Narodno blagostanje

4 маја 1929.

U Bosni željeznički saobraćaj ne funkcionira radi toga, jer je jedino u Brodu moguć prekrcaj iz uskotračnih i normalnoiračne vagone i obratno, a la stanica ne može da svlada sav promet. Kad bi pruga Beograd — Obrenovac f{unkcionirala i za robni promet, dobar dio pretovarivanja vršio bi se u buduće u Beogradu, čime bi se oteretio Bosanski Brod. Pšenica i brašno iz Vojvodine određeno za Bosnu niže Sarajeva i za Dalmaciju fe Crnu Goru, ne bi više išle na Brod, nego na Beograd i dalje uskotračnom prugom.

У Француској ће се овога месеца извршити општински избора којима се придаје велика важност, Зна се уопште да од партиског == обележја већине општинских одбора зависи општа оријентација политике целог народа. У Француској постоји још један разлог више, који увећава значај општинских избора. Одбори општински учестују у избору сенатора. Како се по новом закону општински одборници бирају на шест година, то ће ови одборници узети два пута учешћа у избору сенатора. Тако ће они, бирајући сваки пут по '/ Сената, у ствари у току шест година обновити 7; сенатора и тиме створити своју већину у Сенату.

У Француској има 37.984 општина од којих 18.000 од прилике имају мање од 500 становника, 5,000 мање од 200 и 137 мање од 50. Све ове општине, од највећих као што су Лион, Марсељ и Бордо па до најмањих бирају општински одбор, а овај бира себи председника. Изузетак чини само Париз, који има специалан правни режим. Одборници њихови не бирају председника. Њихов је председник по закону префект Сенске Области. Они не администрирају, они само контролишу администрацију, коју води · префект. Одборници _ Париза имају привилегију, да избором за одборника постају у исто време и посланици своје области. Број одборника је различан. Париз бира 80 одборника; Лнон 54; остале општине бирају 10—36 одборника према њиховој важности. Тако десет одборника бирају општине до 500 становника; 12 општине од 501 до 1500 становника, док оне преко 60.000 становника бирају 36 одборника. Сваки одбор поред председника, бира једног или више кметова, 12 највише, сем Лиона који избира 17 кметова. Као што Париз има свога председника (је шапе) у лицу префекта, тако његов одбор не бира ни кметове. Париз има 20 кметова и 40 помоћника. Сви се они постављају декретом. Општински Одбор'у Паризу бира себи једног председника и два подпредседника, који руководе пословима самих одбора али који немају функције председника општине, оне које le тајге по закону врши. Функције општинских одборника, кметова и помоћника кметова су почасне, те и бесплатне. У Паризу и у већим варошима кметови и њихови помоћници добијају из буџета општинског извесну накнаду на име њихове репрезентације. Општински избори У Француској

Општински одбор заседа и решава јавно и слободно. Сем у Паризу, где седницама одбора присуствује префект, у одбор општински нема права да уђе ниједан представник помоћних власти, најмање да у дебатама учествује. Ипак, општински одбори нису независни у одлучивању. Већина њихових одлука добија важност тек кад их префект одобри, Има одлука које због своје важности треба да добију одобрење и самог Министра. Тако је на пример, потребно овлашћење централне власти, да се општина може задужити, одобрити велике радове итд. Приходи општински су тачно законом одређени. Никакав намет општина не може установити, док парламенат претходно не одобри.

У опште се сматра да се добро управља у општинама у Француској. Доказ је за то, у мањим општинама, где бирачи лично познају и могу да цене рад својих одборника, верност бирача својим избраницима. Поводом последње анкете коју је извршио Министар Унутрашњих Дела, констатовано је, да има врло знатан број кметова који су за време више од 20, 25 и

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 201

30 година у тим функцијама, јер су их бирачи увек и стално избирали. Политичке флуктуацијеју мањим општинама нису се осећале, док се у великим варошима, од једног до другог избора мењале одозго до доле. С пажњом се сада очекују резултати ових избора. |

Ради се већ неколако деценија на проналаску синтетичног бензина т. ј. бензина, који би се добијао из угља. Теоријски, проблем је врло прост: треба спојити угљеник из угља са водоником из ваздуха у ново тело, и то би био бензин. У лабораторнуму је то давно остварено, али су сви досадањи проналасци у томе правцу за технички музеј. Код сваког техничког проналаска суверени критериум је економски. Увек се поставља питање: шта то кошта» Јер, ако је синтетични бензин много скупљи од онога, који се добија из минералног уља, онда се неће наћи нико, ко би уложио капитал у фабрику тога бензина.

Tout 5'аггапде

ЕНЕН ЈЕЕТЕЈИ Paun

Читалачкој публици у Југославији неће бити непознато, да је београдски инжињер г. Н. Поповић објавио преко „Времена“ да је то питање решено. Неколике стране фирме, које узгред рефлектирају и на лиферовање електричне енергије Београду, решиле су да ту велику идеју приведу у дело на цигло 50 км далеко од Београда и тиме створе неисцрпне изворе бензина у нашој земљи у случају рата. Неколико дана после тога откровења држао је у Хамбургу професор Д-р Бергијус једно интересантно предавање. Он се бави за сада питањем добијања сточне хране из дрвета, другим речима дрвеном хидролизом. Професор Бергијус је проналазач једнога патевта за претварање угља у течно стање, односно за фабрицирање бензина из угља. По томе новом проналаску врше се опити одавно у великом етаблисману, познатом под именом „Бергин“ у Манхајм — Рајнау у Немачкој.

Ево шта је о томе од речи до речи рекао г. сор Бергијус :

„Друштво за искоришћавање катрана по непромењеном патенту „Бергин“ намерава да подигне у Дуизбургу једно постројење за претварање угља у течно стање. Може се очекивати, каже он, да се најзад успе производњом угљеног уља и да се тако земље, пасивне у производњи минералног уља, еманципују од иностранства.“

профе-

Као што из овога видимо, сам проналазач поступка за производњу вештачког бензина тврди, да од целе те идеје једино што је конкретно шо је нада.

Када је један наш пријатељ прочитао ово саопштење у „Етапкћ, Хенипо-и“ од 26 априла, запитао је забринуто једног свога пријатеља, — шта ће бити с онима, који буду били одговорни за неуспех тога експеримента у Барошевцу близу Београда. На то му је одговорио други наш пријатељ, који има много познавања наше социалне средине, следећом причом :

Био један цар, који је имао једно магаре које је веома много волео. Жалећи, што са својим другом не може да мења мисли. реши се он да потражи некога, који би га научио говорити. И широм царства објави се, шта цар тражи. После некога времена дође цару Асан Циганин и обећа му ma he OH успети да кроз седам година магаре проговори. Џара обрадова то обећање, али, ипак не сакри од Асана да ће га обесити, ако не успе. Уђе Асан у двор и разузури се као рђа у пандурској кући... Ударили на њега свилу и кадифу, метали га за царску сефру и испуњавали му сваку жељу. Једнога дана изашао Асан у град, у чаршију, а око њега се окупили Цигани. Мало из зависти и пакости, а мало и из љубопитства, Цигани навалили питањима:

— Шта ти би, Асанег Шта урадиг Зар се ти нађе па цару даш онако лудо обећање» Где си ти чуо да и магарци могу да науче говорити»...

Асан се само смешкао победоносно и довикује им

— Ви сте будале!..