Narodno blagostanje

ђ априла а

lombardirati niti. državni papiri. A kako je poznato, naša tržišta nisu tako јака da bi se za kratko vrijeme mogao realizovati veći iznos pa i najboljih papira. Iz svih tih razloga prisiljemi su naši novčani zavodi da drže daleko veće iznose u blagajnama ili na žiro računu Narodne Banke nego što bi to bilo poželjno. Jer pravo uzevši kod nas se samo te dvije stavke mogu uzeti kao apsolutno likvidne: sve je ostalo problematično. Potraživanja kod novčanih zavoda vrijede kao likvidna jedino onda, ako su to potraživanja manjih zavoda prema većima. Ako pako veliki zavodi imaju potraživanja prema malim zavodima onda je. pitanje dali se ta potraživanja dadu tako lako i tako brzo realizirati.

Na deviznom tržištu u pogledu kurseva nema bitnih promjena. Do sada su se potraživanja, koja su bila na žiro računima Poštanske Štedionice, i Која 51 tamo ležala najmanje mjesec dana, mogla lako prenašati na slobodne dinare, radi čega je i u inozemstvu uvijek bila znatna ponuda dinara. Sada se je stalo tome na kraj, i Poštanska Štedionica ne može više tako lako prenašati pojedine iznose na slobodne dinare. Sada će i ponuda slobodnih dinara na inozemnim tržištima biti znatno manja. Uslijed toga oni koji traže dinare, morati će nuditistrane devize i tek tako dolaziti do dinara.

Na tržištu dionica novčanih zavoda nema bitne promjene. Ovog tjedna, održale su svoje skupštine Srpska, Jugoslovenska i Poljodelska banka. Jugoslovenska banka plaća 8% dividende, Srpska 20% a Poljodelska banka 16%. Dionice Jugoslavenske banke, po isplati kupona, notiraju 86 dinara, dakle 14 dinara, ispod nominale. U privrednim krugovima očekuje se da čim se ekonomske prilike definitivno wrede, da će i te dionice doći bar na nominalu. Srpska banka notira, ako odbijemo kupon, skoro dvostruko od nominale. Nu kako dividenda ismnosi 20% to je taj kurs i opravdan budući, da se plasirani kapital ukamaćuje sa 10%. Poljodjelska banka, isplaćuje dividendu od 2 dinara, na dionice koje po isplati kupona notiraju ispod 16 dinara. To odgovara ukamaćenju od preko 12% što je svakako najjače ukamaćenje na našem tržištu.

Za Opšte jugoslovensko bankarsko društvo očekivašo se da ove godine neće platiti dividende. Anglo-čehoslovenska banka, ove je godine prvi put platila dividende, a, ranijih godina polučene dobitke upotrebljavala je za jačanje tajnih i javnih resora. Opšte jugoslovensko bankarsko društvo, s osobitim obzirom :da su sve dionice u jakim rukama može si dozvoliti luksus da prve godine ne plati dividendu i da za to ojača SsVOič Teserve i provede otpise, koji ne bi bili potrebni. Time se znatno jača situacija zavoda i omogućuje da kad pristupi isplati dividende, da ta: bude dosta znatna.

Kod industrijalnih poduzeća mema ništa naročitoga. Za dionice parobrodarskih društava vlada i dalje interes. Upućeni drže da, je unutrašnja vrijednost svih tih dionica znatno veća nego što je to bursovni kurs. Znafno povećama subvencija, omogućiti će društvima da isplaćuju primjerenu dividendu. Pogotovo ako se uzme da su sva ta društva oslobodjena, svih poreza, prireza i taksa. A te pozicije igraju bitnu ulogu u računu gubitka — dobitka drugih poduzeća.

Za dionice šumskih poduzeća, vlada znatan interes i dionice Gutman već notiraju 210 dinara. A unutrašnja, je vrijednost znatno veća, samo što glavni dioničari nikako da se odluče na isplatu veće dividende. Drava je isplatila dividendu od 14 dinara. Obzirom па tu dividendu, 'kurs izgleda wrevisok, budući da ne predstavlja nego jedno ukamaćenje od 3—4%, što je za naše prilike svakako malo. A nade u porast kursa u savezu sa švedskim monopolom izgleda, da se nisu, niti će se ostvariti.

Kod državnih papira slaba tendencija traje i dalje. Hosiste još uvijek obećavaju da će se poduzeti izvjesne mjere, koja će imati za posljedicu jačanje kursa državnih papira. Ali se bljutavim izmišljotinama ne može trajno da dejstvuje na 503.

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

_ Страна ! 41

РОБНО ТРЖИШТЕ

"Ситуација на тржиштима житарских производа остала је у току последње недеље потпуно непромењена. Не показују се готово никакве промене, а тенденција је веома стална и мирна. Цене житарских производа које су се до половине месеца марта попеде до свог овогодишњег максимума, у другој половини марта нагло су се снизиле на висину од пре месец- дана. До тог пада цена је и морало доћи, јер је диспаритет између цена у нашој земљи и европским тржиштима постајао све већи и већи. Могло се чак и констатовати, да за време док су цене европских и американских тржишта биле у падању, цене у нашој земљи су се без икаквих стварних разлога пењале, и то код веома незнатних закључака. Узроци такве дисхармоније су пре свега у _неинформираности — било понуде, било тражње — а наравно и у дејству појединих група спекуланата: Стално се је могло примећивати, да је тражња била жива, а понуда резервирана и веома незнатна. У међувремену се је ситуација променила. Показало се да су вести о рђавом утицају овогодишње зиме биле много претеране, те да су американске понуде са врло повољним ценама се појавиле на европским тржиштима много пре но што се очекивало.

Највиши и најнижи курсеви београдске робне берзе износили су у току ове седмице : ПШЕНИЦА.

Сава шлеп промпт 78- 79. 3-4% . 245.— 240.Дунав, шлеп, 78-79, а 245.— 240.Главна пруга 78 79, 3-4%/5 250,— 245.Тиса шлеп, 79-80, 20 Sie 245.— 240.Бегеј шлеп 79- 80, ZOV RU, | 245.— 240.Вршац 79-80, 2070 промпт. 245.— 240. Банатска станица 79-80 29. 250.— 245.Узана пруга промпт. 79-80 450 252.— 245.Бачке станице 79-80 27... 250.— 248.шлеп Шабац 79-80, 3- -49/ за 20, HI. 245.— 240.Пожаревац промпт. 79-80, 3- 0 252.— 245.Егзекутива промпт. 80 29, КУКУРУЗ

Главна пруга промпт. пар. Смедерево

промпт. пар Вршац па 270.— 265.ЈУ., М. Бачка, Срем . 285.— 282.промпт. Срем, Бачка. 275. — 210.Банатска станица 280.— 210.април Дунав. 280.— 215.Мај, шлеп Бегеј Тиса | : 287.50 280.Промпт. пар. Илиџе . ..-.. 215. — 210.—

Данас је код нас размер између понуде и тражње промењен. Појављују се све веће и веће понуде, а тражња, па чак и интересовање је врло слабо и резервирано. На-. равно је, да су се наше цене због такве констелације морале приближити ценама светског паритета. Развој цена за ближу будућност диктирати ће количина наших житарских стокова те интензитет понуде. |

Светска житарска тржишта не показују готово никаквих промена. Њихова темељна тенденца за пшеницу

„је донекле лабава а за кукуруз у некој мери сталнија. Сва

тржишта се налазе увек још под утицајем Аргентине, чијаје жетва била веома повољна, и много боља од оне претходних година.

Ценама Аргентине морају следити Северна Америка као и Канада, макар они увек још покушавају, да постигну извесне повишице цена, јер су њихови продукциони трошкови знатно већи од аргентинских, али, према доса-

„дашњим изгледима они у томе неће моћи успети. Особито

аргентински кукуруз, који се у овом месецу товари за

'Европу, имаће према досадашњим искуствима за последицу. још даљна попуштања у ценама.

"Остала робна тржишта веома су умирена. Памук се је на међународном тржишту усталио, а исто тако и бакар, олово и цинк. Гвожђе је нешто поскупило, и то због повишице картелних цена, а показаће се, у колико ће се те цене моћи одржати.