Narodno blagostanje
790. јула 1999.
— Концентрација данских осигуравајућих друштава. Осгуравајућа друштва »Манопај«, »Рапеђгоге« и »Наапа 1 Наапа« ујединила су се у један заједнички концерн. Азз1енrazioni Сепеган у Трсту узело је 1994. 80 од сто акција Маtional-a, koja je те године имала дефицит од 2 милиона круна и стајала пред ликвидацијом. Осигуравјуће друштво »Наапа i Haand« је сад исплатило »Азусигалмопг Сепеган« и добило већину акција »Манопа!-а«. Пошто »Манопај« има већину акција »Рапеђгоста« то и друштво »Рапеђого« припада овом концерну.
Приходи премија концерна износе 18 мил. круна.
ИНДУСТРИЈА
— Картел стакларских и порцуланских произвођаћа за источну и средњу Европу основан је ових дана у Бечу. Задаћа тог картела биће здружење свих предузећа у државама наследницама, уређење продаје и производње, утаначење цена и нормализација прилика у стакларској трговини. Одпочели су преговори између немачких и чехословачких произвођаћима у питању контингентирања производње, као и о мерама, којима би се одредила стабилност цена.
ПОЉОПРИВРЕДА
— Увоз стоке у Швајцарску остаје и даље забрањен. Упркос свих очекивања швајцарска влада није хтела да укида важеће забране, и то мотивацијом, да има у Швајцарској врло много стоке за клање. |
— Вести о стању жетве у Румунији врло су противуречне. Према вестима које HMa »Frankfurter Zeitung«, oudeкује се добра жетва кукуруза једино у Банату и Трансилванији, а у осталим покрајинама утицала је суша знатно на развој усева.
Што се тиче жетве пшенице, очекује се да ће принос у најбољем случају моћи да задовољи унутрашње потребе земље. Јечам стоји знатно боље, то исто важи и за овас. | У сваком случају највише забрињава жетва кукуруза, који је услед дуге зиме доцкан засејан. Резултат жетве зависи аз сад од потребне количине влаге и топлоте У јулу.
— Житарска политика у Совјетској Русији. Централни економски комитет совјетске Русије издао је наређење, према којем се имају таксе за млевење код свих државних и задругарских млинова положити у житу. Рачуна се, да ће се тиме моћи створити велики резервни фонд, који би обухватао огромне житарске количине.
— Руско совјетска Атбого Тгафшпг Согр. склопила је уговор са американским фабрикама пољопривредних справа ЈпеегпаПопа! Назуезјег Со. и Пеаг а Со., према којем је купила 6750 трактора за пољопривредне радове, који се имају добавити до краја ове године. За ову набавку одобриле су поменуте американске фабрике трогодишњи кредит. Истовремено су послати у Русију и техничари и инжињири, који би имали да организују радионице за оправку пољопривредних справа.
— Шпански пољопривредни кругови траже од своје владе, да забрани увоз иноземских житарских производа, јер ће домаћа жетва бити толико обилна, да ће надмашити властите потребе. Залихе иностраних житарских производа цене се на преко 125.000 тона па се због тога и захтева да влада подузме потребне мере помоћу којих би се тачно установила и контигентирала количина жита, која се још налазе у Шпанији. Осим тога траже се промене таксеног прописа као и тачно увођење постојећих прописа о млевењу (30 од сто домаће пшенице и 70 од сто инострана).
ЗАДРУГАРСТВО
__— Нова сточарско-живинарска задруга основана је ових дана у Врњачкој Бањи иницијативом обласног пољо-
НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ |
Страна 395
привредног референта крушевачке области. До сада се пријавило преко 100 чланова.
СОЦИЈАЛНА ПОЛИТИКА
— Питање беспослености у: Енглеској. Нова енглеска влада, која ради на умањењу броја беспослених у Енглеској, наредила је министру Тћотаз-у, да проучи питање изградње лондонске подземне железнице за теретни саобраћај, јер би се реализацијом тог пројекта могло запослити преко 60.000 радника за време од најмање четири године. Трошкови око изградње поменутог нацрта износили ба 10,8 милијарди динара (40 милиона енглеских (DyHTH). Viskaunt Епђапк, иницијатог тог пројекта, изјавио је, да ће се 32молити влада да гарантује укамаћење у то потребног капитала, и да би се градњом могло одмах отпочети, пошто је финансирање већ осигурано.
— За градњу исељеничког дома у Сплиту је министар социјалне политике дозначио сплитској општини из исељеничког фонда 45 милиона динара. Кредит се има амортизовати за 25 година, почевши од 19830 године.
СТАТИСТИКА
=
— 595 акционарских друштава постојало је крајем
1928 године у Грчкој, а укупан капитал износио им је 2 »
преко 6 милиарди драхми. Ова акционарска друштва овако су подељена: 43 банке ca „1,265 милиарди драхми капитала; 69 тргов. предузећа 270 милиона драхми капитала 16 осигурав. друштава 50 милиона драх. капитала; 45 саобраћајна предузећа 600 мил. догх. капитала; 354 раз. индуст. предузећа 3,121 милиарди др. кап; 67 разних предузећа 500 милиона драх. капитала. У току 1925 године било је наново основаних 75 друштава (5,36 милиона драхми), 11 предузећа је повисило акционарски капитал за 200 милиона а < друштава га је свизило за 32 милиона.
РАЗНО
— Румунски елефант. Загребачки »Обзор« од 18. Ћ м. доноси фантастичну вест, да је румунски парламенат ратификовао уговор о склапању зајма од 550 милиона фунти стерлинга. Прерачунато у динаре овај би зајам из:
носио 151,8 милијарди динара или 4544 милијарди румун-
ских леја. Одакле и зашто овако огроман зајам, кад је познато, да је румунска влада пре три месеца добила зајам од 101 милион долара, који до данас још није потпуно упо: требљенр Тако исто је познато да је румунска влада усво“ јила предлог француског финансијског стручњака Риста,
према којем Румунија не тражи никаквих зајмова у гото-.
ву или роби, већ је припремна, да у циљу што боље санације својих привредних прилика одступи иностраним интересентима економске концесије, које не могу наново оптерећивати ни буџет ни платежни биланс. = О зајму апатинске општине доноси »Јисозјаџепski Lioyd« из Загреба веома интересантне вести. Општини града Апатина потребан је зајам од 2 милиона динара и примила је три понуде: од стране Држ. Хипотекарне Банке у Новом Саду уз 14 од сто годишњу камату за време од 12 година, док две иностране групе, и то једна немачкошвајцарско-холандска и једна немачко-холанлска група нуде зајам од 8 од сто годишњих камата. Колико је нама познато, Држ. Хип. Банка зајмове никад не нуди, а исто тако не можемо веровати да би се за тричавих 35 хиљада долара могле озбиљно интересовати иностране финансијске групе. Те би групе боље понудиле своје зајмове загребачкој општини. — Нову интересантну економску анкету организује Аустрија. (Овом анкетом, која има да се изведе на најширој бази и која ће трајати више година, има се проу: