Narodno blagostanje
97. јуда 1999.
артикал може да се пребаци терет за извесно време на потрошача. Али је исто тако могућно да то поскупљење живота радника прими индустрија на себе у виду смањења зараде. У том случају није ни у колико умањена способност дотичне индустрије за конкуренцију, на светском тржишту. Али је исто тако могућно да индустрија пребаци те повећане цене на радника, тим што му неће повећати надницу. И у том случају индустрија ће моћи да конкурише на светском тржишту, а трошак реформе поднео је индустријски раденик погорша-
њем свога благостања. Друга претпоставка. Ми |
тврдимо да Америка не може трајно да извози а
да не увози; али ако Америка буде давала велике |
кредите иностранству, онда ће моћи и даље да извози, јер давање капитала на зајам иностранству има исто дејство као и увоз: фаворизира извоз, јер увоз повлачи за собом извоз. Па чак је логућно да Америка одржи још извесно време своју способност конкуренције на светском тржишту, упркос повећаним ценама у земљи, на тај начин, што ће огромна примања од Европе да употреби на смањење дација у земљи (што је већ радила) и тиме да смањи продукционе трошкове своје индустрије за онолико за колико су поскочиле цене животним намирницама, а евентуално и надници.
Ми смо на овим примерима само показали, колико је комплициран проблем дејства царина на народну привреду и како у једној држави може бити врло много фактора, који ће за извесно време паралисати неизбежно повепање цена услед повећаних царина, а тих фактора има врло много у Америци. Могу, дакле, штетне последице од повећања царина да дејствују тако споро, да нова промена царинске политике дође пре но што оне наступе у пуној мери.
ТУ. Шта може Европа да научи од Америке
Зна се да економско развиће једне привредне области зависи од многобројних природних и социјалних услсва. Под прве спадају: географски положај, конфигурација терена, хемијске и фи-
НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ
Страна 403.
зичке особине земљишта, његов положај према рекама и мору, атмосферске прилике, клима ит. 4. Под социјалним условима разуме се стање капитала, технике, радништва и т. д. Како су природни услови разно подељени на кугли земљиној, то је природно да постоји и разлика и у економском стању појединих привредних сбласти. Петролеј, бакар и т. д. не налази се свуда. Из тога се изводи закључак да је у толико већа разноврсност услова, у колико је и већа територијална пространост једке привредне области. У колико је већа разноврсност у производњи једне привредне области, у толико је она мање упућена на увоз из иностранства. У колико се мање увози, у толико мање мора да се извози, јер се увоз плала извозом. А у колико се мање извози, у толико је већа слобода у економској политици. У колико су повољнији природни и социјални услови за једну грану прсизводње у једној привредној области, у толико је јефтиња производња, у толико су јефтињи продукти; а у толико је веба куповна снага потрошача, јер он за исту суму новаца може да купи више добара. А у колико је већа куповна снага потрошача, у толико је веће његово благостање. Очигледно је дакле да је народно благостање зависно и од пространства привредне области. Могу и мале државе да буду врло богате, али само онда, кад имају какво природно или социјално преимућство према другим земљама.
Већ само име С. С. А. Д. каже да је то склоп више држава. У ствари, то је савез 48 држава. ЕЊихова површина износи 7.8 милиона кв. км, а број становништва 129 милиона. Укупна површина двадесетосам држава европског континента (без Енглеске, Русије и колонија), износи 5 милиона кв. км. га број становника 138 милиона. Кад би се дакле од европских држава формирала једна привредна област, она би била истина нешто мања по територији него С. С.А. Д., али нешто боље насељена. Цео европски континент уједињен дакле дао би једну економску јединицу, која би одговарала С. С. А. Д. — У томе знаку лежи боља будућност Европе.
DRUŠTVO ZA EVROPSKI CARINSKI SAVEZ
28. januara 1927. g. osnovano je u Parizu dru- |
štvo pod imenom: »Union Douaniers Europeenne, Comitć francais d'ćtudes«. Ono je u samom početku svoga rada pokazalo vtlo veliku aktivnost pod vođstvom svoga predsednika bivšeg ministra javnih radova g. Iv Ге ТгоКега, а рођргедзед и (уот Сиуепог pariskog profesora 2. Trišia. Ono se pojavilo već na Ženevskoi Međunarodnoj Konferenciji. Kongres Interparlamentarne Unije, održan je u Nici, u oktobru 1927. g. U svoju rezoluciju uneo je čitave pasuse iz Memoranduma Evropske Carinske Unije. Naročito je važna tačka, u kojoj se preporučuje progresivno i postepeno smanjenje današnjih carinskih stavova.
Na kongresu francuskih trgovinskih savetnika takođe je u rezoluciju prenesen jedan deo iz memoranduma Evropske Carinske Unije. A Međunarodna Ekonomska Konferencija u Pragu, oktobra 1928. P., prenela je iz memoranduma ove Unije tri tačke, od kojih se jedna odnosi na progresivno i postepeno
| |
kolektivnih trgovinskih ugovora posredstvom Društva Naroda. |
Istovremeno s osnivanjem Pariskog Odbora otvorena |e akcija na osnivanju nacionalnih komiteta i u ostalim državama. Danas postoje isti u Berlinu, Brise!u, Rimu, Ati, Pragu ı Pešti, a SevernoAmerikanske Države predstavlja profesor Il. Fišer. Evropska Carinska Unija u Parizu ovako je Organizovana: Počasni predsednici gz.g. Brijan, Pol Bonkut, a članovi počasnog Odbora g.p. Žorž Berže, Pol Elbel, Etijen Fužer, Erio, Andre Omber i Žorž Hisler.
Upravni Odbor z.g.: predsednik !v Le Troke, poslanik i bivši ministar; podpredsednici: Šarl Žid, profesor na Koležu d'Frans-u; Gaston Gudro, poslanik i član carinske komisije; Anri Lištanberže, profesor Sorbone i član Karnedžijeve Dotacije; Arman Megi», direktor nacionalnog komiteta savetnika spoljne trgovine za Francusku; Žozef Pridomo, generalni se-
smanjenje carinskih barijera, a druga na sklapanje | kretar irancuskog društva za Ligu Naroda; J. H.