Narodno blagostanje
28 јуна 1929
НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ
Страна зоз
___Цене на велико у месецу мају 1929 године
Податци о кретању цена на велико, ако се за основ узме стање цена у месецу јануару ове године, пружају нам следећу слику (Јануар 1929 г. = 100):
АПРИЛ 1929 г. МАЈ 1929. ;.
1. Пољопривредни производи:
а) без прераде 104.99 96.36
6) прерађени 106.11 106.16 Il. Сточарски производи:
а) жива стока 104.99 109.61
6) сточни производи 96.11 98.48 Ш. Поврће, воће и производи 108.78 107.74 ТУ. Гориво и мазиво 95.73 93.08 У. Колонијални производи 105.21 104.18 МЕ. Индустријски производи |
а) дрво и грађ. материјал 97.21 103.19
6) метали 98.43 99.87
в.) остало 96.76 95.93
Тотални индекс 101.32 101.34
|
Према томе, укупно стање цена у месецу мају остаје готово непромењено, али у појединим групама опажамо знатна померања. Пре свега пада у очи огроман пад цена пољопривредних производа без прераде. Мање знатна смањења су настала у групи поврћа и воћа (вино), за гориво и мазиво и за колонијална производе.
Али ова смањења нису била довољна да утичу повољно на тотални индекс због већих цена у осталим групама, нарочито пак за живу стоку и за грађевински материјал.
Цене .у групи прерађених пољопривредних производа нису смањене стога, што је тек у мају месецу десшао до потпуног изражаја утицај нове трошарине на цену рафинираног шпиритуса. Ово је било довољно, да контрабалансира смањење цена, које је настало за брашно у вези са смањеном ценом житарица. Ал. В.
ДОГАЂАЈИ И ПРОБЛЕМИ
Господине уредниче! Тражите од мене обавештење о офанзиви г. Ђанинија на МаПеетее-у и о мотивима њеаи 00 ПОВОЉ адошвирања санке Блер и Комп. и о гледишту нашем на те догађаје.
Најбоље ће бити ако почнемо са личношћу г. Ђанинија. Његови су дошли у Калифорнију у доба, кад је она била циљ свију оних, који су сањали о златним рудницима. И родитељи г. Ђанинија тражили су злато, гли не и он. Он није ни сањалица ни фантаст, он је реалан и трговац. Није он чепркао по калифорнијском земљишту, Бећ по људима. Он је оставио другима да траже злато, а себи је узео скромнији посао: да тргује с њима.
Важи као правило, да се европски имигранти у Америку у другој генерацији потпуно асимилирају. Г. Ђанини је рођен у Америци, али он је остао Талијан. Целокупан његов рад као трговца и банкара све до скора времена био је везан искључиво за талијански елеменат; његово прво и најстарије банкарско предузеће зове се Вапк ог Гају. Он је не само остао Талијан, већ је увек био и талијански родољуб. Чим је његова финансијска моћ нарасла толико, да му је у Калифорнији било тесно, он. је. основао Американско-Талијанску Банку, која од Америке има само име, а која је сва талијанска. То је било 1918 г. После рата победа савезника само је појачала патриотско осећање г. Ђанинија, а доласком г. Мусолинија на владу он је постао фашиста. Он је интиман пријатељ г. Мусолинија и може се сматрати делегатом фашизма у Америци. Г. Ђанини је био усред посла онда, кад је коњунктура за банкарски посао код нас била на врхунцу, а то је последњих неколико година. И он ју је врло добро искористио. Прва његова банкарска креација је његова Вапк of кају у Сан-Франциску, у Калифорнији. Њезина главница износи данас 50 милиона долара, а резерве 55 милиона. Депозити — највећим делом талијански — достижу огромну цифру од 700 милиона долара. Управа је састављена од 50 лица, већином представника разних трговачких, индустријских и финансијских предузећа, у којима је заицтересован г. Ђанини. Међу њима је врло много Талијана, који играју врло велику улогу у финансијском животу Калифорније, а специјално у Сан-Франциску. Његова друга креација је Вапса ФАтешпса e ditalia, ocHoBaHa: 1918 г. са
а. Amadeo Gianinni — писмо из Америке —
седиштем у Милану и са 30 филијала у Италији. Главница банчина износи 290 милиона лира а резерве 48 милиона. Депозити достижу суму од 744 милиона лира. 144 милиона је уложено у талијанске државне бонове. Председник њеног Управног Одбора је В. Шалоја, сенатор, а у управном одбору налазе се оба Ђанинија, Амадео и Марио.
Вама је свакако познато банкарско законодавство Северно-Американских Држава те вам не треба објашњавати зашто г. Њанини није могао да приведе све своје инiepece nom Bank of Пају. И он је морао стварати . једну корпорацију, која има за циљ да сконцентрише акције већега броја предузећа и да их контролише. Али док је у Америци обичај да се у фирму корпорације меће“ име банке, која ју је основала, дотле је г. Ђанини својој корпорацији дао претенциозно и врло значајно име Тгап5атепса СогрогаНоп. Значи да је терен њенога развића цела Америка. То је био симбол финансијскога империјализма г. Ђанинија. У прошлој години г. Ђанини је иза-
шао из граница западног дела наше државе и закорачио ·
У источни део, у Њујорк. Тгапзатепса. СогрогаНол купила је прво неколико мањих банака, а затим је заграбила већину акција Вапк о! Атепса, једне од најстаријих наших банака, основане пре 117 г. (1812 г.. Данас' износи капитал ове банке 25 мил. долара, резерве 35 мил. а депозити 317 мил. У њеној управи су г. Ђанини, представници Тгапзателса Согроганоп и најзад А. Пау, председник Алуминијске Компаније, чији је главни акционар сам г. Мелон, секретар Државних Финансија.
Колико смо ми могли да видимо, европски листови нису правилно схватили мотиве адоптирања банке Блер u Комп. од стране г. Ђанинија, извршено у овој години. Тамо се вели, да је то учињено због тога што чланови управе банке Блер и Комп. седе у сто разних корпорација, што форсирају емисиони посао и што имају врло разгранате везе у Европи. То се све налази у службеном комиHHKey, изданом приликом адоптирања. Премда смо се ми у Валстриту чудили тако наивном комуникеу. Нема американског финансијера, који је у толикој мери и европски
· као што је то случај са г. DbaHHHHjeM. Banca d' America
e ditalia je uHcro европска установа са многим везама и ван Италије. Упоређен са г. Ђанинијем, Блер је гост у Европи. Узгред да вам напоменемо да се банка Блер није смела спојити са Bank of America, како су то јавили