Narodno blagostanje
"Страна 326
2,500.000:— дин.
а резервни фонд 850.000— |» премијска резерва 8,800.000.— | премијски преноси 1,700:000: — |, резервна штета 850:000:— |,
Укупни гаранциони фонд износи 14,700.000:— дин.
(Обртни капитал друштва Херцег-Босна износи скоро 30 мил. дин. због тога што се реосигуратељи одржавају од преко 13,5 мил. дин. Тај је капитал у главном уложен код банака и штедионица (21 мил. дин.). Зајмови на властите полице износе 1,150.000.— дин. потраживања од главних заступника износе 4 мил. дин. Хартија од вредности има свега 200.000— динара.
Ради оцене ликвидности и сигурности активе од 25 мил. дин. која се налази код банака и заступстава треба имати у виду да Херцег-Босна стоји у интимним везама са
НАВОДНО БЛАГОСТАЊЕ
| порекла.
-Привредном Централном Банком у Сарајеву и са Панчева--
чком Пучком Банком. |
Херцег-Босна је сељачко осигуравајуће друштво. Њено осигурање против туче је по износу друго у земљи.. Херцег-Босна је примила портфељ осигуравајућих друштава, које су специјално форсирале сељачки посао, као што су Бечко Овигуравајуће Друштво у Словенији и Првог Угарско и Домовинско у Војводини. Та је ситан посао али. су осигурачи врло солвентни и деломично веома тачно плаћају и свесни су важности осигурања. Друштво је национализирано 1921 г. и знатан део акција налази се у домаћим рукама.
Прештампавање забрањено без означења
Оба E
ЈАВНЕ ФИНАНСИЈЕ · -
— Фијаско немачког унутрашњег зајма. — Истовремено са отварањем уписа акција Апрарне Банке отворен је у Немачкој упис царевинског зајма од 300 милиона марака. Уписано је свега 180 милиона. Стручни часописи на разне начине тумаче овај неуспех. Једни тврде да су и сувише повољни услови за повериоца изазвали неповерење код публике. Други тврде да је пореска политика узрок неуспеху: Ослобођење пореза на наследство дало се само на 5 година, а с друге стране није дато ослобођење од пореза за акционарска друштва услед чега је овима немогуће да уписују зајам. Трећи сматрају ида узрок лежи у наопакој финансијској политици царевинске владе. Пребацује се влади да врло аљкаво одговара својим обавезама, да се служи методама, које су уобичајене код трговаца који се нвалаве пред, стечајем.
После овога неуспеха влада је одлучила да закључи зајам у Америци од 50 милиона долара. —
— Аустријска влада намерава ускоро да распише један унутрашњи зајам у висини од 100—120 мил. шил. Зајам би био емитован краткорочним државним боновима с правом на доцнију замену за хартије „страног зајма. Бонови тога разликовала би се од редовног зајма, у толико што немају право залога и што су краткорочни. Овај зајам има задатак да попуни кредитну празнину услед одуговлачења страног инвестиционог зајма.
— Грчка новчанична банка „Banque Nationale de Grčce” на основу споразума са Министром Финансија донела је одлуку, да нова државна и емисиона банка „Вапаџе de Grčce” распише упис (остатка од 46.666 акција. Од тога броја понудиће се 29.000 комада акционарима, „Banque Nationale” a peсто од 17.666 осталим интересентима. Емисија ће се извршити по номиналној вредности од 5.000 драхми за старе акционаре, а други део ва интересенте понудиће се по 7.000 драхми.
— Суфицит америчког буџета износи према једној изјави председника Хувера, за прошлу буџетску годину (која 31. 0. м. истиче) 110 мил. долара. ;
— Румунски министар финансија издао је налог, да се у смислу закона |O стабилизацији има приступити претварању биланса приватних предузећа на златну базу.
— Румунски парламенат усвојио је закон којим се повишу је порез на шећер и то: од 4 на 7 леја по кгр.
— Бугарска влада расписала је лицитацију за 179 вагона у вредности од 175 мил. лева. Конкурисало је 27 фирми, од тога 13 немачких, 4 италијанске, 3 чехословачке и
једна француска. Италијани и Чеси били су својим опону-
дама најјефтинији. Део лиферација "требали су и Немци да
|
зештајна служба
добију. Међутим из непознатих разлога лицитација је била: поништена. Немачки заинтересовани кругови сматрају да је по тој ствари имао извесног утицаја и финансиски комесар Шарон. Од целокупне поруџбине једино је чешка кућа Ringhoffer, Hesselsdort & Зашто добила поруџбину од 64теретна вагона. Расписаће се под новим условима лицитација за остали део предвиђених поруџбина. У изгледу је да француске фирме добију поруџбину путничких вагона.
— Јављају из Атине да је Министар народне привреде у договору са гувернерима „Валдџе де Grčce” mr „BanqgueNationale de Grčce” донео одлуку по којој грчка влада треба да предузме хитне кораке, како би облигације прчких избеглица нотирале „на лондонској берзи. Слични кораци предувети су у Брислу ни Женеви. Овде се ради пре свега. о 8% избегличком зајму, коме би следовале 'облигацице6% зајма.
ПОЉОПРИВРЕДА
Загребачки „Обзор“ јавља, да су чехословачки капиталисти, који се интересују за мелиорационе послове око херцеговачког поља, затражили конкретне предлоге како би. могли пласирати потребан капитал.
— Сарајевска Трговачка Комора израдила је опширан извештај о потреби подизања једне шпедиционе луке у заливу Плоче. Представка је била упућена Министарству Саобраћаја. _
— Превозне тарифе за житарске производе у правду Ђевђелије снижене су за 25% које важе до 31. децембра о. г.
У босанској Посавини започели су сељаци да гаје уљену репу услед нерентабилности и ниске цене житу. (Очекује се да ће услед тога бити ове године пласирано на пијацама босанске Посавине до 200 вагона. Цена уљене репе повољна је и има добру прођу у домаћим фабрикама. уља. | ; — „Јутарњи лист“ јавља да је Министар Финансија др. Шврљуга на интервенцију Удружења Садиоца Дувана одобрио да се херцеговачким и свим осталим произвођачима дувана надоплати 20% од куповне цене а то због веома. слабе процене код последњег откупа.
СОЦИЈАЛНА ПОЛИТИКА
— Министарство Социалне Политике и Народног Здравља одобрило је здравственом одсеку приморско-крајишке. области милион динара .за подупирање народне хигијене. i
— Турска влада ради заштите домаће радне снаге пооштрилта је мере за боравак страних радника У, Турској. По: једној владиној одредби сви странци имају у року пола године "да поднесу „поновне молбе за јооравака. _____-_