Narodno blagostanje

Страна 318.

и један од сто интереса на име отплате главнице — укупно 6%. У року од тридесет година, отприлике, он отплати цели свој дуг. Чим прими зајам, одбије му се од сваке хиљаде долара шесет долара, од којих педесет иду на интерес, а десет му се отписују од главнице. На крају сваке године отписује му се и дивиденда од главнице, јер је сваки задругар банчин акционер.

Шта ради бавка

Чим изда задрузи хипотеку, банка одмах баци на тржиште онолико нових акција, (једна акција 5 долара; акције штампане у државној благајни у Вашингтону) колико је зајма одобрила дотичној задрузи. Акције носе нумеру дотичне хипотеке. Док задругари плаћају банци 5% интереса, дотле банка плаћа купцима акција на тржишту 4 до 4 1/2% интереса. Шпекулације са овим папирима нису допуштене. Интерес минимално варира према стању новца на тржишту. Онај један проценат разлике између интереса који плаћа задругар (банци, и интереса који плаћа банка купцима акција, банка задржава за исплату режије, чиновништва, за вештачења, за образовање банчиног фонда за нове зајмове и т. д. Овај један од сто (који пут пола на сто) чини огромну «суму, те банка, не само да не тражи новчану потпору државе, већ располаже великом резервом. Чим банка избаци на тржиште нове акције оне су у моменту разграбљене од богаташа, јер доносе гарантованих четири и по од сто интереса, (док им друге банке дају 2—38% интереса) а ове задругарске акције слободне су од сваког државног пореза.

| Цео систем дакле, заснован је на на поверењу

у државу, на строгој законској 'одговорости _ банака и задруга, и на грађанској љубави према установи.

Када би смо ми спровели дословце исти систем, бацили би смо на тржиште акције гарантоване законом, које би привукле страни капитал. Разуме се, да би наш интерес који би плаћале акције, био такав да рентира страном капиталу. Наша је земља аграрна данас и за далеку будућност. Страни капитал има јасну 'представку 0 овој околности наше земље.

Уређење задруга и избор делегата за годишњи збор

Задруга има управни одбор од пет лица. Уз то постоји и одбор за зајмове. Рапорт овог одбора потписују сви чланови управног одбора. У малом месту знају се људи међ собом, да би било лако извршити обману. Одборници нису плаћени. То је почасна служба. Награда им је дивиденда, ако задруга успешно ради. Због бесплатног посла нема грабежи око избора за чланство у одбор. Нема политизирања, ни интрига. Посао је у рукама свесних америчких грађана. Задруга има једино благајника (уједно и тајника) који је једино плаћено лице у задрузи. То лице је покретни дух задруге. На избор тих лица скреће се нарочита пажња. То

су најпредузимљивији људи у месту, познати са

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Број 20

свога поштења. То лице саставља тромесечне и годишње извештаје о стању задруге; оно води сву преписку (са централом. Њему банка плаћа (свега по два и по долара за сваки тромесечни извештај и пет долара за годишњи извештај. Сем тога благајник има годишње један од хиљаде на име свих закључених здругиних зајмова у тој години. Награда је умерена, али уз ове послове амерички људи од поверења добијају друге могућности за зараду у своме приватном послу.

Одбор задруге контролише да ли ће задругар тачно употребити зајам на сврху за коју је тражио новац. Иначе је узет на одговор као обичан крадљивац. Ако задругару треба нов зајам, поступак је исти. Задругар се може задужити и хипотекама на другом или трећем месту на исто имање. Није довољно да човек има имање, па да добије зајам на њега. Нужно је да је он честит привредник.

Пред крај године задруге имају своје скупштине. Оне шаљу делегата (готово увек благајника) у седиште банчино ради избора централне управе. Сваки делегат има права на толико гласова, колико је стотина долара зајма узела његова задруга. Зајам се дакле не сматра као жртва од стране банке задругарима, да би задругаре требало глобити, већ се зајмови сматрају као корисна инвестиција у циљу развитка и унапређења земљоделства. Једном речи то није никакав и ничији себични бизнис, то је свеопшта државна потреба. Фармер овим зајмовима регулише дугорочним кредитима свој посао. Он није узнемираван од стране банке, до ли кад не плаћа интерес, па у том случају има олакшица ако околности правдају неплаbabe. AKo фармер умре, остају његова деца да посао наставе и дуг плаћају. Па овај начин, истргнуто из руку локалних грабежних банака, које су продавале фармеру стоку и имање ако није могао да отплати главницу на време, фармерство је постало један моћан фактор у Америци. Да би се још боље фармерство осигурало (у погледу продаје производа), нови председник америчке републике г. Хувер, баш ових дана, поднео је парламенту и сенату нови законски тарифни пројекат о заштити продаје земљоделских продуката.

Овај кратак преглед доносимо ради упоређења са нашим сличним институцијама. Увек је добро да се нове ствари заведу без пукотина, кроз које би ушла разорна болест у ту установу. Разуме се, да би ми могли приправити све овдашње прописе "који се односе на _организацицу

једне овако огромне установе.

Упозорујемо читаоце, и оне који нису непосредно заинтересовани за робно и новчано тржиште, на наше извештаје с истих. Они су тако писани да их свако може читати, и служе као огледало моментаног стања наших тржишта која су битни елеменат наше на-

родне привреде.

у