Narodno blagostanje

1. јуна 1929.

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ .

Страна 263.

Oskar Weiszmayer, Zagreb.

Začasni predsjednik irgovačke i obrtničke komore u Osijeku.

ФА PR

Il. Promenjene privredne prilike u Srbiji

Ustanova o prinudnoj nogodi izvan stečaja uvedena bi u Hrvatskoj i Slavoniji banskom naredbom od 1. septembra 1916, protegnuta 51 па сејо родгисје Kralievine S. Н. 5. zakonom od 81. decembra 1921. i sasvim bi ukinuta zakonom od 1. aprila 1925. Prigodom ukinuća postojala |e namjera za stvaranje novoga 7аkona o prinudnoj nagodi izvan stečaja i to zakon, koji bi imao istrebiti manjkavosti ukinutog zakona. Ove su manjkavosti naime skrivile mnoge zloupotrebe, a naročito zavlačenje nagodbenog postupka u nedogled. Zakon se do danas žalibože nije stvorio. Stvorio se nije, premda su ga žestoko i silno tražile malne sve privredne organizacije Kraljevine, sa iznimkom malog dela istih u koji spadaju žalibože naročito beogradski privredni krugovi. Potonji je otpor očito potaknut od stanovitog osećaja odmazde onim nesavesnim dužnicima, koji su ukinuti zakon zloupotrebljavali na štetu verovnika. U istinu |e to ali odmazda verovnicima, koji su od onda, od kada je prisilno nagodbeni zakon ukinut, izloženi silnim gubicima u pogledu svojih tražbina, budući da su sada primorani realizovati svoje tražbine putem stečajne likvidacije i u onim slučajevima, gdje bi mogli izravnanjem putem sudbene prinudne nagode spasiti znatan deo verovničkog kapitala, a preko toga mnoge privredne egzistencije koje, prošavši kroz čistilište steča|a, dele udes crkvenog miša.

Najveća je nerazumnost pri prosuđivanju potrebe izvansudbene prinudne nagode strpati sve u |edan koš. Kod nastalih insolvenci|a nema samo lahkoumnih i nevernih dužnika, već znatni deo spada u red onih nesretnika, koji padaju žrtvom naglo promenljivih svetskih i napose naših specijalnih privrednih prilika. Za prve neka bude stečajni postupak, ali grehota je, lišiti potonje mogućnosti, da se prisilnom nagodom izravnaju sa svojim verovnicma i fime očuvaju privrednu egzistenciju, što nije samo privatni interes pojedinca, već privredne celokupnosti. U čemuaserazilaze naše prilike iako oštro od oniih dragih kultarnih zemalja, da bi se takav otpor dao shvatiti i opravdati? Istina bog Engleska i Švicarska nemaju posebnog zakona o · prinudnoj nagodi van stečaja, ali njihov stečajni red to nadomještava time, da je celi stečajni postupak suspendiran, sve dok verovnici nisu odlučili glede prihvata ili otklona nagodbene ponude. To znači isto tOliko kao posebni prinudno nagodbeni zakon, koji također predviđa stečaj u slučaju otklona nagodbene ponude. O engleskom stečajnom zakonu govoriću još posebno kod pertraktirania nacrta stečajnog zakona.

Samo posve zbrkani pojmovi mogli su dovesti do toga, da se jedan zakon, čija |e potreba po celoj Evropi priznata, radi ispostavlienih manjkavosti istoga, sasvim ukida, mjesto da se in melius reformira.

Mislim, da se ne varam, ako pretpostavliam, da se je otpornost beogradskih privrednih krugova proti u pitanju stojećem zakonu međutim iz temelja рготјеnila. Držim dapače da se je ta oštra otpornost uklonila boliem i zdravijem prosuđivanju stvari. U ono vreme kad su beogradske privredne korporacije navestile rat zakonu o prisilnoi nagodi izvan srečaja, mogle su se donekle naduti svešću, da su srpski privrednici ipak bolji od onih prečana. U ono vreme naime učestale se insolvencije u prečanskim krajevima tako, da su, sudeći po vidu, u Beogradu mogli misliti, da je zakon o prisilnoi nagodi od preke potrebe samo za

INUDNU NAGO

,

pi

U

! prečanske krajeve, a nikako ne za celu Kraljevinu. Sada

se pojavljuje naličje tih događaja. Godine 1927. otpadaju dve trećine svih stečajeva na Srbiju i Crnu Goru, godine 1928. tri četvrtine i u prvom kvartalu 1929, što je upravo užasno, dapače 85%. Propale su u Beogradu i pokrajini Srbije i Crne Gqre stare i ugledne firme i iz sveopće simpatije koja prati udes jednog znatnog dela ovih stradalnika, moram ipak suditi, da je barem jedan deo njih nevino pao žrtvom neotklonivih privrednih prilika. Pitam se ali podjedno, da li nije neoprostivi propust, da se zakon o prisilnoi nagodi nije stvorio. Na temelju takovog mogli bi se dotičnici sa svojim verovnicima izravnati i stvoriti si novu poštenu egzistenciju, a da ne moraju proći kroz šibe stečaja.

Il. Nacrt zakona o stečajnom postupku i prakhtičari

Prisilno nagodbeni zakon mora postojati uporedo sa stečainim zakonom. Stoji do volie verovnika odbiti prinudnu nagodu i propustiti neverne dužnike stečainoj likvidaciji i kaznenom postupku. Ali neka bude na temelju prisilno nagodbenog zakona mogućnost, da si verovnici od svojih tražbina spasu, što se spasiti dade i da u drugu ruku opet omoguće sticajem prilika propalom dužniku, da se pridigne do nove egzistencije. Beogradski otporni, i prisilno nagodbenom zakonu, neprijateliski krugovi a»gumentirali sa falo, da se imade stvoriti novi valjani stečajni zakon i da onda otpada potreba za poseban zakon o pDrisilnoj nagodi. Čovjek si ne može zamisliti neispravnije argumentacije. Nema na celom svetu valjanog stečajnog zakona i svagde se upravo ori od tužbi, da formalnost i skrajnje gomilanje troškova guta malne cio štečaini imetak. Kako bi onda mogao stečajni zakon nadomjestiti i napraviti suvišnini zakon o priudno| nagodi. 1 jedan i drugi zakon imade svoj posebni raison д'егте.

Kod nas se sastavljanje ovakvih: zakona koji duboko zasecaju u praklični promefui Život pOoverava samo zvaničnim teoretičarima. Istina bog, ti se zakonski nacrti dostavljaju nakon dogotavljenia stručnim korporacijama radi davanja mnenia, ali te korporacije svojim protivnim načelnim mišljenjem nailaze dosta teško na uvaženje. Leži u naravi stvari, da sastavljači tih zakonskih nacrta uporno brane svoje već gotove duševne tvorevine, nu oni bi postupali mnogo koncilijantnije, kad bi se još prije konačnog redigiranja dotičnog zakona sporazumjeli glede temeljnih načela istoga sa zvanim za to ljudima iz praktičnog Života. Svetski je rat tako do temelja promjenio SsVC socijalne i privredne prilike, da moderni, a osobito privredni zakoni nesmiju više koracati stazom starih teoretičara, no u uskoj saradnji sa ljudima praktičarima. Samo takova uska saradnja može uroditi izvornim idejama, bez kojih privredni zakon, a naročito згесајш zakon, ne će nikada savršeno odgovarati SVOjOj SvTSI. Znanstveni teoretičari-pravnici, kojima s punim pravom pripada glavna uloga kod stvaranja tih zakona preteško se oslobađaju tradicionalnih veriga, znanstvenih načela, što većim delom ide na teret originalnosti ideja. |

Znatni dio najvažnijih tehničkih pronalazaka, tako na primer Resselov brodni vijak, na kojemu se osniva celo svetsko brodarstvo, potiče od netehničara. Poveo sam jednom o tome reč sa jednim učenjakom svetskopa glasa, prolesorom bečke visoke tehničke