Narodno blagostanje

| || У ti

Страна 424. | нарско Рударско-Топионичко Друштво (или кратко Сартид) дошло на прво место. У његовом управном одбору налазе се заступљене следеће финансијске потенције: индустријско подузеће за металне производе Vickers Ltd. у Лондону, представљено по г. Попејаг Маскег5-у, председнику дотичБог лондонског друштва. Даље се налази заступљена бечка nBeeGaHKka Aligemeine Bodenkreditanstalt у лицу г. Рудолфа Штајнера, директора, и г. Макса Антића, генер. дир. Југославенске Удружене Банке, рошто је Bodenkreditanstalt u У овој заинтересован. Трећа финансијска потенција је Решичка Фабрика Челика и Домена са седиштем у Букурешту, заступљена по г. д-ру Дину Браћану, велепоседнику из Букурешта, д-ру Карлу Ревају, директору истих фабрика инжињеру Адалберту Фајту, члану управе истих фабрика и велебогаташу кнезу Барбу Штирбеју. Истој групи припада и чувени железнички стручњак инжињер д-р Георг Гинтер, председник Савезничких Аустријских Железница у Бечу. Од наше стране у управи се налазе наши највећи индустријалци, гл. Вајферт, д-р Грамберг и Савчић и финансијер г. Стеван Карамата. Кад се на једном месту скупе овакви финансијски »богови«, онда се очекују велики догађаји. | ||

Друштво је основано 1913. год. са капиталом од 4 милиова динара. Његово оснивање пада у доба најјачег финансијског и индустријског полета Краљевине Србије. Успеси у борби на Македонском бојишту са једне стране и анектирање целе Јужне Србије до Битоља и Ђевђелије са друге, привукли су пажњу целе западне Европе на Србију и следствено целога пословнога света. Београд је још пре демобилизације 1913. год. био пук странаца, орних за посао, једни са капиталом други без њега. Да није наишао светски рат, 1915. и 1916. година биле би рекордне у економском развиљу Краљевине Србије.

Србија важе у неку руку као колевка европског рударства. МИ сувите много доказа има У историји о постојању прилично развијенога рударства у средњевековној Србији. Анектирањем Јужне Србије машта савремених рудара само је потенцирана. Сматрало седау Србији има лежишта руда гвожђа, бакра и злата. Веће се рудно богатство не може уопште замислити! А то повољно таксирање рударства Србије било је знатно потпомогнуто наглим развићем угљеног рударства, још: пре балканских ратова, где је сваке године откривано по једно лежиште угља, а нарочито успехом г. Вајферта, који је у истраживању златне руде наишао на бакарну руду у Бору. Аустријска Железничко Друштво и још други неки капиталисти з западне Европе још пре балканских ратова су се живо (иторесовали за извесне рударске терене у Србији, а наочито је на гласу био тако звани Рашко-Ибарски терен, код кога се претпоставља разноврсност руднога блага, које се данас налази у рукама странаца.

Ти су разни интереси нашли свога израза 1913. год. у стварању Рударско-Топионичко-Индустријског Акционарског Друштвг, које се није могло ни замислити без г. Вајферта, који је тада већ важио као амбасадор српског рударства. Сартид је у почетку имао за циљ, да форсира експлоатацију мајданнечких рудника и да продужи истраживања. и

ко

Мајданпечки рудници су један део историје Краљевине Србије. Они би се могли упоредити са лепом, богатом и кокетном девојком, због које се људи убијају. Много је страних капиталиста изгубило новаца у Мајданпеку. Ипак је то предмет вечитог интереса рудара. И »Сартид« је са Мајданпеком направио исто искуство. Потреба за повећлањем финансијског капитала, како се каже у годишњем извештају Сартида, довела је 1926. год. до одлуке, да се прода део акција безименог Друштва Бакарних Рудника y Мајданпеку, како се еуфемистички назива то друштво, јер изгледа да у њему има свега само не бакра.

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

тужне но веселе.

Тек што се основао »Сартид«, наступио је светски рат. Дубоке измене у границама услед светскога рата нису Остале без утицаја на развиће Србије. Оно преноси своје тежиште са рударско-топионичкога на металургијско. Док је пре светског рата »Сартид« требао да буде пионир тешке индустрије Краљевине Србије, да подигне високе пећи ин индустријске колосеке, дотле је после рата тај циљ био мање интересантан, већ и због тога што је Југославија имала већ у Босни и Херцеговини своју тешку индустрију. Сачувавши и данас своје првобитво име, »Сартид« је дошао на идеју, да нова држава има своје нове потребе а међу њима на првом месту саобраћајне. Држава је морала изграђивати железнице, правити мостове и вештачке објекте и због тога је очигледна била потреба за подузеће за израду и оправку вагона и гвоздене конструкције за јавне радове. Мисао је била толико исто мало оригинална, колико добра.

Подигнуто је истовремено још фабрика за израду и оправку вагона, али све оне заједно славе жалосну десетогодишњицу. Њима се ових десет година биле више Држава је стално лавирала између два гледишта. По првом, вагоне је требало правити и оправљати у земљи, а по другом, требало је све потребе за јавне радове задовољаватн путем репарација. Кад је превлађивало прво гледиште, онда су наше фабрике за израду вагона добизале посла, а кад је превлађивало друго гледиште, ни онда нису биле без посла, само тај посао није био више инлустријски, већ пандурски. Требало је трчати месецима и годинама око надлежних фактора ради инкасирања већ давно приспелих рачуна.

То је и судбина »Сартида«.

Натезање са инкасом био је разлог да је управа »Сартида« одлучила 1995. год. једну малу преоријентацију: да прошири своје етаблисмане за израду металних проинзвода за приватне циљеве као: потковице, колских осовина, сачева, пресованих лопата, цеви од кованог гвожђа и т. д. т. ј. проширење инсталације предузето је 1926. год. и H3вођено кроз целу 1927, годину. Због тога се 1927. год. може да назова врло рђавом, јер ни држава није давала целе године никакве поруџбине. Тек крајем 1927. год. добио је Сартид знатну порцију поруџбина, због чега се има са правом очекивати да ће 1928. гољлина бити много боља. И она је одиста била боља, али не по чистом приносу, јер вишак зараде који је имао да се постигне новим наруџбинама упропашћен је, како се извештају каже, плаћањем високих камата на велике дугове, који су морали бити закључени, због тога што држава није плаћала своје дугове. |

Следећа таблица показује развиће друштва за по: следње три године:

Актива 1928. 1927. 1926. Трошкови испитивања 500.386.01 · 500.386.01 – 500.386:01 Д. „Милановац-Руд. Глава 73.501.71 73.501.71 73.501.71

31,078.127.27 23,196.199.80. 18,422.076.67 4,141.156.03. 7,881.927.97 4#,774.122.63 93,462.996.74 16,851.754.53 18,498.226.51

Смедерево Нова постр. и инстал. Материјал на стов.

Рачун благајна 731.560.63 665.200.95 658.667.84 Ефекти 2,979.857.45 1,676.278.80.. 610.600Дужници 27,711.847.37 17,103.379.68 22,158.232.37 Пасива

Акционар. капитал 50,000.000— 50,000.000— 50,000.000.Резервни фонд 241.728.28 175.781.40 110.892.22 Резерва за дубиозна по- | траживања 550.000.— 550.000— 550.000.Отписивања 4,959.388.543,553.222.19. 2,511.832.02 Повериоци 41,554.957.79. 10,322.309.839,149.912.62

Чиста: добит 3,436.295.8] 3,409.254.18 3,434.609,33.