Narodno blagostanje

-13. јула 1929.

ставља у изглед реванш, јер се у политици заборављају грешке. Неизвесност судбине чини тајну његовог јачања и непрекидно обнавља драж те каријере.

Пита се, да ли неће данашњи тип парламентарца да се измени услед наглог ширења државних задатака, јер посланик, који се разбира у једном буџету од једне мили“ јарде, не може савладати буџет од много милијарди. Исто тако фабрицирање закона на хиљаде поставља такве захтеве на посланичку способност и радну снагу, да то нема никакве везе са првим почетцима парламента. Конструисала се супротност између политичара и стручњака. Неће моћи специјалиста да уништи политичара. По искуству, које има Француска после рата, специјалисти се труде да постану народни посланици, као што трговаџ сликама има тежњу да постане сам уметник. Стручност без политичке моћи не даје нигде никакве резултате. Стручни

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 367.

министри се брзо губе, H. Hp. Лушер, Франсоа Марсал, који су убрзо постали водећим политичарима. Стручност има све већу улогу у управи државом и у вештини владања, али као службеница политике. Тражити од државвика детаљну стручност излишно је, као што ни лекар не мора тачно да зна хемијску или фармацеутску технику. Може парламенат да обнови своје методе, које су застареле, али се никако неће дати потчинити другим наукама.

Политичар будућности биће исти као и његов претходник, јер се људи од сутра неће разликовати од људи од данас. Њихов задатак ће бити и онда као и сада, да служе општости и да остварују оно што је могућно. Општа духовна култура познавања унутрашње структуре народа и социјално знање није довољно, ако се томе не придруже

| способност, одушевљење и здрава вера у будућност.

ДОГАЂАЈИ И ПРОБЛЕМИ

15. јула завршава се коначно упис акција Привилеговане Аграрне Банке. Има још времена за неодлучне, неверне и незадовољне, да поправе пропуштено и да даду своју оболу за нашега сељака. О нашој интелигенцији и варошкој буржоазији нема се најбоље мишљење у свету; али наш сељак ужива најбољу репутацију и максимум симпатија од свију оних, ма које народности били, који су имали прилике да га упознаду. Нама се не може пребацити шовинизам; ми смо довољно, ако не и сувише критични према сваком, али за нашега сељака немамо довољно лепих речи. Наш сељак је нама идеал; као човек, он је најбољи. Наш уредник дао је у својој књизи »Сељачки кредит« следећу слику нашег сељака:

»Ко је посматрао масе сељака о пазарним данима у Шапцу, Смедереву, Пожаревцу, Градишту и другим варошима најбогатијих крајева Србије пре рата, тај је могао да констатује, да на хиљаду сељака један има читаво одело; код осталих је закрпљено, често са сто закрпа. Цео опанак је такође била реткост. Лети сељак иде у гаћама и кошуљи и бос; мало фали па да се појави го као орнап из централне Африке. Било их је и таквих, чије су кошуље и гаће биле толико поцепане, да су били полунаги. Стању одела и обуће одговарао је цео ниво живота србијанског сељака. Исто тако је бедно становао и још се бедније хранио. Србијански сељак био је мученик. Кад би његове патње у Светском Рату биле све што је он учинио за општу ствар, онда би његова историја била много мање жалосна. Грозне су биле његове патње после угушених устанака у првој половини 19. века. Заборавио је он ратовање 1875 и 1876 г. и 1886. г. о свом трошку, при чему је држава давала само команду. Он је уосталом заборавио и незаборавима искушења, кроз“ која је прошао одкако су политичари почели да чачкају у односе са АустроУгарском. Сељак је сносио трошкове забране извоза свиња и рогате марве у Аустро-Угарску, које су од 1580 г. имале редовно политички карактер. Сељак је платио цех царинског рата 1906 и-1907 г. и кризе анексије Босне и Херцеговине 1903 и 1909 г. Кад је избио царински рат цена свиња пала је од 1.20 динара на 0.60 килограм жива мера. Кад је требало спасти земљу од пропасти, која је још

За нашег сељака!

увек била претежно сточарска, онда је СЕЉАК се у потпуном одсуству ма какве нрганизације сељачког кредита — прешао са сточарства на земљорад и збиља спасао земљу. Кад је требало извозити пшеницу преко Брајиле за Анверс, онда је сељак плаћао ризик и трошкове преноса, јер је пшенињу продавао по 12 динара товар.

Сељак живи као пас; зими се мало поткожи услед силног левентовања, али му се лети састави трбух с леђима, јер ради по 18 часова дневно, а има несрећну навику, да добро једе зими, кад ништа не ради, а рђаво лети, кад много ради. Све је то навика, која представља за њега ритус, традицију, од које се не може да брани, а против које нису наши политичари водили борбу. Такав је сељак мање више у целом свету, у колико није културно отишао напред.

Сељак је први, који страда у доба великих надионалних недаћа, он је циљ свих легалних и н< легалних, националних и иностраних паразита и експлоататора.«

Наш је сељак најгоре прошао од стране оних, који су њим управљали. Ништа за њега није ули“ њено док је он на својим леђима изнео и ослосођење и уједињење.

Има људи, који се не слажу с оваквом органи“ зацијом Аграрне Банке; има их, који не верују да ће она бити од истинске користи сељаку; има их. који се можда не слажу са формирањем ове установе; има их, који су незадовољни радом извесних пропагатора Аграрне Банке. Ништа од тога не сме бити разлог да се за Аграрну Банку не учини мак-

симум од онога, што се учинити може. Не треба заборавити да смо ми једина држава у Европи, која до данас није извела организацију сељачког

кредита и да је Аграрна Банка задоцнила за најмање пола века. Оснивање данашње Аграрне Банке, то је порођај жене зашле у године. Он је увек тежи. Лакше је пробушити детету уши за минђуше него одраслој девојци; лакше је пелцовати од богиња дете него одраслог човека. Кад се са вели ким задоцњењем приступа том послу, природно је да се мора да жури и да се може лако да учини и каква грешка и да се неком стане на жуљ. Све је то пролазно. И Закон о Аграрној Банци и њена организација и њено будуће финансирање, све су то ствари, које се могу да измене од данас до Cy" тра. Једно је сигурно добивено Аграрном Банком,