Narodno blagostanje

6. јула 1929.

> m.

БАЈКИЋ

ПРОУЧАВ

Д-р

Статистика код нас.

Тешко да поред наше државе постоји још која у Европи у којој није организовано проучавање коњунктуре. Ко има везе са научницима на страни, мора се због тога осећати национално постиђен. И то би већ био довољан разлог, да се приступи том послу, који није ни тежак, ни скуп, како рече у своме чланку у овоме часопису г. професор др. Билимовић, иницијатор овога питања код нас. Али ако разлози националног поноса треба да буду мотив за извесну државну акцију, онда много пре проучавања коњунктуре има да се обрати пажња статистици. Много је већа национална брука банкротство статистике код нас, без које се модерна државна управа не да замислити.

После рата настала је ера интернационализма. Све су гране националног живота културних држава добиле своје међународне организације. На челу стоји Друштво народа, чије економско и финансијско одељење једино, али и гигантски, напредује. Оно нарочито негује међународну статистику; његове су публикације о јавним финансијама, о новцу, банкама, билансу плаћања и радништву, постале помоћним средством сваког образованог човека. Само Југословенин јаких нерава може да рескира да прелистава те публикације, у којима нас или нема никако или врло мало. Имамо утисак да се међународно стекло уверење, да се код нас има извесна одвратност према статистици, јер се све мање обраћају нама за статистичке податке.

Још је већа жалост, да се и оно мало сакупљених података не објављује.

Г. проф. Билимовић тврди и доказује, да се и на основу и ово мало података може да истражује коњунктура. Ми ћемо се вратити на то. Али је потребно да укажемо на стање статистике код нас без обзира на питање коњунктуре. М методолошки је и хронолошки статистика старија од истраживања коњунктуре. Прешнија је дужност државе да уреди статистику.

У предратној Србији објављивани су — и ако са извесним задоцњењем — статистички годишњаци (дебеле свеске са по 1000 и више страна), у ко-

јима су се налазили податци о целокупној народ- |

ној привреди. Истраживачу данас стоје на расположењу статистички податци за Краљевину Србију о кретању становника, ценама главних земаљских производа, о сечењу дрва у шумама и т. д. од 1869 године.

Одсуство такве једне збирне публикације уништава вредност и оног дела статистике, који постоји. Статистичке податке прикупљају разна надлешва: Министарство Финансија, Саобраћаја, Пољопривреде и т. д. Они их објављују индивидуално. Не зна се ни време ни месец, где се посигурно могу добити. Прикупљање тих података је врло тежак и напоран задатак. Има неколико месеца, како ми на томе радимо, па ипак нисмо успели све да покупимо, као што читаоци могу видети из нашег индекса народног благостања.

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

АЊЕ НАШЕ ПРИВРЕДЕ БРОЈЕВА |

|

Страна 345.

ПОМОЋУ

Ни индеисних бројева нема.

Значај индексних бројева је већ познат читаоцима. Цене су вредност добара изражене у новцу; ценом се казује, колико се извесног добра добија за одређен број новчаних јединица. Ако је цена израз вредности добра у новцу, онда је цена израз куповне снаге новца, наравно само за оно добро, које је обухваћено ценом. Кад бисмо могли пронаћи просечан износ свију цена у даноме периоду времена, онда би та просечна цена изражавала куповну снагу новца у истој периоди.

Постоји још једна мера вредности новца: то су курсеви девиза. Деценијама је употребљавано само то мерило, — све док се није констатовало, да између куповне снаге новца у земљи и његове куповне снаге на страни, т. ј. његове куповне снаге на страним берзама, може да постоји и постоји често знатан диспаритет. Новац може да има у даном тренутку две куповне снаге. Како је куповна снага у земљи много важнија, то се на њу обраћа већа пажња. Куповна снага новца израчунава се помоћу индексних бројева. Наша је земља једина, која нема својих индексних бројева. Ми смо доживели и ту ретку појаву, да се Министарство Финансија у својим службеним публикацијама служи индексним бројевима цена на велико, које објављује »Привредни Преглед«, приватно подузеће. »Привредни Преглед« је учинио знатне користи испитивачима куповне снаге новца. Али то није разлог за државу да не организује своје индексне бројеве, у толико пре, што метода израде индексних бројева »Привредног Прегледа« није довољно позната.

У осталом, индексни бројеви цена на велико најпримитивније су оруђе изналажења куповне снаге новца. Данас се сви научници слажу у томе, да је најбоље мерило индекс цене живота једне типичне породице. |

Истовремено с организацијом статистичке службе држава треба да организује и израду индексних бројева. То је хитније од проучавања коњунктуре. Проблематична коњунктурна кривуља.

Проглашавајући организацију статистичке службе, хитну и интегралну објаву статистичких података, даље израду индексних бројева, за важније и хитније задатке државне, ми тиме не желимо рећи, да не треба истовремено приступити и организацији рада на проучавању коњунктуре. Али, тај посао не може дати одмах задовољавајуће резултате. Пре свега најмањи делови коњунктурне кривуље не могу бити мањи од годину дана и то са врло великим задоцњењем, јер се извесни податци тешко отимају из руку администрације. Друга мања незгода лежи у мањкавости статистичких података. Оно што Министарство Пољопривреде објављује под именом статистике обрађене земље и жетвеног приноса, нема никакве везе са статистичком методом.

Посао око истраживања коњунктуре не могу