Narodno blagostanje

Страна 116

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

доцне стигли, да јефтино купе предратне облигације ради шпекулације са валоризацијом и који имају сазнања, да се намерава признање а евентуално и валоризација истих.

Ми сматрамо да о шоме не може бштши ни говора. Не можемо ми одступити од 11-годишњег гледишта, јер ниши то тражи Француска влада од нас, ниши ма ко шо сме да тражи, јер је противно јасном тексту уговора о миру, нити би се то могло бранити пред народом.

3) Као што смо већ казали г. Поенкаре је изјавио у Француском Парламенту, у фебруару 1928. г., да право на валоризацију имају само предратни имаоци; а после изведене валоризације у лето 1928. r. изјавио је он такође у Парламенту, да Француска жали што не може да валоризира своје предратне облигације, и ако то би требало да уради, јер јој не допушта финансијско стање. Г. Поенкаре је усвојио принцип, који важи у облигацијоним односима више од 2000 година; принцип који је римски правник формулисао у максими шта розе пето деђеашт: Значи, да је платежна способност дужника суверени критеријум квантитативне стране облигационог односа. Г. Поенкаре је пошиинио правни кршшериум финансиском. То је једино правилно гледиште, Нема веће заблуде од гледишта, да је питање валоризације предрашних обавеза правно питање. Постоји безброј кредитних односа унутрашњих и међународних, заснованих пре рата са златном клаузулом јасном као дан, па се ипак ти дугови плаћају у депресираној валути. Тако је у Француској, тако је и у Немачкој, тако и у целом свету и ако је јасна намера сауговорача, да се плати у звечећем злату за случај депресијације дотичне новчане јединице.“

Начело ш е роззе пето деђеашг важи и у међународним односима.

Конференција мира 1919. г. унела је у уговор са Немачком одредбу, да ова има да плати све штете проузроковане непријатељским државама. Американци су још на конференцији изјавили, да је таква одредба неозбиљна и да је потребно, да се у уговор унесе тачна сума. |

1920. г. на конференцији у Спа утврђен је дуг Немачкој на 132 милијарде златних марака.

#ж) Ми смо свестрано проучили правну страну питања служећи се при том богатом литературом библиотеке париског правног факултета. После тога имали смо прилике да дискутујемо то питање с највећим швајцарским ауторитетом у тој материји. После дуже дискусије ми смо формулисали наше гледиште на следећи начин: Нисмо наишли ниједног случаја, где је питање цењено искључиво с гледишта правне теорије. Свуда је полазна тачка при проучавању била национални интерес. У место да се пође од непознатог и путем анализе и синтезе тражи солуција, полази се од тога, да је једина добра солуција она, која је национално корисна; па су се онда тражили аргументи за то гледиште. Као најлепши доказ за то служи француска јуриспруденција по којој се у правно истоветном кредитном односу досуђује плаћање у папирнатим францима, ако је дужник Француз а поверилац странац, а у златним францима, ако је обрнути однос.

Наш се познаник сложио с тим гледиштем и саветовао нам, да то наше сазнање објавимо у једном страном часопису. | ј

| Зар није то спровођење начела »ЏИта posse nemo debeatur«?

Број 8

Цифра је била апсурдна и због тога никад и није озбиљно узимана. 1924. г. долази до састава Дозове комисије у Лондону, која је имала за задатак, да утврди колико Немачка може да плати. Има више од месец и по дана како у Паризу ради комитет експерата са задатком, да без обзира на све досадање уговоре и обавезе, утврди величину и број ануштшета немачких ренарационих дугова.

На бази истог начела регулисани су и ратни дугови међу Савезницима. Америка је објавила да ниједан Савезник не дугује онолико, колико је примио и на колико се обвезао, већ онолико, колико може да плати. На тој бази регулисан је и француски ратни дуг Америци.

То је једини критериум, на основу кога може

да се третира питање валоризације предратних дугова.

Из овога излази, да би смо имали прво да утврдимо нашу платежну способност и тек онда да одредимо да ли и колико можемо валоризирати предратне дугове. Платежна способност за наше предратне дугове може се утврдити само тако, ако се пре тога утврде тачно и све наше обавезе. То велимо због тога, што једна од највећих обавеза, а то је она по основу ратног дуга Француској, још није ушврђена. Као што смо казали у првом чланку, Французи тврде, да им дугујемо 20 милијарди динара. Свакако, да ће се дефинитивни дуг утврдити много ниже, али се не може знати наша финансијска снага, пре но што се у наш буџет издатака не унесе та сума. Из овог се логички изводи императив да ми не можемо водити никакве преговоре о предратним дуговима, док не регулишемо питање ратних дугова. То гледиште није ново, оно је истакнуто у парламенту пре годину и по дана. На то је одговорио један квазипарламентарни министар, да француска влада не прима тај ред ствари. Али то није ничим доказано. Међутим г. д-р Нико Суботић, министар финансија, именовао је у очи свог пада комисију са задатком, да преговара о ратним дуговима и да том приликом само ефлерира питање предратних дугова, да васпостави контакт са портерима и да сондира њихово гледиште. Значи да француска влада у зиму 1928. г. није више стајала на том гледишту.

Преговори о ратним дуговима не могу дуго трајати. А ако у међувремену дође позив од Хашког Судар Та околност не би смела да нас узнемирава. На Хашки Суд не треба ићи. За то имали бисмо да полажемо рачуне само Француској, а ту нема никакве опасности неспоразума.

Кад се сврши питање ратног дуга, треба се обратити француској влади и рећи јој, да желимо с њом преговарати о питању предратних дугова. Она ће на то одговорити, да за то нема овлашћења од портера и упутиће нас на последње. Ми ћемо се онда њима обратити и саопштити им нашу одлуку. Одлука може да гласи да ни сантима не можемо платити више него што ·плаћамо данас. Портери ће бити револтирани и тражити интервенцију француске владе, која ће се онда обратити нама. Ми ћемо одговорити, да пристајамо, да председник француске републике или француске владе буде изборни судија између нас и поршера. У том моменту настаје за нас обавеза, да пред судом бранимо своје гледиште и докажемо, да нисмо у стању, да платимо више, | |