Narodno blagostanje

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 109

27 априла 1929. | АНАЛИЗА

Опште Југославенско Банкарско Друштво, Београд-Загреб

По величини сопствених средстава Опште Југословенско Банкарско Друштво долази после Праштедионо и Унионбанке (129 милиона дин, рачунајући добит пр. год, која се уноси У резерву). Формално, она је најмлађа, још нема ни годину дана живота. Њезини завршни рачуни за 1998. г. простиру се само на 9 месеци. Материјално је она прилично стара и ако ипак најмлађа од поменутих банака. Постала је претварањем југославенских филијала Винер Банк Ферајна у акционарско друштво домицилирано у Б велебанака две су по (националном при-

земљи. Од ових о падништву акционара чисто ломаћа, три су мешовита, од

којих је О. Ј. Б. Д. у највећој мери страно. Оно има акционаре Банк Белж пут лЕнтранже, Брисели Банк Комерсиал де Бал у Базелу. Прва је афилирана са Соснете Женерал де Белжик једном од најстаријих европских банака. Б. Б. п. лЕ. има за функцију да врши експанзију белгијског капитала у иностранство. БК д Б. је једна од пет великих швајцарских банака, са одличном репутацијом У земљи и на страни.

Претварање Бечког Винер Банк Ферајна у самостално друштво може се само поздравити са гледишта наших националних интереса. Наше застарело законодавство о акционарским друштвима третира филијале страних акционарских банака много повољније, но домаћа акционарска друштва.

Белгија је данас земља највеће обилности капитала после Француске. Она је од вајкада била извозник капитала, али се у томе битно разликује од Француске. Док је последња претпостављала куповину државних и државом гарантираних облигација, дотле су Белгијанци претпостављали улагање капитала у индустриска и саобраћајна подузећа. Белгијски капитал је био један од првих, који је ушао у тешку индустрију предратне Србије: он је основао рудник Вршка Чука; Белгијанци су погубили прилично капитала у експлоатацији угљенорудника Добра; Алексиначки рудници припадају Белгијанцима. Они су подигли У Београду трамвај и осветлење. Консерн Банк Белж пур л' Етранже располаже огромним капиталом. Величина капитала не може им бити никада сметња за извођење великих финансијских операција. За кратко време свога пословања Опште Југославенско Банкарско Друштво појављује се У разним комбинацијама великог стила, али од свију тих послова један једини је реализован. То је зајам граду Загребу, који је дат по врло повољним условима.

Структура Општег Југославенског Банкарског Друштва знатно се разликује од оне осталих 4 велебанака. Три позиције код ње показују знатно одступање. Менични портфељ износи 23 милиона динара, дужници 344 милиона динара. Петнаест пута је веће друго од првог, док је код Праштедионе веће само 5 пута. Ту је Опште Југославенско Банкарско Друштво прави антипод Српској Банци, код које есконт узима све већег маха, што значи, да се све више проширује број комитената. Насупрот томе тежи Опште Југославенско Банкарско Друштво да сконцентрише своје активне послове на што мањи број великих комитената при чему је веза врло интимна и при чему је искључено да дотични комитент узима кредита и на другој страни. То је немачко-аустријски банкарски систем, који је негован од филијале Винер Банк Ферајна у Загребу. То је можда узрок што београдска филијала Општег Југославенског Банкарског Друштва није могла да развије акцију онако како би се то очекивало и желело. У Београду још постоји плуралитет банкарских веза и тајанственост према повериоцу.

Даље пада у очи код Општег Југославенског Банкар-

БИЛАНСА

ственим. Укупни обртни капитал износи 415 милиона дипара, од чега су сопствени 125 милиона динара, а туђи цигло 290 милиона динара, т. 1. 2,3 пута већи. Уложци износе свега 81 милион динара, а то је једна трећина уложака код Југобанке, а 16. део оних код Праштедионице. Загребачка филијала Винер Банк фФерајна није форсирала тај посао.

Врло је упадно, да сопствене хартије од вредности износе само 11 милиона, док они код Југобанке чине 38 милиона динара, код Српске Банке 50 милиона динара, а код Праштедионе 230 милиона динара. Пола тих хартија од вредности су државне. Пошто се зна, да је Винер Банк Ферајн учествовао у разним подузећима у нашој земљи, то се овако мали сток хартија од вредности код Општег Ју: гојславенског Банкарског Друштва може да објасни једино на тај начин, да је сам Винер Банк Ферајн преузео те хартије.

Приликом претварања У акционарско друштво извршен је преглед целог стања обеју филијала Винер Банк Ферајна и нађено је стање врло повољно.

Као што је речено рачун губитака и добитака обухвата само 9 месеци. Бруто добит износи: од камата 27 милиона динара, од провизије 3 милиона динара, издаци на камате 16,3 милиона динара, на административне трошкове 15,3 милиона динара, а отпис пола милиона динара. Чиста добит износи 4,1 милиона динара, а да је банка радила целу годину износио би нешто преко 5 милиона динара. Ова слаба чиста зарада објашњава се високим организационим трошковима у 1928. години.

„Југозлавија“ Опште Осигуравајуће Лруштво У Београду

У мали број чисто домаћих предузећа, која су још пре великог светског рата почела да раде на територији Србије, спада и „Југославија“. (Оснивање „Југославије“ извршено је 1913. године. У праскозорју стварања ове државе, а после балканског рата са Турском, оснивачи осигуравајућег друштва „Југославија“ осетили су, да догађаји, који су изазвали балкански рат, представљају почетак остварења народног уједињења и своме друштву дали су име „Југославија".

Ова околност припомогла је после уједињења нашег троименог народа да се „Југославија" брзо и много лакше него што је то другим предузећима локалног назива било могуће, развила и у крајевима преко Саве и Дунава.

Привредна криза која се продужава из године у годину знатно је отежавала рад свију осигуравајућих друштава. Сем тога она је чинила да су штете прелазиле рачунски допуштену границу, што је ситуацију осигуравајуБих друштава још више погоршавало. e

Да се посао осигурања под оваквим околностима развије и из године у годину не само развије већ и увећа, требало је имати јаку организацију, велики еластицитет да се пословање према појединим приликама брзо прилагођава, и особиту енергију да се препреке у пословању брзо и на целисходан начин отклањају. Осигуравајућа друштва своју клијентелу имају да аквирирају и у време највећег привредног просперитета, а у време привредне кризе ова аквизиција постаје један од најтежих и најделикатнијих послова. Све ово скопчано је са великим издацима и трошковима, поред тога што, кад се овакви послови и нађу и створе, човек мора бити врло обазрив при њиховом избору и оцени њиховог бонитета.

Поред свих тешкоћа пред којима се пословање осигуравајућих друштвава у данашњим приликама налазило, из извештаја Управног Одбора „Југославије“ види се, да је „Југославија“ У прошлој години постигла лепе успехе

ског Друштва мали износ страних средстваа према COII- | и показала напредовање у свима гранама своје делатности.