Narodno blagostanje

Страна 206

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Број 18

— 22. априла ове године прославио је свој 70 рођендан г. Јурај Врбанић, доскорашњи директор Прве Хрватске Штедионице и подпредседник загребачке општине.

Г. Јурај Врбанић родио се у Загребу. Студирао је и свршио правне науке у Загребу. У општинској служби био је 15 година, а онда је постао правни саветник Прве Хрватске Штедионице. За то време био је доцент а 1919 г, постао је ванредни професор за националну економију и финансије на загребачком универзитету. Од 1910 до 1917 био је градски већник, а од 1919 до 1927 председник Савеза Банака. Као директор Прве Хрватске Штедионе затражио је пре неколико месеци своје

пензионисање. + Г. Врбанић је написао читав низ књига од којих је нај-

познатија о меничном праву. Друге су: „Шта је новац>“, „Станбено питање“, „Кратак увод у националну економију“ „Чековно право“ „О привредном напретку појединаца и државе“.

АИ МАНА МАМА

Наш уредник г. д-р 8. Бајкић спрема за „Народно Благостање" две интересантне студије. Прва носи наслов: 5 година спекулације са Рентом Ратне Штете. — Поглед у прошлост и будућност, а друга: Моје успомене на генерала Сараја.

АНИНА АМАН

Чланак г. Д-р В. Бајкића „О акцијама Народне Банке“ морао је да изостане из овога броја због преобилног материјала.

00000000)))|)))\\\I))]!),!:;)::))):))!)

__НЕДЕЉНИ_ПРЕГЛЕД ТРЖИШТА

"Београдска Берза

Девивно тржиште. Због ускршњих празника, ове је недеље одржано свега три берзанска састанка. Ради тога је уку„пан недељни промет подбацио. Али, просечно пословање са девизама на појединим састанцима ове недеље било је нешто јаче услед ултима месеца, због чега је код једног дела девиза дошло до повећане тражње.

Динар је на Циришкој Берзи у главном без промене, јер се држи чврсто код 9.1275—9.13. Од девиза, чврсту тенденцију показивао је само Амстердам. ,

Напротив, последњег дана прошле недеље и првог састанка ове, Берлин је показивао знаке јачег попуштања. Ипак се по том у неколико задржао на бази код 123 шв. франка у Цириху, док је код нас стално рађен испод 13.50. Нешто лабавију тенденцију показивали су ове недеље још и Лондон. Њујорк, Беч и Париз, као и Праг последњег састанка.

Приватне робе било је у знатним количинама у понуди код Њујорка, Милана и Берлина, а делом и код Лондона, Цириха, Беча и Пеште. У последње време М илано се стално нуди у већим количинама но што се тражи, те врло често остају веће количине робе непродате.

Са страним валутама било је ове недеље нешто живљих послова. Тражени су специјално аустријски шилинзи, маџарске пенге, долари и драхме. Ове последње услед излета који приређује Јадранска Стража дуж јадранске обале и Грчке. Напротив италијанских лира и француских франака нарочито, пуна је пијаца, те је курс ових валута знатно пао испод уобичајеног.

Ефектно тржиште ове недеље било је у знаку лабаве тенденције на свима линијама. Ратна штета која је недељу почела са курсом од 4217, попустила је последњег састанка до 415 уз релативно врло слабо интересовање код берзијанаца. По последњим знацима судећи, овај папир престаје бити нарочито интересантан за берзијанце и круг лица која са истим шпекулишу из дана у дан је све мањи.

Инвестициони 79/, зајам последњи дана стално је у роби док се новац не јавља те се примећује лагано попуштање курса. Са аграрним 49/; обвезницама још увек се слабо"ради. Ове недеље је направљен свега један минималан закључак по 54:/.

Са акцијама новчаних завода послови су такође врло слаби. При том се код већега дела примећује лабавија тенденција. Народна Банка и ове недеље била је у знаку попуштања. Постоји намера да се ствара лабава тенденција, како би се иза-

звала роба на пијаци по повољнијој цени. — Одосталих акција рађене су: Београдска Трговачка Банка по 220-225; Општа Кре-

дитна Банка по 240; Београдски Кредитни Завод по 900. Тражени су: Београдска Задруга по 7.250-7000; Врачарска Задруга 446; Есконтна Банка по 1.500; Српско Бродарско Друштво по

930; Извозна. Банка по 940 и Кланично друштво по 110. Оста- |

ле се акције нису јављале на тржишту.

Робно тржиште

Ситуација на тржиштима житарских производа аналогна је оној из прошле седмице: нај целом светском тржишту још увек доминира типична бес — тенденција. На свим пијацама показују цене знатне попусте, те су због тога сва тржишта веома нервозна.

| Као што је већ раније било поменуто главни бесистички фактори леже у великим житарским резервама и у повољним извештајима о добром стању зимских и пролећних усева. Та два фактора толико су одлучујућа, да нема изгледа, да би се цене скоро опет могле поправити. За сада се о резултатима будуће жетве не може још ништа одређеног казати, јер би какве веће атмосферске неприлике могле имати рђав утицај на развој усева, али се мора држати у виду, да евентуалне атмосферске невоље могу имати само локално дејство; а са друге стране несме се заборавити, да су и усеви, нарочито пшенице и кукуруза били у овој години већи но икад. Колика важност се приписује атмосферским неприликама показало се у почетку ове седмице. Чим су метереолошки извештаји јављали нов талас хладноће, то су цене одмах престале да падају ина светским тржиштима се приметила одмах и мала затегнутост. Но, међутим та је хладноћа врло брзо престала, а цене житарских производа налазе се и даље у опадању.

Код нас је ситуацпја веома мирна, а тенденција лабава. Довози су минимални, исто тако и тражња. Једино су пасивни крајеви нешто више тражили но у претходној седници. Интересантно је ни то, да је било опет неколико иностраних тражња за нашу шлеповску робу, која је била продата у правцу Црног Мора. Али су цене житарских производа у току ове недеље и код нас попустиле.

Цене кукуруза знатно су попустиле, а нарочито за промпт ликвидацију, док се терминска продаја обавља уз не што повољније цене. На домаћим тржиштима је ситуација врло лабава, али су и довози од стране произвођача врло малени. Тражња није нарочито велика, јер су пасивни крајеви још увек дезинтересирани. ~

| јечам п овас су каомн у прошлој недељи код нас без икаквог посла. Понуда је сразмерно доста велика, али тражње скоро ни нема. Тенденција је и даље лабава, али се због помањкања закључака цене донекле одржавају.

Брашно је у нашој земљи остало непромењено, цене су исте, а тенденција је као и она житарских производа, веома лабава. Због слабе тражње беле робе, млинови су своју продукцију осетљиво смањили, док се црно брашно много тражи и врло добро продаје. |

Нешто живље је постало тржиште кудељом, те се примећује интересовање. иностранства за сељачку робу. Плаћале су се цене од Дин. 11'— до 12:50 те се је роба. доста брзо продала, | |