Narodno blagostanje
13 априла 1628.
strane ima sada i mmogo više privatne TODe. Čak ima, dana kad Narodna Banka od trećina primi skoro toliko deviza koliko daje na berzi. Nu pitanje je kako će se razviti situacija &KO novčano tržište bude likvidnije i ako će se u većoj mjeri Dpristupiti regulaciji obaveza naših privrednika vis-a-Vis inOzemstva. Za slijedećih dana. očekuje se veći prilijev stranih deviza. Izvoz je nešto veći u prvom redu'drva. A da je dovoljno vagona _ on bi bio i znatno veći. Sa druge strane iz nekih financijalnih operacija koje je sproveo jedan naš vodeći zavod imalo bi u najskorije vrijeme da udje u zemlju do 100 milijona . dinara stranih deviza.
Dionice novčanih zavoda. Promet je bio nešto veći nego u prošlim tjednima. Skoro u svim važnijim papirima bilo je ovoga tjedna elektivnih zaključaka. Iznimku čini jedino Narodna Banka. Tako je kurs poskočio za nekoliko stotina dinara nikko nema namjere da svoje dionice još sada prodaje. To vIijedi u prvom redu za Zagreb gdje se sav posjed na. dionicama Narodne Banke koncentrira na nekoliko banaka, ali koje ih ni u kojem slučaju ne puštaju iz ruku. Privatnici jedva imaju koju siotinu komada a ni ima nije žurba da se riješe svog angažmana. Osim Hrvatske Sveopće Kreditne Banke sve su vodeće banke Već objavile svoje bilance i utvdile visinu dividende. Hrv. Sveopća Kreditma Banka ranije je uvijek prva izlazila sa svojom bilancom pred javnost. Prošle godine uslijed pregovora O Teorganizaciji, koji su trajali nekoliko mjeseci, glavna skupština za godinu 1927. održala se je tek pred sam Božić. Ove godine zbilja nema razloga da se tako dugo odgadja sa, glavnom skupštinom. Pogotovu što se na istoj nema donijeti nikakva. važnija odluka.
Od manjih banaka nije još držala svoju skupštinu Hrvatska Bamka, kod koje je angažirana Banca Commerciale Italiana. Možda je ovdje razlog pitanje daljneg proširenja zavoda kao i рорипјепје ravnateljstva sa uticajnim i uglednim domaćim ličnostima, pak sve te stvari nisu valjda još dozrele.
Dionice industrijskih preduzeća. Situacija je i ovdje nešto prijaznija. Gutman opet notira 200.— dinaTa koliki je bio kurs pred isplatom dividende. Kod ostalih poduzeća nema, bitnijih promjena. Pravljeni su jedino zaključći po 190.— dinara u dionicama tvornice papira Vevče. Konjuktura je za papir dobra pak tu leži i razlog povišenja kursa. Ljubljanska Kreditna Banka u svom izvještaju za godinu 1998. navadja da ona Dosjeduje većinu akcija Vevča.
Za, dionice Ragusee vlada i dalje interes i pravljeni su kursevi po 570.— dinara. Interesantno je da kupovni nalozi dolaze u prvom redu iz Praga. Prag je i pred nekoliko mjeseci bio glavni kupac za dionice Ragusee i porast kurseva koji je bio prošle godine ima se u glavnom pripisati interesovanju praških krugova. Koliko će i ove godine interes tih krugova potjerati kurs, teško je predvidjeti. U svakom slučaju ponuda je veoma neznatna, budući da nema mnogo dionica u slabijim rukama.
Državni papiri. Na početku tjedna vladala je znatna 7аbrinutost za kurs ratne štete, budući da je padala iz dana u dan. Ovdašnje tržište nije mnogo angažirano. Glavni dio štete nalazi se u čvrstim rukama, na koje ni najmanje ne djeluje dali je kurs nekoliko dinara, viši ili niži. Stradđavaju jedino takozvani „mali spekulanti”, koji kao neke prikrpe vise nad jakim interesentima. I čim je situacija nešto opasnija, podignu takovu viku kao da je čitava nacija u opasnosti.
РОБНО ТРЖИШТЕ
Како у току прошле недеље тако је и у овој седмици ситуација на тржиштима житарских производа у нашој земљи била доста устаљена и мирна те не показује никаквих нарочитих промена.
Тенденца свих житарских производа била је у почетку ове седмице врло лабава те је последица те лабавости било ново попуштање цена. У току саме седмице цене су се донекле усталиле, а у последњим данима примећују
НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ .
(Страна 157
се опет врло малена побољшања, која оправдавају мишљење, да ће послови ускоро постати нешто живљи.
Интересантно је, да су наша житарска тржишта почела да реагирају и на развој светских тржишта, што се у прошлим месецима код нас није могло констатовати, Једино је можда Будимпешта имала известан утицај на развој наших пијаца. Последње три недеље осећа се код нас све јачи и јачи утицај европских, а нарочито американских тржишта. Изгледа, да је ових дана бес-тенденција амери. канских тржишта достигла своју кулминацију. Према последњим извештајима цене у Чикагу учврстиле су се за четири поена и пошто је Аргентина, која је најјачи конкурент Северној Америци, акцепљтирала ту повишицу као базу својих понуда, то ће тим ценама морати следити и цене европских тржишта.
На нашим житарским тржиштима понуда је увек још врло велика, док је интересовање у току ове недеље опет даље падало, те је због слабе тражње дошло до минималних закључака. Врло резервисани су се показали пасивни крајеви, а то нарочито због тога, што им се због поремећеног саобраћаја тек сада испоручује роба, коју су купили пре два и три месеца.
Као што је било напоменуто, код нас је тенденција за пшеницу у последњим данима нешто чвршћа. Нарочито за шлеповску робу, за коју се много интересују Чехословачка и Аустрија. Повећане цене на европским тржиштима а и интензитет наше понуде мораће имати повољан утицај на наш извоз, јер наше цене — ако их шпекулација опет не подигне — постају способне да конкуришу на европским тржиштима. }
За кукуруз је тенденција на европским и америчким тржиштима веома лабава док се код нас још увек одржава на ненормалној висини. Понуда је доста слаба али је слаба и тражња тако да ефективних закључака скоро и нема. За овас, јечам и раж интересовање је и даље било слабо. _
На тржишту брашна је тенденција — у вези са оном житарских производа — још увек лабава, а нарочито за бело брашно. Црна роба је много интевзивније тражена те се врло брзо плаћала, чак и са неколико затегнутим ценама.
Тенденција на тржишту јаја је према прошлој недељи, у којој је цена опала, у извесној мери усталила, а цене се одржавају, макар да су интересенти због јако повећане продукције и велике понуде веома резервисани. Берлин нотира нашу робу франко граница, неоцарињено са 8 до 8 и три четврти фенига по комаду а код нас се плаћа 75 до 95 пара по комаду према квалитету.
Довози пернате живине су код нас још доста слаби те се због тога цена одржава на бази од 20 до 23 динара по килограму према квалитету.
На тржиштима метала цене су се у току ове недеље потпуно смириле те је тенденца за олово цинк и калај непромењено мирна док је цена бакра знатно попустила. Лондон нотира стандард са 79.925 фунти, а елекролит 100 фунти за тону. Посвема је природно, да је након тако ванредно високих скокова — од 78 фунти за електролит крајем фебруара до 125 фунти крајем марта — морало доби до стагнације и пада. Шпекулација која је реалну индустријску тражњу много надмашивала, задовољила се је са добивеним резултатима и почела је са реализовањем постигнутих добити што је морало имати за последицу пад цена.
Угаљ је у својим ценама знатно попустио. Тако инострани као и домаћи. Приватна тражња је потпуно престала — као и за дрва за гориво, али је запосленост наших домаћих угљенокопних предузећа врло добра, јер се морају попунити сви стокови, који су у овој зими били потпуно исцрпљени. А нарочито велике су потребе државних железница, које су се одлучиле, да попуне своје исцрпљене стокове домаћом продукцијом, те су због тога одустале од већих поруџбина иностраног, енглеског угља. |