Narodno blagostanje

| Страна 304

ници и бедници,који су намамљени причама о грдним згодицима и о заради на амортизицији ал пари. "То су жртве агената продаваца тог папира на рате, а колико су они неспособни да цене посао, у који су ушли, најбољи је доказ курс који иде између 5—600.— дин., а који је за свакога рачунског ч0века и сувише висок с обзиром на ефективно укамаћење. Ти људи, које је држава имала за дужност у своје време да штити, и који нису заштићени, и ако је г. д-р Спахо, Министар Трговине, био у своје време свечано обећао донети потребан закон, — а зашто је имао нарочито овлашћење у финансијском закону, губе сада већ по 100-150.— дин. по комаду. Има их који ће код таквог стања ствари

напустити до сада уплаћене рате.

Али то није сва опасност за њих. У осуству закона, који би регулисао ту трговину, знатан део тих хартија, продатих на рате, заложен је од стране продаваца код банака и то по врло високом курсу, који иде до 400 — дин. Банке су могле дати зајам од 400.— дин. по комаду при курсу од 450.— дин. уз какво јемство уз то. Већ при данашњем курсу банке су нервозне, и ако би папир продужио да пада, није искључена могућност, да банке егзекутирају своје дужнике. У том случају би јадни купци Ренте Ратне Штеее на рате погубили своје папире и уплаћене рате и имали у накнаду за то право, да туже продавце, који би у међувремену били инсолвентни. То би била прва неповољна последица од даљега јачега пада курса.

У другу групу жртава спадају бедници друге класе: чиновници, пензионери, инвалиди и · остала лица, која су у своје време анимирана, да купе тај папир, јер могу повољно да га заложе. Ми не знамо колики је сток тога папира у својини ситних поседника заложен код Поштанске Штедионице и " код Држ. Хипотекарне Банке. Истина је да су сви ти људи имали зараду при курсу од 450—, али она је била на папиру. Оба ова новчана завода имају строге прописе о ломбарду, и при даљем паду курса они би били приморани да врше егзекутивну продају, услед чега би се оштетили сви ситни и задужени имаоци Ренте Ратне Штете, а што би било велико зло због тога, што би при данашњем стању на берзама, а и нашега новчаног тржишта иоле већа понуда промпт робе изазвала стропоштавање курса.

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Број 19

Као што из свега овога видимо даље падање курса Ренте Ратне Штете не би погодило прво берзијанце, — који су са гледишта државне политике скроз неинтересантни, већ социјално-политички интересантни ред: малога човека. То би било штетно дејство по народно благостање.

Као што из свега овога видимо, курс Ренте Ратне Штете стоји у знаку анормалне ситуације њезине на Београдској Берзи. То је једно болесно стање, које треба што пре да престане. Ничији интерес није, сем бесиста, (а они су најмање интересантни) да се курс даље стропоштава. Међутим, очигледан је интерес банака, које имају у ломбарду Ратну Штету, а међу којима су на првом месту лржавне кредитне установе, да се беса заустави. При данашњем курсу можда оне још не рескирају никакве губитке, али је дебакл међу њиховим дужницима на помолу. Из овога излази да би интервенција била једини излаз. Ми то не препоручујемо, јер смо у начелу противни интервенцији преко државних чиновника и за рачун државе. То може да има врло штетних последица по државу. Интервенција се не изводи на парче ни од данас до сутра, већ по у напред одређеном плану за дуже време. То је специјалитет приватне иницијативе.

По нашем мишљењу излаз је најбољи у рашчишћењу ситуације на берзи. То је пак врло деликатно питање. Нигде као на берзи не важи прицип светиње слободне иницијативе. Берзијанци имају право, да, у греницама узанса, раде са својим имањем шта хоће. Службено се не може ништа да предузима. Целу ситуацију имају у рукама хосисте и њихови повериоци. Споразум између хосиста и њихових поверилаца једини је излаз: или ће се хосистима гарантовати продужење акције и почек за кредит, или ће се приступити постепеној ликвидацији хосистичког ангажмана — али ван берзе. Банке повериоци морају знати шта хоће, морају гледати што јасније у будућност нашег тржишта капитала — нарочито због појаве акција Аграрне Банке — и онда донети одлуку. Јер ништа више не шкоди папиру но интервенција, која спушта курс чим се појави јача понуда.

Ако се остави данашње стање врло је веро-

ватно даље падање Ренте Ратне Штете,

Pravni Pregled

Koji trgovac u nanošenju štete drugima traži i nalazi zaštitu svojih interesa, čini delo nelojalne konkurencije

Senski Trgovački Sud — 21. januara 1929.

Poznati francuski industrijalac i mnogostoti milionar Fransoa Koli, sopstvenik većine akcija društava, koja izdaju Le Figaro i Le Gaulois, osnovao je novo akcionarsko društvo pod imenom La Soćjetć Nalionale d'ćdition et de publicitć, koje izdaje nov list IL” Ami du Peuple. List je običnog formata, kao i ostali dnevni istovi (izuzev Le Temps koji je veći), ali dok se ostali listovi prodaju najmanje 25 centima jedan broj, dotle je L' Ami du Peuple pušten na prodaju po 10 centima broj. Ostali listovi, koji su organizovani, preduzeli su odmah mere да uguše ovog opasnog konkurenta: 1. zabranili su prodavcima novina da prodaju L' Ami du Peuple pod pretnjom da će im oduzeti prodaju svojih listova t. j. celokupne ostale dnevne štampe, i 2. izjavili su velikim tr-

govačkim kućama da im neće u svojim listovima štampati oglase,

· ako budu davali oglase lista g. Kotia. Zbog toga je društvo G.

Кона родпејо senskom irgovačkom sudu tlužbu za naknadu štete od 5,000:000 franaka zbog ·nelojalne konkurencije protiv Sindikata

_ Pariske Štampe, Nacionalne federacije francuskih novina, sindikata

pokrajinskih dnevnika, sindikata oblasnih dnevnika i 36 -drugih listova.

Senski sud je raspravio spor. Sudski razlozi su vrlo interesanini. Oni još jednom ulvrđuju visoku moralnu kulturu i prefinjenost pravnog osećanja francuskih sudaca. Ne treba zaboraviti, da u Francuskoj ne postoji specialan zakon o nepoštenoj konkurenciji. Francuska jurispruđencija razvila je ovaj institut interpretacijom, suprinom i nadahnutom pravičnošću i moralom, članova