Narodno blagostanje

30 марта 1929. НАРОДНО

БЛАГОСТАЊЕ Страна 117

__ За оног, који добро познаје наше финансијске прилике, нема лакшег задатка. За заступнике наше пред тим изборним судијом нису потребни ни странци ни наши политичари ни уображени научници. Греба одредити два чиновника из Министарства Финансија, једног кој: спрема буџет, и другог, који га извршује, па да будемо сигурни, да ћемо добити парницу.

На почетку ових чланака рекли смо, да је питање предратних дугова наш највећи проблем од постанка наше државе. Држимо да смо успели доказати, да нема потребе, да се на народ баца терет њихове валоризације. Наше је гледиште засновано на аргументима, оно је и у интересу народа.

Леонид Таубер, проф. Тргов. Акад. — Београд.

Нов менични закон

(Практичне белешке)

1 Кратка предисторија закона

Наш нов менични закон, који је обнародован 19 децембра лањске године, јесте једно савршено дело законодавства задњег времена.

Већи и најважнији његов део (55 1—69, 78, 83, 94—95, 100—101 и 103—106)' сачињава резултат дугодишњих напора најбољих познавалаца меничног права у целом свету. Питање међународне кодификације меничног права било је разрађено у расправама правника, на међународним конгресима научника и најзад на званичним конференцијама делегата појединих земаља у току протекла пола века. Најважнију етапу ове међународне акције са" чињавају радови Хашких конференција 1910 и 1912 год. у којима су суделовали као заступници својих земаља не само највећи правнички ауторитети у овој области, као проф. др. Јозерћиз Ла (Холандија), 51: Маскепле С. Сћајтег5 (Велика Британија) проф. Сћ. Гуол — Саеп (Француска), но и директори највећих банака (Енглеске Банке, Француске Банке и др.) и представници светске трговине. Била је израђена конвенција, коју су потписали делегати 27 држава којој је приложен регламан од 80 чл. као пројект међународног меничног закона.

Овом приликом треба напоменути да се између потписника конвенције не налазе ни велика Британија, вити Америчка Унија, ма да су њихови заступници узели учешћа у радовима конференција. Ове су земље, које сачињавају цео свет за себе, успеле већ раније да знатно изједначе у својим границама своје менично право, које има заједнички извор у англо—саксонском сотштоп Ја. Како оне суревњиво чувају своје особине, то нема изгледа да ће у блиској будућности учинити концесије које ће олакшати унификацију меничног права у целом свету.

Услед рата конвенција од 1912 год. није била ратификована и посао око међународне кодификације меничног права прешао је у руке Друштва Народа, које намерава сазвати нову конференцију у циљу ревизије Хашког регламана. Али док Друштво Народа то учини поједине државе (Пољска, наша Краљевина), које су се нашле пред хитном потребом за реформом и унификацијом свог меничног права, одлучиле су, да усвоје поп ганопе imperii sed imperio ralionis 80 unmaHoBa Xaitkor регламана, да их допуне одредбама по питањима, која су била остављена отворена, те прогласе један такав закон без обзира на међународно стање тога питања. Тако је поступила Пољска промулгацијом закона од 14 новембра 1924; исто то је учинила и Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца издањем закона од 29 новембра 1928 год,

П Ублажавање формализма

| Менични закон (8 115) одредио је доста дугу масано 1е215 — од једне године — у намери да да могућност не само правницима но и пословним људима у опште, да се добро упознају са његовим прописима, који се знатно разликују од правила, која сада важе на појединим правним подручјима Краљевине С. Х. С. С тога се надамо да ће читаоцима „Народног Благостања“ бити од користи ако покушамо да им олакшамо ово упознавање.

Један од циљева, којима тежи нов закон, јесте ублажавање сувишног формализма постојећих меничних закона. То се да запазити већ приликом читања 9 1. Тај параграф између битних састојака трасиране (вучене) менице не спомиње валушну клаузулу („вредност у новцу, епсапу, рачуну или на који други начин примљену — као што то тражи т. 9 5 80 Србијанског Трговачког Законика) те подвлачи независност менице од саџза obliganđi Tj. њезину апстрактну природу. На тај се начин наше право приближава немачком и донекле усваја теорију менице као 5епрштакфа.

Поред тога нов закон (5 17. 3) не захтева да испред имена ремитентова буде клаузула „по наредби“, јер меница и без те клаузуле може се пренети индосаментом (5 10). Само уметак „не по наредби“ или други израз који значи то исто, претвара меницу у Бесјемесћзеј, тј. у исправу, која је преносива само грађанском цесијом. Овим се ствара један нов за Србијанско право облик менице, врло згодан у случају издања меница, које се не смеју . есконтовати и у опште преносити, као на пример гарантне менице (Kautionswechsel). Предвиђен је и индосамент „не по наредби“ (5 14 т. 2).

Закон (8 1) исто тако не захтева да менична сума буде „писменима и у слогу менице наћисана“ (5 80 т. 2 Срб. Трг. Зак.). С тога може да буде написана словима или бројевима, али ако је менична свота написана и словима и бројевима, вреди свота исписана словима, а ако је написана више пута словима или више пута бројевима, онда вреди најмања свота (5 6).

Нов закон не сматра за неважећу меницу, у којој није означена доскелост, него ју сматра као меницу по виђењу. Тако исто ако није назначено место издања менице, сматра се да је издата у месту, које је означено поред потписа трасантова (9 2). То су законске презумпције, које теже да одрже важност менице. | u

Као одступање од сувишног формализма јавља се и правило у 5 5, према коме се у меници пла-

тивој по виђењу или на одређено време по виђењу