Narodno blagostanje
у
95 маја 1929.
на и нацијонална средства као: царина, организација продукције, увозне лиценције, превозне тарифе ит. д.
Интересантнији од самог извештаја јесу предлози које извештај пропонира у циљу ублажавања кризе.
У главном предлаже се следећи излаз:
1) међународно споразумевање између произвођача у питању производње, тржишта и цена;
9) интернационални комитет у коме би биле заступљене све заинтересоване групе (чиновници, потрошачи, радници, влада и трговци);
3) мере за изједначење надница, радног времена и осталих социјалних услова рада и
4) отклонити или ограничити постојећа вештачка ограничења п трговини угља, као и несразмерно велику производњу угља.
Извештај истиче потребу, да би преговори међунар. интересената требали да се воде независно од Друштва Народа, сматрајући да би тиме повољније било решено питање кризе у индустрији угља.
НЕР НЕВЕН ЕНЕН 2 5: 0 ародни Гласник“ који из-
лази у Лос Анђелосу у Калифорнији доноси под 25. априлом следећу белешку:
„Влада Краљевине Италије нашла је за сходно да одликује нашега угледнога суграђанина г. Џона Лопизића, подпредседника „Бенк оф Итали" филијале у Лос Анђелосу, орденом витеза краљевске куће Савоја. Г. Лопизић је одликован ради специалне пажње и услуга, које је он већ годинама указивао грађанима Италије у Лос Анђелосу, који раде са „Бенк оф Итали". Одликован је на петицију овдашње талијанске колоније, која је нашла за сходно, да. се г. Лопизићу, који је истакнут Југословен, ипак на овај начин захваљује ради његове пословне пажње и коректности спрам италијанских грађана. Г. Лопизићу честитамо, а нашим меродавним факторима и нашем народу скрећемо пажњу на овај промишљени и оправдани корак Краљевине Италије."
У допуну горње белешке подсећамо читаоце, да је „Бенк оф Итали" банка, чији је председник г. Амедсо Ђанини, који преко „Бенк оф Америка енд Итали' одржава везе са целом Италијом. Г. Ђанини ужива велико признање у Риму због неумарног заузимања око италијанске емиграције у Америци. „Бенк оф Итали“ је банка, која се спојила. са Блером. Према томе, може се рећи, да је подпредседник банке, која држи наше државне облигације, одликован од талијанске владе. Томе се акту морамо и ми сви радовати, јер је то најбољи пут зближења односнох држава. Пријатељ, који нам је саопштио овај акт, додаје да не треба заборавити, да је пре неколико година италијанска влада одликовала пет великих професора универсизитета у Америци и међу њима г. г. Пупина и професора Сузала.
Од Рима до Лос-Анђелоса
НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ
Страна 249
(Irana РИВЕР ПОНЕЛА БЕЛЕНЕ EE · —___________________________ Према информацијама
„Егапке ХеПипо-а“ – одиграва се у малој померанској вароши Белгард један незапамћен
Град Белгард (а не Београд) шпекулише на берзи
свих 13.500 становника немало узбунио. Град Белгард нала-
| зио се је већ за време стабилизације немачке марке у врло
непољној финансијској ситуацији. У тежњи, да превали један дуг од 850.000.— марака, он је склопио код неке „Мекленбуршке Кредитне Банке" нов зајам од 1,200.000 марака. Председник општине је тај новац, који је био потпуно осигуран безпрекорним хартијама од вредности, предао некој берлинској банкарској фирми у сврху берзанског искоришћавања. Поменута банка је својим пословањем дошла у потешкоће плаћања, а град Белгард је био принуђен, да из својих средстава плати доспеле камате свог задужења у Мекленбургу. Почетком 1928. године тражиле су се гаранције за берлинска потраживања. Управи града је успело ставити забрану на имовину банкарске куће и то на један рудник код Алтенбурга и на 42.000 квадратних метара плаца у околини Берлина. Али је бонитет тих гаранција био више но сумњив: рудник је био напуњен водом и успостављење продукције би коштало најмање 300.000 марака; а земљиште је било оптерећено ранијим хипотекама од 250.000 марака. Према томе ове су забране без икакве стварне вредности и град Белгард има да претрпи штету од преко милион златних марака.
ЕРЕ НННП
Познато је, да се Италија обафинансирање латеранских Ела ДА НОПЛАТИ НОПО
уговора тификације латеранских уговора Ватикану своту од 1750 милиона лира и то стим, да преузме Ватикан ! милиарду лира у литорском зајму, а 750 милиона би се имало исплатити у готову. Првобитно се говорило о томе, да ће се овај износ мобилизирати путем великог „зајма измирења", чиији би се упис имао отворити у целом свету. Након конферисања са министром финансија Москонијом, Мусолини је изјавио, да ће Италија из властитих средстава извршити плаћање поменуте дажбине. Зајам од 1 милиарде лира пазајмиће Каса Депозити е Престити, а италијанска влада ће вратити зајам у току 10 година у ратама по 100 милиона, лира. Из каквих извора ће Каса узети ову милиарду не може се проценити; али Мусолини наглашава да ће се то моћи извршити, а дасе не угрожава имовински диспонибилитет Касе или њезиних афилираних института. У осталом је Света Столица обећала, да ова милиарда не ће доћи на новчано тржиште. Остатак од 750 милиона даће Каса у готову из својих резерва. Наглашава се, да се код ових операција оптицај новчаница никако неће повисити.
АНАЛИЗА
УПРАВА ДРЖАВНИХ МОНОПОЛА
У данашњем броју доносимо завршне рачуне Управе Државних Монопола за буџетску 1927/28 г. У збирци завршних рачуне наших приватно — и јавно-правних финансиских установа, коју образује „Народно Благостање“, морају бити и они Управе Државних Монопола. То је наша највећа финансиска установа и по обрту и по чистом приносу. Једну четвртину целокупног државног буџете чини буџет Монополске Управе. Поред тога он представља најсигурнији приход државни, јер је везан за потрошњу добара, чија је прођа сигурна. Инкасо је промпт. нема почека ни кредита, нема екзекутора. Плаћање тих дације је дпаз добровољно.
БИЛАНСА
Саобразно предратном уређењу Монополска Управа води двојно књиговодство, па 34вршни рачуни састављени су на исти начин који омогућава много бољи увиђај у операције и структуру имаовине но камерно књиговодство. Монополска Управа је до извесне мере комерцијално државно надлештво; у њезином уређењу има много онога, што је г. Милосављевић, као Министар Саобраћаја унео био у свој пројект закона о комерцијализацији државних железница. Монополска Управа је једно од ретких државних надлештва, која има инвентар укупне своје имовине и објављује га у рачуну изравнања заједно са дуговима. Рачун губитка и до-