Narodno blagostanje

Страна 230

Под насловом „Топ! 5'агапре"“ изашла је у вашем листу једна забелешка, која нетачно објашњава моју изјаву дату „Времену“ поводом добијања бензина из угља, а у вези подизања гасне и електричне централе у Београду.

Као члану за оцењнвање поднетих понуда непријатно ми се је сада упуштати у дискусију овога питања преко јавности, али -сам принуђен учинити исправке на поменуте нетачности, па вас молим, да објавите следеће:

]

Никада ја иисам пледирао да се ово питање код нас реши на бази Бергијусовог поступка. Да је то тачно, може послужити баш моја изјава у „Времену“, на коју се позива ваш лист, затим моји ранији чланци у „Политици“, „Правди“, „Трговинском Гласнику“, „Новостима“, „Речи“, „Југословенском Лојду“, „Техничком Листу“. „Ратнику“, „кеуне Есопоннане et Financićre“, y Mojoj књизи „Алкохол и Дестилати Угља и Битуминозних Шкриљаца као Заменици Нафте“ (1924) пит.д. Ду мом извештају, поднетом на надлежно место, после проучавања овог питања у Немачкој, пре више од године дана и када питање Београдске гасне и електричне централе није још било на

Еп crnim gru НК ННЕНЕВЕГ РЕМЕК

Писмо г: Новака Поповића, инжињера

дневном реду, рекао сам од речи до речи ово:

„При данашњем стању проблема вештачке нафте може се рећи, да је једино дестилација угља при ниској температури нашла индустриску примену у већем обиму и даради под нормалним конкурентним приликама. Рентабилност ове индустрије зависи од великог броја чињеница, а на првом месту од саме сировине, затим од система пећи за дестилацију и, даље, · од потреба земље у једном или другом пролукту дестилације. При рационалном раду, Т, ј. добром избору сировине и апаратуре и довођењем продуката у облик, који одговара домаћим потребама неоспорно је, да дестилација мрког угља и лигнита данас преставља индустрију која доноси и новчане користи.

И проблем бергинизације угља у принципу је решен, али још увек стоји нерешено питање његове примене т. ј. изградње апаратуре за бергинизапију, јер се ради под великим притиском и знатно великом температуром. И ако се испитивања данас већ врше у фабричким размерима, ипак је Бергијусов поступак у стању испитивања, која трају још од 1912. год. те се оекономској будућности овог поступка не може ништа сигурно рени.

Питање употребе алкохола, као примесе горивима за моторе, може евентуално доћи у обзир, али тек пошто се реши питање добијања бензина из угља.

За наше парафинске шкриљце важи у техничком погледу исто што и за угаљ. Рентабилитет њихове прераде зависи једино од добивеног дестилата, и Т. д.

Дакле и пре Бергијусове изјаве, коју ви цитирате, и поред МНОГИХ славопојки чињених том збиља генијалном и интересантном поступку, умео сам оценити његову садашњу економску вредност.

|||

У интервју-у, које је донело „Време“, ја сам пледирао за дестиланију при ниској температури Колубарских литнита. А да ли је то утопија, и колико је депласирана она алегорична прича о једном цару и његовом магарету, ја ћу вам дати овде, примера ради, два најкомпетентпија стручна мишљења у Франпуској и Немачкој, па вам остављам да сами цените озбиљност овог питања, |

Ch, Berthelot y cBojoj kba8aH „Les Combustibles dans | Industrie Modđernć“ (1928) — chapitre JI-champ d” application de la carbonisafion 4 basse temperature, crp. 212, kaxe: „Jla Hasan неколнке последње године, техника дестилације при ниској температури није интересовала до један врло ограничен број индустрија. Сада, када је ова техника ушврђена (Пхбе) и т. д.

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

КОГАЂАЈИ И ПРОБЛЕМИ

Број 15

A. Thau (Brenstoff-chemie, 1-1-1929. стр; 42) каже: (у слободном верном преводу). |

Кад је у пролеће прошле године подигнуто велико постојење за хидрирање мрког угља (по Бергијусу) у Мерзебургу, овда су све новине објавиле вести да ће одатле дању и ноћу Ten реке нафте, а да ће постројење са дестилацијом при нис-_ кој температури постепено, али сигурно изумрети. Међутим данас се са правом може рећи, да ће дестилација мрког угља, онаква каква је досада била, збиља изумрети, и да ће, њено место освојити нови начин дестилације са много већим захтевима у погледу приноса. Никада још није важност дестилапије при ниској температури долазила тако јасно у први ред, као MITO је то данас, и мир, који је на овом подручју владао деценијама, замењује се убрзаним развитком, где се сваког дана могу очекивати изненађења. Старе пећи су изслужиле и сви напори на њиховом усавршавањи остају безуспешни. 1996, г. у Немачкој је било 23 фабрике дестилације при ниској температури са 1086 пећи, од којих су данас у погону само 995. Од 1922. год. нису више подизане пећи старог типа. На против, од тог доба је подигнуто 38 пећи новог система. Ново формиране дестилапионе пећи дале су нов живот многим рудницима, тако да многи од оних, који пре нису долазили у обзир за дестиланију, сада се налазе пред питањем, да ли дестилацијом не би повећали економичност експлоатације.

Врло је омиљено данас у овом погледу спајање дестилапије при ниској томператури са електричним централама, као што је то успешно извршено на! рудницима код Франкфурта

(Hungen u Wolfersheim*) Tako, na се полукокс употреби као гориво под парним котловима на месту, услед чега се као де-

финитивни продукти дестилације јављају: тер и лака уља, гас и електрична енергија-продукти "који се много лакше могу продати него ли полукокс“,

Ш

У оном ннтервју „Времена“, траженом за ширу публику, нисам сматрао за потребно излагати критички цело ово питање, већ сам дао оно, што сам створио као закључак по свестраном проучавању овог проблема.

Ја сам, у жељи да се ово питање популаризира н да се заинтересује капитал, почео са: његовом пропагандом још у 1923. години. Од онда сам о њему написао бар. 30 "чланака и нико се до назад месец дана не нађе да устане ма и саједном нотицом против мога гледишта. Данас је међутим сваки позван и стручан да о њему говори. Али, на жалост, сада, кадсу се отворено уплели утицаји дивергентно заинтересованих капитала, 0 овоме проблему је за моменат апсолутно немогуће објективно дискутоватн.

10-7-1929. у Београду,

Инж. Новак Поповић

Institucija komunalnih žtedio nica počimlje se i kod nas sve “бе 1 убе Чин. DO pred гађ, jedino je u Sloveniji svaka veća Biga = занктенетеанни | орстпа imala „svoju komunatni štedionicu. One su se u prvom redu bavile sakupljanjem uložaka i njihovim plasiranjem i hipotekarne kredite. Dobar deo gradjevne delatnosti u tim mestima ima se pripisati uljecaju komunalnih štedionica.

Poslije rata počele su se osnivati komunalne štedionice i u drugim: krajevima. Danas ih već imamo skoro 50. Od loga u Srbiji samo jednu i to onu u Beogradu, koja bi imala tek da proradi.

Likvidnost komunalnih štedionica

» Односни рудник код Франкфурта има 65, 39%, Bomnme, 8,

.19/, пепела, 4, 59/) тера — дакле изгледа за ову сврху гори од

барошевачког, који има 59, воде, 109// пепела и 5, 50% тера.