Narodno blagostanje

18 маја 1929.

Još prije nego što se komunalne štedionice tako razviju, da one u organizaciji našeg novčarstva budu igrale. vidnu ulogu, poirebno je da se poduzmu izvjesne mjere kako se ne bi dogodilo da pojedine komunalne štedionice upadnu u poleškoče iz kojih je težko izaći. Što se iiče solventnosti komunalnih štedionica, ona je teoretski van diskusije. U najgorem slučaju općina jamči sa svom svojom imovinom Za sve obaveze komunalnih štedionica u prvožii edu za uloške. Prema tome sigurnost je za ulagaće da če jednog dana doći do svojih uložaka u svaKkom slučaju tu. Nu ne radi se samo o solveninosti koliko i o likvidnosti, to jest da komunalne šledionice mogu # svako doba udovoljiti svojim obavezama. To je za ulagače koji ulažu bez odkaznog roka mora postojati garancija, da će on svoj uložak dobiti u svako doba. A oni koji daju na izvesni otkazni rok moraju biti sigurni da će u odredjenom roku svoje novce i dobiti.

Likviđnošt komunalnih šfedionica zavisi u DrvOj redu O načinu, kako su plasirali dobivene uloške. Iz prakse drugih naroda dobija se uvjerenje da do 60%, može mirne duše bili plasirano

čak i u hipoleke, jer se nikada ne dogadja da polovina ulagača ofkažu svoj ulog.

Od plasiranja u hipotekarni posao ne prijeti komunalnim štedionicama velika opasnost. Ali im prijeti od zaduživanja same općine kod komunalne štedionice. Neke općine koje imaju komunalnu štedionica svu brigu o namakntću potrebitih sredstava ргеpusfili su komunalnoj štedionici. Druge opet osnivaju komunalne "ефопјсе зато гаф toga da im olakša Нпапстапје орапе 1 да рохајтисата Код 1512 pokrivaju deficite n budžetima. Ima čak i takvih siučajeva gdje su ?/a uložaka plasirani a pozajmice općini,

Ovih dana općina Split dobila le zajam od Državne Hipotekarne Banke za gradnju dviju škola. Medjutim općinsko vijeće zaključilo je da se gradi samo jedna škola a iznos odredjen za drugu da se upolrijebi za oiplatu gradskog duga prema gradskoj štediоте. U Dalmaciji naime već se dalje vremena opaža pojava dizanja uložaka pak je ta pojava zahvatila i gradsku štedionicu. Kako je ova skoro sve uloške plasirala u kredite općini i općinskim poduzećima, lo je naravno gradska štedionica тогаја tražiti ođ grada da joj povrati jedan deo podjeljene veresije. I tako je grad, umjesto da podigne jednu novu školu morao da sanira svoju gradsku štedionicu, koju je on sam apsorbirajući sva njezina sredstva doveo u poteškoće.

Radi toga držimo da bi se već sada jednom zakonskom normom imialo određiti koliko pojedina komunalna štedionica može najviše da kreditira svoju općinu i općinska poduzeća. Treba zapriječiti da se ponove splitski dogadjaji, da орспа тога ироеbiti svoje đugoročne zajmove đa sanira svoju šfedionicu. Slično je i sa Osjekom, koji mora da traži zajam iz kojega će pored ostaloga i povratiti gradski dug prema općinskoj štedionici,

Obzirom da već imamo oko 50 komunalnih štedionica i da se svakodnevno osnivaju nove držimo da je skrajnje vrijeme da se đonese poseban zakon, koji će regulirati sva pitanja komunalnih štedionica i komunalnog kredita.

Ozbiljno se radi na tome da se

koncentrira naša cjelokupna riječna plovidba. Na to nas već sili i inozemna konkurencija. Iz Državne rečne plovidbe i Brodarskog društva imalo bi se osnovati jedno posebno društvo koje bi u svojim rukama imalo gros naše rečne flote. Prema tome radi se, da se ponovno uspostavi Brodarski sindikat kako je postojao poslije rata. Doduše u nešto savremenijoj formi. Osnovalo bi se naime jedno novo akcionarsko društvo, pak bi država za svoje plovne objekte dobila akcije. Isto tako i Brodarsko društvo, dok bi privatnici onoliko upisali koliko je potrebno gotovine da se plovni park doljera.

Brodarski sindikat nije ostavio baš najlepšu uspomenu, pak je teško upustiti se u sličan experiment. A ipak se mora nešto uradili da se sačuva naša pozicija u dunavskom promefu.

Novo društvo u kojemu bi sudjelovala država održati će se

_ „čak će dobro uspjevati samo onda, ako bude u dobrim rukama.

TOO IE TIE NO POOR DOM

Koncentracija u rečnoj plovid

=

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 231

Dobri organizatori i dobri trgovci. Do sada u našoj rečuoj plovidbi nismo toga mnogo vidjeli. Dakle bili bi potrebni novi ljudi.

Preporučili bi da se taj posao predade našim primorcima. Oni su u trgovačkoj mornarici, u prvom redu u slobodnom teretnom promefu pokazali vanredne resultate. Najbolji je dokaz da su poirostručili tonažu naše irgovačke mornarice. Prema tome oni bi najbolje odgovarali da im se povjeri taj posao. Uvjereni smo, da ne samo što bi tom novom društvu sačuvali gros našega prometa nego da bi im uspjelo da privuku dobar dio i tudjeg prometa, kao Što to radi naša trgovačka mornarica.

Samo onda ako se vodstvo novog brodarskog društva povjeri našim iskusnim pomorcima, u prvom redu pomorskim trgovcima, uvjereni smo da bi novo drušivo našlo svoj raison d' etre, da bi odolilo inozemnoj konkurenciji, da bi se razvijalo i da bi odbacivalo odgovarajuću dividendu.

Kad je već bilo toliko exsperimenata neka se učini i ovaj. Primorska rasa daje najbolju saradnju da bi ona iu uspjela kao što je uspjela u konkurenciji na svjetskim morima a da za taj promet nema nikakove subvencije.

Primedba uredništva, Naš prijatelj pokreće u ovom zapisu dva polpuno odvojena pitanja: jedno je lično, drugo organizacijsko. U pogledu poslednjeg uredništvo čini punu rezervu. Mi ćemo gledati da što skorije izneseino svoje gledište.

16. маја у јутро било јеу Београду загрејаних одаја. Француз каже :

Le mois d avril n” Otes pas un seul fil ; mćme le mois de mai

on ne sait pas ce qu'on Таб.

Али је ипак ложење 16. маја нечувена појава. Ове године никако да изађемо из зиме! Цела је сезона абнормална то је у осталом чешћа појава после рата, и она је дала повода једном духовитом Французу да у књизи „Le сКоуеп сопше

је риуош“, изрази мисао, да је осовина земљива променити свој првобитни положај. Ово је пролеће не само необично, већ постаје опасношћу за летину. Дуготрајна киша почиње да се задржава У долинама и тиме прети опасност, да усеви почну да труде, као што је било пре две године услед поплаве. Са стрмих падина пак дуготрајна киша спрала је усев. Ваљда неће судбина да нас шаље из суше у поплаву, из поплаве у сушу. Озимни усеви у крајевима медитеранске климе већ су страдали.

морала

Наше новине су ту скоро јавиле, да је отпутовао симплоном — у Женеву наш делегат ради учествовања у припреми једнога огромног дела, наиме, удружења агрерних земаља прошив индустријских. Познавалац економских питања само се могао насмејати на ову вест, јер од свега тога је конкретно и позитивно дневница н попутнина, и — један издатак из државне касе у скупоценој валути. То потврђују и вости о раду Привредног Савета Друштва. Народа. Као што секција за разоружање у Женеви обилази већ месец дана око главног питања, као киша око Крагујевца, тако и Привредни Савет обилази око централног питања — узрока кризе пољопривреде у свету и у отсуству теме за разговор“ прелази на обрачунавање међусобних рачуна, као што је случај био између пољског и немачког делегата.

Код питања о диспаритету цена пољопривредних и индустриских производа било је дугачких говора, али брашна нема. Швајцарски делегат професор. Лаур казао је, да је једини лек против тога подизање куповне снаге широких маса народа, путем повећања надница. Може и то средство да буде ефикасно, само је мало обилазно и несигурно, јер се повећане наднице могу да претворе у повећање добити у индустрији, у место у пољоривреди, као што је то случај у Америци, у којој су наднице енормно високе. Још је интересантнији био немачки министар Хермес, који је тврдио да је узрок пољопри-