Narodno blagostanje
Страна 152
принос са 10% добије се 14 милиона динара. Интересантно
је истаћи, да на чист приход од 1,855.000.— динара 3 мили-
она износи приход од непокретности и од камата на капитал. То је околност због чега једно осигуравајуће друштво у толико је сигурније и толико већи принос баца у колико је старије.
Као трећи пласман обртног капитала, као што смо напоменули, означава се у рачуну изравнања: „текући рачуни“, „готовина код банака“. Ово је мало еуфемистички изражено. Не може се рећи готовина код банака већ потраживања од банака. Готовина је само оно што се полаже по жиро рачунима код Народне Банке и јавноправних кредитних установа. Остало је потраживање, па ма како оно било ликвидно, а не мора да буде са свим ликвидно, као што и искуство показује. Од чисте добити подељено је акционарима 1,250.000— динара, т. j. 25.—- динара по акцији, чија номинала износи Дин. 200.—. Значи дивиденда износи 12"), % од номиналне вредности. Акције друштва „Србије“ налазе се у чврстим рукама. Њима се тргује два до три пута годишње. Курс акција износи Дин. 600.—, према чему излази, да је укамаћење нешто мање од 4%, | ј. за више од 3% ниже него укамаћење државних хартија од вредности. Том ниском рентом есконтује неизбежно повећање дивиденде услед систематског напредовања посла и услед врло велике тихе резерве.
ТРГОВАЧКИ ФОНД И ЊЕГОВА ХИПОТЕКАРНА БАНКА.
Колико се ми сећамо фирма је некада гласила Хипотекарна Банка Трговачког Фонда, чиме се је хтело истаћи
оно што је пословно важније У односу према спољном све:
ту. Годишњи извештај за 1928. г. носи наслов Трговачки Фонд и његова Хипотекарна Банка. Ова промена много каже за онога ко познаје историју ове установе. До свет: ског рата ова установа сматрала је, да је њезино тежиште у хипотекарним пословима, да је то њезин главни 33датак, а да је Трговачки Фонд један аксесориум, који по себи нема шанса на велико развиће, као што је то показа: ло релативно мало интересовање за исти. Саобразно томе схватању управе су периодично чиниле покушај јачег раз: вића хипотекарних послова. Било је међу члановима управног одбора људи, којима је то била заветна иде ја. Она у осмови није била погрешна. Ова установа ужива по закону о концесији од 1902, г. огромне привилегије, исте које има и Државна Хипотекарна Банка као државна установа. Како у Србији није било и нема катастра, то је само помоћу тих привилегија могао да се форсира хипотекарни посао и ван Београда. Од како је Управи Фондова успело 1910. г. да се реалном каматом од 5. % пласира 30 милнона франака својих заложница у Француској, Управа Трговачког Фонда је сматрала да је то пут којим H она треба да
иде и због тога је покушавала неуморно, да пласира своје.
заложнице на страни. После рата гледиште се из основа
променило, а имало је свога разлога. Оригинална је основ-
на идеја ове установе.
Српски народ је по своме менталитету најбирократ“. скији на кугли земаљској. Од сељака у шуми, па до вође политичких странака све то сања о какој вајди из државне касе. Најбоље је плата, још боље пензија, а машта појединаца је била неуморна у измишљању других облика легалног црпења из државне касе, а у сваком случају пензија је била идеалом сваког Србина.
Београдској чаршији је до 1908. г. врло добро. У њој су формирани већи капитали у нашој земљи. Редак је био случај да је трговац посрнуо и постао пропалицом. Али их је ипак било, нарочито из кризе 1895. и 1908. год. Јасно је било да трговина не обезбеђује старост тако као државна пензија. То је уосталом сазнање слобод“
них професија и у другом свету. Из тога је изникло оси: гурање. И београдски трговци су били готово сви осигура- ·
?
НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ |
| чиновника
ишло релативно.
· Број 10
ни за случај смрти, па и за случај доживљења, али то није "било довољно. М та осигурана сума
може да се изгуби услед рђавог пласмана, а осигурање ренте је било тада у првом почетку развића. У жељи за обезбеђењем ма и најмање пензије у старости за случај осиромашења неколико трговаца је дошло на мисао, да образују једну установу, која би служила томе циљу. Ни та мисао није нова, она је У другом свету одавно пре остварена у облику осигурања на бази реципроцитета и то најбоље у облику задруге. Али је људска машта од вајкада тражила у тежњи за осигурањем старости неко чудо, нешто што би за мале паре врло брзо дало ренту. Из те су идеје никла код нас пред крај 19. века чувена погребна и свадбена друштва, о чему ћемо једном приликом опширно писати. Осигурање није идеја која је служила за базу Трговачког Фонда. Основна идеја се може овако кратко да формулира: сваки члан има да улаже месечно одређену суму. Тај се новац има да флуктифицира путем хипотекарног кредита. Сав приход Хипотекарне Банке, која се истовремено оснива са тим Трговачким Фондом, има да се подели међу чланове путем капитализирања њихових улога. После 10 година престаје плаћање. А у случају имовне пропасти улагач има право на ренту, која је У ствари квота његовог учешћа у чистој добити Хипотекарне Банке. Шта је то у ствари» Свакако да то нема никакве везе са начелом осигурања. То је једна врста штедње, једна врста обавезног улагања новца на штедњу, али с том разликом, да се тај улог не даје депозитној банци већ се формира једна установа која има за задатак, да помоћу банковних послова истера што веће укамаћење. По себи се разуме, да прве године резултат не може бити фасцинирајући ни примамљив. То је врло проста ствар.
MH ако је тај новац пласиран врло повољно, ипак је често приход по одбитку трошкова био такав, да је укамавење улога било исто као и улога на штедњу. Али се после рата ствар из основа изменила. Врло појмљивим узроком. Наглим повећањем обртних средстава. Хипотекарна Банка ради данас са капиталом од скоро 70 милиона динара на основне улоге од 24 милиона динара. Улози на штедњу износе 30 милиона динара, а кредити 13 милиона динара. Тим је повећана бруто, а нарочито нето зарада, а тиме укамаћење улога. Бруто зарада износи 7,3 милиона динара, а нето добит 4,4 милиона динара из чега се даје 20% на уложени капитал. Овако сигурно пласирати новац и вући 20% не може се на други начин постићи и у колико се више буде развијао посао у толико ће веће бити укамаћење. То је оно што је отворило очи трговцима и поред тога чињеница, да 70 лица примају ренту из фонда, допринела је, да је (а ту су поред трговаца још и трговачки помоћници, банкарски чиновници и т. д. отворила вољу на уписивање у чланство. Банкарски чиновници су тражили да им се улог повећа на 1.000— динара месечно као и трговцима (пошто је улог максимиран за трговце на 1.000:— динара а за остале титуларе на 200.— дин. месечно). Збор Трговачког Фонда овог се пута није изјаснио по овом тражењу банкарских и из приватних извора сазнајемо, да су се последњи одлучили, да приступе оснивању сличне установе. По себи се разуме, да они имају пред собом врло тежак задатак, прво да добију концесију какву имаде Трговачки Фонд и друго да створе средства, односно што већи обртни капитал јер без тога може фонд да испадне дефицитаран.
О Т. Ф. и његовој Х. Б. имало би још много да се пише. Ми смо изложили овде најважније одредбе његове конституције и његову финансијску базу. Другом приликом вратићемо се на проучавање: послова политике његове Х. Б., која није само хипотекарна, већ и мобилијарна.. Овај приказ желимо (да завршимо једним погледом у будућност. Као што рекосмо данас је сам Фонд средиште интереса' нашег света, који има право да буде његовим чланом. За сада се само: о том говори како је то одлична врста осигуарња