Narodno blagostanje

Страна 232 ~

вредне кризе анормално формирање цена пољопривредних производа. То је тек погрешно ; напротив, природно је да цене падају при нагло растућој производњи. Сад још чекамо да гукне наш делегат, јер ако се други буду устезали он нема разлога да не покрене питање о бојкоту индустријских држава од стране аграрних.

И америнканске банке су до скора обављале тако зване регуларне банкарске послове, али се последњих година почео да шири њихов круг послова на делатности, које нису до сада сматране банкарским и којима се викад до данас вису бавиле банке. Један духовити Американац назвао је данашње американске банке „финансиским великим магацинмма“ (финансијски Магепћацзег). Све се те нове делатности у главном могу да се карактеришу као тежња, да банка постане главним фактором у целокуппој управи имовином комитената Банке имају нарочита одељења, која дају муштеријама савете и пружају им помоћи у: 1) отварању рачуна штедње, 2.) у закључивању уговора осигурања живота, 3.) у куповини куће — и на кредит, ако је потребно, 4.) у формирању портфеља хартија од вредности, при чему се са врло много знања узима у обзир старост и финансијски положај дотичног. Данас су ааериканске банке финансиски саветници, огромног броја Американаца. Проширујући овако круг својих послова банке су морале пре. тога да обезбеде себи довољно стручан и савестан персонал ван реда оних, који су се дотле сматрали професионалним чиновницима. Баш о томе персоналном питању г. Амадео Ђанини, председник Бенк Итали Корпорејшн даје интересантан коментар :

„Узрок успеха новчаннх завода лежи искључиво у томе што су они у стању да плате најспособније људе из данашње генерације. Банка може имати добре резултате само ако је добра дирекција, а ова пак зависи од тога у колико су чланови њезини специализирани у појединим питањима. Ми тражимо за односну грану најспособнијег човека и плаћамо га тако, да се може да сконцентрише сав на повереном му послу. Основно је правило, да човек, који ради за једну банку, не сме бити заинтересован на другој страни; а то се може постићи само тако, ако је довољно плаћен. Та политика великих награда способних људи довела нас је до установе учешћа у добити, која ће омогућити да наши чиновници буду једнога дана сопственици наше институције. Наш систем их богати и моја је једина брига, да зараде довољно, да не би попустили у ревности“.

Еволуција американског банкарства

Кад би нас ко питап, да ли смо задовољни поштом, наш би одговор био негативан. Тако на пр. често се пребацује лична пошта нашега уредника у пошту „Народног Благостања“ и обрнуто; поједини бројеви нашега листа при свакој пошиљци губе се.

Када је у Паризу прављен уговор о миру с Аустријом и када су извесни савезници наваљивали на тадашњег француског министра трговине г. Клемантела, да учини Аустрију што визе материално одговорном за штете, он је одговорио :

„А чиме ће то платити Аустрија, кад њој ништа друго није

ни НИ нет Еаренине ПИРИХАИИРЕТВЕНИ ВЕЛЕ У Швајџарској Бог је прво створио писмоношу

кратера арене ет

"остало до лепота“ По савету савезника Аустрија је требала да

се баци на неговање туризма. Међутим брзо се показало, да није доста објавити, да је Аустрија намерна да се баци на неговање туризма, па да појуре туристе са све четири стране у Беч и Аустрију. Са туризмом, у осталом, ишло је доста добро, док је круна била у паду, али је после стабилизације круне почео да опада и док се у Бечу размишљало о томе шта и како да се ради, објавио је један духовити Бечлија у „Бечкој Преси“ од 26. марта 1924. г. по томе питању један интересантан фељтон под насловом: „У Швајцарској је Бог прво створио

писмоношу“. Интересантна су следећа места из тога фељтона : ·

„Мисли се; да су планинско-језерске лепоте Швајцарске привукле странце. Тих лепота има свуда. Што свет системат-

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ.

| Број 15

ски иде тамо, и као туриста и на дуже бављење, има да се захвали писмоноши и чистоћи. Ми смо становали у једном пансиону у Берну. Један наш пријатељ из Беча упутио нам је писмо на наш пансион, али у место Берна ставио је Базел. Шеф долазеће поште у Базелу у место да врати писмо адре-

санту у Беч, отвори адресар и нађе да се у Винтертуру налази —

пансион истога имена. Сутра дан враћа се то писмо из Винтер- |

„тура у Базел (а не у Беч), и трећега дана долази нама У руке,

у Берн. У Бечу пак, ако писмо носи број куће 167 у место 67, не доставља се У Швајцарској сам за шест година свога бављења у сред рата, и најделикатнија службена обавештења добивао телефоном. Телефоном сам добио податке о величини увоза кафе; телефоном сам се жалио пореској власти на разрез и на тај начин добио смањење разреза за један сат, пошто је порески референт телефоном прикупио податке од полиције. На шалтеру поштанском добићете од чиновника обавештења о поласку возова, која он тражи телефоном ако не зна напамет“.

Један читалац из Далмације, коме смо већ три пута морали слати накнадно број, шаље нам исечак из једнога југословенског листа у Канади, у коме се саопштава писмо управника поште у Виленду, које је он упутио. уредништву листа, а којим га узтиво умољава да пошаље списак свију својих претплатника у Виленду, па ће он извршити све пзмене У колико су се адресати одселили и променили стан, и тако коригирани списак послаће уредништву натраг. На крају писма захваљује се управник поште унапред за љубазност.

У задње време у дневној немачкој штампи много је говорено о робном кредиту, који немачка жељезна индустрија даје Југо-

- = славији у вредности од 100 милиона златних марака за 10 година. Али према последњим вестима истих новина, тај робни кредит је пропао.

Познати немачки стручнн лист „Magazin der Wirlschaft“ доноси у броју од 2. маја о томе вест, у којој се износи историјат преговора ca Stahlverein-oOM, и њихову судбину.

Конкуренција између Немачке

и Француске на балканском

тржишту

ЕТ

Према овоме немачком часопису ствари су се развијале овако : Преговори између Stahlvereina и наше владе су вођени и завршени, Онда је прво дошла вест из Београда да је уговор готов, тада су се чули протести југословенске жељезне инду-

стрије, и после тога одмах, Ja je yrOBOp ca Stahlverein-oM рас- и

кинут. Али ни то није било још тачно. У то време јасно су се опажали напори других страних андустрија. да ове послове предвиђене за немачку индустрију придобију за себе. Ти напори манифестовали су се у искоришћавању политичких и финансијских утицаја. Гада је на захтев југословенске жељезне индустрије расписан натјечај, на коме су суделовале скоро све европске земље, које су долазиле у питање. Задњи термин био је 10. март 1929. године. И ако још нема никакве дефинитивне одлуке, ипак изгледа, да су немачки напори остали без резултата и да Француска има више изгледа да задовољи југословенску робну потребу.

У вези са овим настојањима Француске у Југославији, a исто тако и у Румунији, „Magazin der Wirtschaft" сматра, да је то полако продирање француске индустрије на балканско тржиште, које је олакшано односима француске владе према обим владама балканских земаља.

а БЕИТ БЕБЕ

Као што је познато, · шећерне индустрије свију земаља налазе се због хиперпродукције у веома · тешкој ситуацији, те се због а ишта о тога свугде појављују тежње за концентрацијом и рационализацијом. Интересантни су покушаји, које у том правцу чини чешка индустрија шећера. У главном се расправља о два предлога: Прво, да се путем валоризације ~

Око концентрације шећерне индустрије у Чешкој ~

шећерних цена у унутрашњости земље, стабилизира цена. Други

предлог, Који се мора много озбиљније третирати, је предлог,

МА ПА И КАНА А O MO 4 А А ЕАУ РАКА АЕ А ИАЕА НА АВА РАИ ВА ММС О а