд“ је далеко од сваког трговачког циља, он је сав у патриотској служби, он проноси нашу заставу кроз светске воде. Друштво не пориче да има сувише много бродова у свету, који су готови да раде овај исти посао, који ради и оно, али је измеђ њих и њега разлика у — застави.
За то проношење наше заставе преко океана „Југословенски Лојд“ не тражи од државе никакве накнаде, 08 тражи само да „и његов напор добије ма и најмање. признање