Narodno blagostanje
15. јуна 1929.
НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ
· Страна 305.
1382 i 1383 građ. zak. koji samo u opšte stipuliraju odgovornost "па пакпадци.“) | Pre nego što saopšlimo najglavniji deo presude, napomi-
пјето, da su se tuženi branili, da oni ne mogu biti odgovorni za · „neizvršenje ugovora koje je E Ami du Peuple zaključio, bilo za | štampanje, bilo za publikovanje oglasa, bilo za prodaju, pošto oni u lim stvarima nisu uzeli nikakva učešća. Oni su se našli u položaju odbrane od jednoga društva, koje je pokušalo da im otme klijentelu i koje je odbilo svaki sporazum sa njima o načinu eksploatacije dnevnika. Branili su se da sačuvaju svoje čilaoce Depozitari novina, bilo oni što drže kioske ili imaju dućane, ne uživaju nikakav monopol i bili su uvek slobodni da odbiju prodaju svake publikacije, kao što su on sami, izdavaoći novina, bili slo- bodni da izberu prodavce po svojoj Volji. Prema tome ohi su bili · u pravu, da potpuno zakonski postave zahtev depoziterima da biraju: ili da prodaju njihove listove ili list G. Koti, i da su se oni tako samo poslužili svojim neospornim pravom onako isto kao što trgovac čini, kad jednome svome agentu zabranjuje, da u isto vreme zastupa njegovu robu ili proizvode i robu njegovog Копkurenta. Isto je tako i sa oglasima. Oni nisu nikad nijednom klijentu zaprečili, da ne daje oglase L' Ami du Peupl e, ali su sebi sačuvali slobodu da lakve oglase sami prime ili odbiju, pa i da klijenta izveste, da će takve oglase odbiti, ako ih bude davao i · konkurentu. Zaključak: da su činili upotrebu svoga javnog prava i ništa drugo.
Ali, kaže Senshi Sud, treba konstatovati, da Sa se gotovo sva društya, sopstvenici novina, udružili u federacije i sindi-
kate i da su ove grupe zaključile ugovore i Jedan sporazum га - azajamnu odbranu svojih zajedničkih interesa
Da iz debata vodjenih. i dokumenata podnesenih „ izlazi da su se tuženi februara meseca 1928 godine, kada su doznali да fiužilac pokreće list čija će cena biti 10 centima, grupisali i fražili sva moguća sredstva da spreče štampanje, rasturanje i prodaju lista;
Da postoje predpostavke dovoljno ozbiljne, precizne i podudarne, da bi se došlo do uverenja da su tuženi upotrebili moćna sredstva kojima su raspolagali, tako ujedinjeni, da bi sprečili štampanje lista, a zatim, transportovanje, rasturanje i prodaju;
Da je u toku spora utvrdjeno da su administratori i direktori svih velikih dnevnih listova, stavili do znanja zakupcima kioska za prodaju novina u Parizu, kao i svima revizorima novina u
*) Oni glase:
ČI. 1382. Svako ljudsko delo, koje prouzrokuje drugome štetu, obvezuje onoga čijom je krivicom nastupilo, da je naknadi.
ČI. 1383. Svaki je odgovoran za [štetu koju prouzrokuje bilo ne samo delom, većisvojom nemarnošću ili svojom nepažnjom.
· tvrđeni {fakaf,
Parizu i u unutrašnjosti da će im se oduzeti prodaja njihovih listova i da im se oni neće više dostavljati, ako bi oni pristali da prodaju L' Ami du Peuple; da su se mnogi prodavci novina odazvali ovoj pretnji odbijajući da od tužioca prime i prodaju njegov list.
Da su potom više tuženih u cilju da spreče tužioca da za sVoj list dobija oglase velikih kuća, odbili da u svojim listovima objave ma kakav oglas onima koji bi davali oglas u list L Ami du Peuple.
Da postoji, i ako je u principu svaki trgovac u istini slobodan
da izabere svoje revizore ili predstavuike kao i da se primi pro-.
daje izvesne robe ili da je odbije, u ovome slučaju da ne primi narudžbinu za štampanje, onako kako on hoće, nesumnjivo иda su шХепе federacije i sindikati ujedinili svoje snage ne u cilju da zaštite svoje opšte legitimne interese, već radi toga đa bi, vršenjem presije na prodavce novina i na velike kuće koje daju oglase, štelile interese tužioca;
S obzirom da sve što je izloženo sačinjava delo nedopuštene konkurencije, ako ne nelojalne, jer je cela akcija optuženih
imala za cilj da spreči novoga konkurenta da svoj proizvod pod-
nese publici na način koji je mogao upotrebiti i na koji je imao prava služeći se pri tom uobičajenim sredstvima tu sličnim slučajevima; S obzirom što su optuženi pričinili tužiocu štetu izvesnu, koja je za njega proistekla iz poremećaja u irgovini, koji je vrlo ozbiljne prirode, prinuđavajući ga da traži za svoj list prodavce van trgovaca kojima je prodaja novina stalno zanimanje i na stvaranje depo-a vrlo skupih;
S obzirom da je tuženo društvo izvesno bilo lišeno oglasa, koje su mu bile obećale velike trgovačke kuće, koje stu prestale da vrše oglašavanje pod pretnjom da im više veliki listovi neće štampati oglase; da je drušivo, zbog tuženih osećalo štetu vrlo zamašnu:
S obzirom na to što je u izvesnoj meri šteta pretrpljena od tužioca sigurno manja nego što on predstavlja i koju on u celosti ne dokazuje, jer je ipak list L, Ami du Peuple. uspeo da se razvije.
S obzirom da, imajući u vidu sve ove činjenice, sud nalazi da ima dovoljno elementa da se proceni i utvrdi suma od 1,200.000; franc. franaka, koja treba dodeliti tužiocu na ime naknade štete i izgubljene dobiti.
Sa ovih razloga:
Izriče da su tuženi učinili delo nedozvoljene konkurencije;
Osuđuje četrdeset tuženih da soliđanno plate tužiocu 1.200.000.— franaka na ime naknade preirpljene štete i izgubljene dobiti;
Odbija tužioca od većeg iraženja, kao neosnovanog i Osuđuje tužioce solidarno na plaćanje syih troškova.
||
У Енглеској је дошло до друге радничке владе. Њен шеф г. Магдоналд дао је после избора једну изјаву, из које | јасно произлази, да г. Магдо· налд ставља сада социјалистички програм ин суспензо на две године. Програм његове владе преставља компримис, који у својој суштини. значи акцептирање либералног програма. Лојд Џорџ, и ако је тучен на изборима, може казати да је успео, јер се његов програм изводи.
С друге стране, и конзервативци су дали мораторијум своме програму и обећавају, да ће толерирати владу г. Магдоналда и mo, у интересу. земље. Ова два мораторија партиских програма и престављају велики патриотизам
_ енглеских етранака, и њихову жељу, да се нађе најбољи пут за излазак из данашње ситуације, |
Мараторијум партијских програма
ГАЂАЈИ И ПРОБЛЕМИ
Bankar jedne velebanke je neukazni ministar Narodne Privređe Od njega se može mnogo da sazna i nauči. Godišnji kongresi nemačkih udruženja banaka i bankara bili su pioniri u rešenju mnogih teških narodno-ekonomskih pitanja. i na poslednjem jesenašnjem kongresu bila su vrlo teška ·pitanja na dnevnoMni redu.
7. i 8. juna održan je prvi kongres banaka i bankara naše zemlje sa vrlo bogatim dnevnim redom.
G. Berković, generalni direktor Zemaljske Banke za Bosnu i Hercegovinu, održao je krafko predavanje o ekonomskoj i socijalnoj funkciji banaka. On je bez milosti ukazao na činjenicu, da i u tome pozivu ima i rdjavih poduzeća i rdjavih ljudi. Ukazao je dalje na slaru poznatu činjenicu, da se iz demagoških razloga i nerazumevanja, pojavljuje animoznost prema bankarstvu. Inte-