Narodno blagostanje

|| | ||

Страна 402.

· привредних производа много ниже. Држава, која

сматра за свој суверени задатак, остварење што већег благостања што већег броја грађана, не може да остане равнодушна према тешком положају једне знатне привредне гране. А и зко би држава хтела да буде равнодушна, не могу они који њом управљају: политичари, јер је пољопривредно становништво С. С. А. Д. многобројно и као такво врло важан политички фактор. Разуме се да се партиско - политичка борба докопала проблема кризе пољопривреде и да га је направила изборном паролом. Приликом избора председника г. Хувера, а нарочито приликом изборне борбе за Представничку Кућу, обећавана је пољопривреди помоћ без одмеравања. Као што је то обичај у изборној борби, обећавана су златна брда. То је помогло републиканској странци (којој припада и г: Хувер), да добије целокупно. пољопривредно становништво за себе и према томе огромну већину у Представничкој Кући.

Кад се један тако тежак проблем, као што је онај економско-финансиског и социјалног дејства царина на народну привреду, пренесе у област партиско-политичке борбе, онда је свршено са правилним решењем. Он постаје средством у партиско-политичкој борби и партије га употребљавају у своју корист без обзира на националне интересе. Зар није тако било и код нас са питањем сељачког кредита» Сјајан доказ зато имамо у извештају Финансијског одбора Представничке Куће о предлогу измена царинске тарифе. Тамо се на пр. вели да се реформа намеће кго резултат последњих избора, да народ то тражи. Даље се наводи као зргуменат, тврђење, да је амерички народ од вајкада био за царинску заштиту, пошто у њој »гледа политичку слободу и економску независност«. А на примедбу, да постоји мебународна солидарност, одговара одбор да је »сваки себи најпречи«.

Накратко, царинска заштита данас у Америци није проблем мудре државне управе земљом, проблем економско-политички, већ је то ђиззпез, гешефт, партиско-политичка трговина.

С- С. А. Д. су још 1919. г., после пораза де“ мократа, на изборима прогласили за основни принцип своје међународне политике: »себи руке од Европе!« То је постала манија американских политичара. Међу њима влада страх и одвратност према Европи. Последњи пример за то је баш Јангов план. Г. Хувер је имао намеру да га ратифицира, али је дух изолирања према Европи тако моћно устао против тога, да је г. Хувер напустио своју идеју из страха да тиме на ма који начин не ангажује своју државу према. Европи.

Међу присталицама „најновије реформе има много људи, који нису ни аграрци ни политичари и који патриотски посматрају целу ствар, али нису довољно економски изображени. То су фанатици народног благостања. Има већ 15 година како народно благостање С. С. А. Д. расте темпом непознатим у историји света. Вило је пре две године злослутица, који су прорицали крај тога просперитета и почетак кризе. Међутим никада није полет благостања у Америци био тако силан, као последње две године. Кад се прича да американски радници носе свилене кошуље, да станују десетине километара далеко од вароши, у пољу, и да на својим аутомобилима иду на рад, то нису никакве басне, то је сушта стварност. Америка

НАРОДНО 5 ЛАГОСТАЊЕ

Број 25.

је за време рата плаћала свог стручног радника десет долара, 570 динара дневно. Код нас износи просечно надница, према статистици уреда за осигурање, непуних двадесет динара. Нигде у Европи нема ви приближне наднице америчкој. Код тако високе наднице ниво живота американског радвиштва мора да је врло висок. У том високом нивоу живота индустријских радника и лежи чувено народно благостање С. С. А. Д. Кад се узму у обзир све техничке усавршице у архитектури, у изградњи станова, у урбанизму, онда се може рећи да знатан део америчких радника има виши ниво живота но наш највећи државни чиновник, који живи само од своје плате. Нема ни сто хиљада људи код нас, који имају ниво живота американског радништва.

Факат, да Америка има тако високе наднице а да ипак продаје индустријске артикле јефтиније но Европа, било је девето чудо за Европљане. О томе је много писано. Питање излази из обима овог нашег чланка. Ко се интересује за то питање препоручујемо му књигу двојице америчких инжињера Ашз!л 5. и Џоуд Ег. »Тајна високих надница«, који су лично прошли целу територију С. С. А. Д. ради проучавања те загонетке. Књига је преведена на немачки и француски. Француски издавач је Рауот.

У најновије време почела је да се осећа на, американском тржишту, за извесне артикле, опасна конкуренција из иностранства, која је проузроковала опадање цена, умањење производње, а следствено и покушај смањења надница и опасност беспослице. Све су то појаве, које угрожавају напионално благостање; и због тога су и неки добронамерди 'Америчани зкцептирали повишење царина.

На крају да поменемо још и то, да има научника и економиста који се слажу с тим, да је привремена данашња царинска политика С. С. Д.А. једина, која одговара њеним потребама. За време писања ових редака дошла нам је до руку једна студија вашингтонског професора Јоћп Ропајдзоп-а у којој вели, да се С. С. А. Д. налазе у прелазном стању да њихова индустрија постаје све више извозном, а пољопривреда све више увозном и да је за то време потребна што јача заштита, премда и сам додаје да пољопривредна заштитна царина не може помоћи.)

И. Какво ће дејство имати та мера на американску · привреду»

У прошлом броју, у уводном чланку, изнели смо наше трговинско-политичко »вјерују«, по коме се не може трајно извозити, а да се у исто време не увози. Томе додајемо још и наше уверење, да се помоћу заштитних царина не може трајно помоћи привреди. То важи и за Америку, али је разан процес и разноврстан темпо под којим то правило долази у дејство. На пример повећање заштиних царина на пољопривредне производе има нормално за дејство повећање цена тих производа.

Ко ће да прими на своја леђа то повећање цена: потрошачи или индустрија или индустријски радник» Помоћу заштитне царине за тај индустријски

1) Fundamentals of the Economic Processes and Policies of the United Staates, y jywcKoj cRecur »Weltwirtschaft-. liches Archiv«, \