Narodno blagostanje

27. јула 1929.

је тим одређена граница његове дужности и моћи. Не мора ни оно да зна све и да пише прво о свему. Г. П. неће вероватно посумњати, да је »Н. Б.« на неколико дана по пријему извештаја експерата, имало тачну слику о судбини нашег удела у немачким репарацијама. Оно је намеравало да пише о томе, али »Н. Б.«- није дневни лист, нити јури за сензацијама ни вестима. Оно нема репортера нити трчкара по надлештвима и подузећима за абере, податке, идеје и чланке. Да је њему било стало до тога, да се оно прво појави пред наше јавно мнење са открићем о 5лој судбини нашег удела по Јанговом плану, оно би то могло да уради после неколико дана. У осталом и онима, који много мање познају репарационо питање, није било тешко и без службених докумената, израчунати наш удео — после чланка »Обзоровог«, — који још и данас лежи на нашем столу. »Н. Б.« је стручан часопис, а без методе нема стручног часописа. По тој методи оно је имало прво да изложи економију Јанговог плана и главне мотиве, који су довели до њега, па тек онда да пређе на појединачна питања. Ми смо унапред знали да ће се појавити у нашој штампи члавак о нашем уделу пре, но што ми стигнемо да пишемо о томе, али признајемо да нисмо очекивали да нам други чланкописац по кронолошком реду учини прекор, што смо допустили да се он штрапацира. Материјал је одиста »врло сухопаран« и ми смо се много трудили да га учинимо што сварљивијим. Али се не можемо да сложимо са г. [1], да је он »без интереса за нашу публику«. То значи да би Југославија била једина земља у којој би Јанглов план остао без иоле детаљне анализе. (Ми допуштамо да је читалачка публика у том погледу врло различна. Велики број се не интересује уопште за репарационо питање, а исто тако велики број жели знати само, дали смо добили к изгубили и колико. Али је са гледишта ове читалачке публике и г. П. био потпуно »сухопаран и без интереса« са своја три дугачка чланка; па ипак ми сматрамо да је добро урадио што их је објавио. Међутим у овој благословеној земљи има и таквих људи, који не читају стране новине, а који желе да се мало детаљније упознају са Јангловим планом. То су читаоци »Народног Благостања«. Ми смо за њих наравно и писали.

Исто тако сматрамо да није било потребно обавештавати Краљевску Владу о судбини нашег удела по Јанговом плану, нити је позивати на мере за заштиту наших интереса, јер смо уверени да она о томе води довољно рачуна, о чему има већ и доказа у трима до сада учињеним интервенцијама. Ми имамо читав чиновнички апарат коме репарационо питање спада у службену дужност. Он је тај, који је свакако благовремено упозорио Краљевску Владу на судбину нашег удела; он је тај, који је одржавао контакт са комитетом Експерата; он је тај који треба да зна такође како стоји наше питање и који је најбољи пут за заштиту наших интереса. Међутим никакав некомпетентни утицај не прети да омете Краљевску Владу на томе послу.

Због тога се не слажемо ни са ратним другом г. П. који је препричао његове чланке, вероватно само због тога да би могао да каже, »како; наши делегати морају бити на висини тешког и деликатног ara Угледајмо се на то, кога шаљу друге државе«.

Кад се нисмо угледали на. друге државе, кога бирају за гувернера и вицегувернера новчаничне банке, онда се нећемо угледати на њих, ни кога шаљу на репарациону конференцију.

П Диктатура гувернера У уговорима о Миру појављује се као сауговорач на једној страни »савезничке и удружене силе«. Такво је стање било још за време Конфернције Мира у Паризу, али су одмах иза ње односи између појединих савезница постали

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 405.

тако мучниз да више није могло бити говора о савезницима и удруженим силама, већ само о ортацима за искоришћавање права по уговорима о Миру. Прво разилажење наступило је између Француске и Енглеске. Последња, под притиском огромних пореских терета и велике безпослице. радништва, проглашава обнову Европе за руководни принпип своје спољне плитике, а то значи помагање Русије и Немачке. Насупрот томе Француска је имала за паролу у својој спољној политици »сигурност, гарантије и репарације". Како је на челу управе у Енглеској био Лорд Ђорџ, пун темперамента, то је он убрзо постао најомрзнутијим човеком у Француској, као што је данас случај с Американцима. Што је Француској горе ишло финансијски и валутарно, у толико се грчевитије она хватала за репарације. Какс је Немачкој ишло још горе, то је била неизбежна окупација Рура у јануару 1923 г. Пребацивање оружане војске преко границе једне државе сматра се за чисто ратни акт и, формално, француски поход на Рур спада у ратне операције. Међутим по свом циљу он је био далеко од сваке помисли на рат, он је желео само да инкасира репарационо потраживање. Тај поход много је нашкодио репутацији Француске; он је био повод да јој се импутирају: милитаризам, империјализам, намерно ометање консолидовања Европе и т. д. Том је походу дат од стране светског јавног мњења политички карактер и ако га он није имао. Кад је у августу 1924. г. у Лондону потписан Дозов план, трезвгни и далековиднији духови немачки отворили су акцију у народу у корист његову, с аргументом, да он деполитизира репарационо питање, установљавајући између савезника са једне и Немачке са друге стране једну неполитичку неутралну институцију. По њиховом тврђењу Дозов план је искључио обновљење рурског похода. Тако је створено у светском јавном мњењу уверење, да је деполитизација репарационог питања главни услов за умирење и опорављење Европе. То је гледиште било меродавно при одлуци заинтересованих влада, да се коначно решење репарационог питања повери једном одбору стручњака, јер стручњак је антитеза политичару.

Тим су гледиштем били прожети и експерти, чланови Јанговог комитета. Оно је постало главном карактеристиком Јанговог плана, оно избија кроз сваку O O y caмом извештају каже се изрично:

»Тежећи да се пренесе проблем репарационих плаћања из области политике у привредну и пословну област, Дозов план је имао за полазну тачку сарадњу између дужника и поверилаца. Наш систем иде још много даље у том правцу, замењујући сарадњу подвојених организама административних и гувернаменталних једним институтом чисто финансијским.

За мало па да се потпуно искључе политички фактори из функционисања. Јанговог плана (изузет је само случај обуставе ануитета' или трансфера, али су и ту ограничене владе, као што ћемо мало час видети). На место политичких фактора поставља се један режим, коме највише приличи име диктатура гувернера Новчаничник Банака. Тај институт, коме је поверена управа и извођење

" Јанговог плана зове се Банка за Међународне Обрачуне.

Њом управља одбор од 14—25 лица, који је овако састављен: Првих седам чланова су гувернери новчаничник банака држава, које су заступљене у Јанговом комитету (Немачка, Француска, Енглеска, Белгија, Италија, Јапан и Северно-Америчке Државе). Свака од њих именује још по једнога члана из кругова новчарства, индустрије и трговине своје земље, а немачки и француски гувернер могу именовати по двојицу. Тако формиран одбор од 14, односно 16 чланова, може да постави још 9 чланова (а може да не постави ни једнога више) са листа, које буду пред-