Narodno blagostanje

'

27. јула 1999.

Разтуа Glavnica 20.000 20.000 20.000 Rezerva 1.000 800 "600 Amortizacija 12.052 10.452 9.049Vjerovnici 18.324 6.090 13.399 Dobitak — 2.270 3.550 U pojedinim pozicijama nema bitnih promjena. Jedino ie nabavkom поуог рагођгода »Упа« vrijednost plovnogz

parka poskočila za 8 miliona dinara. On je iskazan sa 36 miliona. Amortizacija iznaša 12 miliona tako da je netto vrijednost flote oko 24 miliona dinara. Međutim ona je u stvari bitno veća.

Račun gubitka i dobitka pruža slijedeću sliku:

Dobitak 1928. 1927. 1926.

Bruto prihodi 39.882 44.109 47.926

Rashodi

Izdaci plovidbe 40.965 40.315 41.704

Amortizacija 1.600 1.402 1.600

Ката · 1.034 626 1.070 Kako vidimo, prihodi su sve manji i manji. To je u

prvom redu radi sniženja vozarine na parobrodima slobodne plovidbe. A i kod liniiske plovidbe moralo se je ići na niže radi konkurencije, koja obzirom na visoku subvenciju može da podvoz drži niskim.

»Oceania« sa svojim linijama u prvom redu omogućuje jači izvoz našem drvetu i našem cementu. Kod uvoza mnogo ie doprinijela da se uvoz fosfata ne samo za naše nego i za

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 411.

austrijske i mađarske tvornice vrši preko Sušaka a ne preko Rijeke ili Trsta.

Talijanska konkurencija sili i naše parobrode da podvoz drže nižim nego što je i sama cijema koštanja. Uslijed toga omogućuju se UVOZ-IZVOZ i Onih artikala, koji kod nor„nalnog podvoza ne bi se isplatili. Nu čim bi naša društva obustavila svoje linije, talijanska bi već poskupila podvoz. Možda i tako visoko, da bi dobar dio naše uvozne i izvozne trgovine, koji se sada odvija preko naših luka, navrnuli na Trst i Rijeku.

Pod svaku cijenu mora se održati naša linijiska plovidba bar sa važnijim lukama Sredozemnog mora. Nu parobrodarska društva ne mogu da snose tolike žrtve i da rade sa deficitom, a povisiti podvoz da bi linije bile rentabilne nemoguće je radi talijanske konkurencije, koja je bogato subvencionirana. Radi toga ne preostaje drugo nego subvencionirati i liniisku plovidbu. Možda je za našu privredu njeno subvencioniranje i važnije od subvencioniranja jednog djela obalne plovidbe.

»Oceania« je jedino naše društvo koje podržaje redovite linije sa lukama u istočnom i zapadnom bazenu Sredozemnog mora. Pri uređivanju pitanja subvencije, a to se р:tanje mora čim prije svršiti, »Oceania« ima najbolje šanse. Radi toga njena se situacija i usprkos činjenice da je ove godine zaklučila sa deficitom, prosuđuje povolino. Vjeruje se naime, da će po uredjenju pitanja subvencije liniiske plovidbe »Oceania« razviti jaku djelatnost i da će postizavati dobre poslovne uspjehe.

ОБАВЕШТАЈ

ЈАВНЕ ФИНАНСИЈЕ

— Аустријска влада тражиће на јесењем заседању парламента одобрење за распис новог унутрашњег зајма од 200 милиона шилинга (1,6 милијарди динара), који ће се употребити за оправку железница и усавршење телефонских направа.

— Италијански државни прорачун за 1928-29. изказује према објављеним провизорним податцима 20.098 милиона лира прихода и 19716 милиона лира издатака.

— Грчка влада одобрила је зајам од 2.5 милиона долара, који ће се употребити за најхитније радове око ка: нализације и дренаже. Зајам биће емитован у иностранству. Како се јавља из Атине, овај ће зајам преузети банкарска кућа Селигман у Њујорку.

КОМУНАЛНЕ ФИНАНСИЈЕ

— Зајам за довод електричне струје у Вараждин из Фале склопљен је ових дана између друштва за електричну струју у Вараждину и Народне Банке у висини од 4 милиона динара уз SJ, камате. О горњем зајму преговори се већ веома дуго воде, и то прво са Државном Хипотекарном Банком. Ови су преговори били прекинути пре годину дана и тек сада се успело, да се помоћу Прве Хрватске Штедионице дефинитивно склопило зајам, који ће бити Вараждинској општини од велике користи.

— 79 хипотекарно осигурани зајам будимпештанске градске штедионице у износу од 140 милиона динара (0,50 милиона енгл. фунти), који је био преузет од енглеске

је E<<=K<<<SEE

НА СЛУЖБА

=

банкарске радње Хамброс по курсу од 90 од сто, нуди се на лондонској берзи по курсу од 96: |. од сто. Ренте овог зајма рачуна се на 7 и три четвртине од сто. НОВЧАРСТВО — Белгијска Народна Банка у Брислу исплаћује завршетком првог полугођа 62.50 белг. франака на име дивиденде, што је за 10 фр. више но првог полугођа 1928. године. ИНДУСТРИЈА Француска текстилна индустрија у Маџарској. Како јављају из Будимпеште изградиће једна велика француска фабрика у Маџарској своја индустријска предузећа. Једна ткачница са 50 разбоја већ је основана. СОЦИЈАЛНА ПОЛИТИКА | — Беспосленост у Италији износила је у току јуна месеца о. г. 193.000 лица, мање за 20.000 лица но у истом раздобљу прошле године.

САОБРАЋАЈ | — Маџарске железнице снизиле су — у циљу потпомагања извоза — тарифе за воће, поврће, кромпир и

стоку за 2 до 10 од сто.

— Пољске железнице повисиће, како то објављује пољско саобраћајно министарство, са 1. октобром ов. год. превозне тарифе за 15 до 20 од сто. Рачуна се, да ће се овом повишицом моћи повећати приходи годишње за 100 милиона злотих.

РАЗНО

— Париски »Лпогтаћоп« од 18. о. м. доноси у руб“

7

Телефон. Првокласни Шлески Уа и Кокс друштво за Промет Угљо,

= ја | Ez=2IWe<C=HK 23

21-58.

за домаће потребе, етажено и централно грејање.

Београд, Дубровачка 31.

реши

= | -___-- -_---_-