Narodno blagostanje

3. август 1929.

Kelogov pakt je učinio svoje i do rata za sada neće doći; ali ipak zato postoji latentna ratna opasnost, jer je stanje i raspoloženje napeto usled neprestanog podstrekivanja sa strane stranih. velesila. U interesu je svetskoga mira mirno rešenje ovog krupnog pitanja, koje je uzdrmalo gotovo ceo svet. i

Ових је дана допловио У грушку луку „Јурко Топић“ нови, по реду пети и највећи пароброд Слободне Пловидбе Топић са Сушака. Ово агилчо цакионарско друштво било је основано тек 1926. године са главницом од по милиона динара у злату. Набавило је један пароброд за слободну пловидбу и почело радом.

Послови су ишли добро тако да је у 1927. години набављен још један пароброд. А пословни успјех те године био је такав да је исплаћена рекордна дивиденда од 35 од сто.

Прошле године набављена су два нова пароброда. Слободна Пловидба Топић не даје градити нове пароброде који коштају и до 30 милијона динара већ купује пароброде старе 15—20 година а за које плаћа само 5—6 милиона динара. Тако раде скоро сва друштва у прво вријеме свог постанка.

Ових је дана купљен пети и највећи пароброд „Јурко Топић« са носивости од 6.200 тона. Он ће као и други Топићеви пароброди, пловити у интернационалном слободном теретном промету.

Слободна Пловидба Топић нема, нити је тражила, икакове субвенције. А ипак може платити тако високу дивиденду и, у три године од једног пароброда доћи на пет. Једно што има од државе то је да је ослобођена свих пореза, приреза и такса.

етен ти

Пети пароброд слободне пловидбе Топић

aa ara ari ли

Потраје ли овај темпо развитка није искључено да Пловидба Топић за неколико година буде имала и десетак великих пароброда.

Развитак овог друштва најбоље нам показује како се

АНАЛИЗА

БИЛАНС ДРУШТВА ЗА ОСИГУРАЊЕ ЖИВОТА »ФЕНИКС«

Осигуравајуће Друштво »Феникс« одржало је 28. јуна о. г. своју 46. редовну главну скупштину на којој је усвојен биланс о пословању у !923. го_дини, из кога се види следећи резулта (износи су обрачунати у динарима):

У 1928. години пласирана су нова осигурања живота у износу од Динара 4.320.579.000.— Стање на снази постојећих осигурања живота износило је крајем 1928 године Динара 14.308,485.060.—, који се износ до конца јуна 1929. године повећао на Динара 16.000,000.000.— >

Стање наплаћених премија у 1928. години износило је Динара 683,816.208— а приходи од пласираног капитала Динара 96,409.152— Осигуравицима исплаћено је у 1928. години Дин. 212,108.304.Дивидендни фонд за осигурања са уделом у добити износио је Динара 71,056.084.—

Техничке резерве (премијске резерве и греносне премије) повећале су се у току 1928. године на Динара 1.757,794.847.— |

' Друштвена целокупна гарантна средства износе Динара 1.979,564.760.— | На потпуно уплаћени акционарски капитал од

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 425.

ин без субвенције у поморству даду постигнути завидни, управо би рекли американски ресултати.

Што jula stavio je na Novčane zavode neobične zahtjeve, Dok je drugih godina ultimo iula bio skroz miran, ove gOdine bile su zatražene velike sume gotovine. Makar је potražnja za gotovinom bila vanredno velika svim zahtjevima bilo je udovoljieno. Novčani zavodi, barem veliki već su davno u pripremi pak su bili i likvidni. Potraživanja na žiro računima bila su znatna skoro rekordna a reskompt nije bio iskorišćen. Prema tome novčani zavodi imali su zhatne rezerve. Svim potrebama za 20tovinom bilo je udovoljeno ali su za to novčani zavodi mofali u znatnoj meri da đižu iznose koji su bili na žiro računima. Pored toga moralo se je iskoristiti i reeskomptni kredit Narodne Banke. Stanje Narodne Banke per ultimo jula po tome imalo bi se bitno razlikovati od stanja per 22. jula. Interesantno je da je najveća potražnja Za gotovinom dolazila iz Vojvodine. Vojvodjanske filijale zagrebačkih novčanih zavoda tražile su i dobile desetke milijona dinara. Ove godine imamo tu interesantnu pojavu da je sada pod konac jula najintenzivniji izvoz pčeniće od prošlogodišnje Žetve. КаСипа се да će kroz ovo nekoliko tjedana biti izvezeno oko 20.000 vagona (?) stare pšenice. Za odviti sav tai promet Dotrebni su znatni iznosi gotovine. Veliki izvoznici kupuju. u inozemstvu. dinare koji im se stavliaju na raspolaganje preko zagrebačkih velebanaka. Radi toga su ovih dana zagrebačke banke bile prisiljene da znatne iznose dirigiraju u Vojvodinu e da se uzmogne izvršiti isplata kupljene i izvezene pšenice. Ranijih je godina ta velika potražnja Vojvodine za gotovinom nastupala tek koncem augusta pa do oktobra. Ove godine obzirom na stare zalihe pšenice, nastupila ie još u julu. A ako žetva bude odlična to će stanje trajati sve do kasne jeseni. Iznose koje zagrebačke banke doznačuju u Vojvodinu dobivaju opet preko Narodne Bank», koja inozemstvu prodaje

Buran početak izvozne kampanje

==: на ==

dinara a дођјуа залпе демте и ргуогта redu isplatu: Zidrich.

БИЛАНСА

Динара 32,000.000— (са резервним капиталом укупно Динара 46,400.000.—) плаћена је дивиденда од 8,1/2 од сто према 7,1/2 од сто колико је у предходној години плаћено.

У току 1928. године закључено (пласирано) је у Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца нових осигурања живота у износу од Динара 178,130.484.тако да је стање постојећих осигурања живота у Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца крајем 1928. године износило укупно Динара 677,163.757 —

Из напред изложеног стања несумњиво је, да се друштво убраја у ред највећих друштава у Европи. )

Друштвено пословање простире се на следеће државе: Краљевину Срба, Хрвата и Словенаца, Ayстрију, Чехословачку, Француску, Белгију, Ита-

' дију, Немачку, Холандију, Угарску, Румунију, Шпанију, Пољску, Египат, Грчку, Бугарску, Турску, Палестину и T. M. |

СРПСКО АКЦИОНАРСКО РУДАРСКО-ТОПИОНИЧКОИНДУСТРИЈСКО ДРУШТВО — БЕОГРАД

Кад би се наша индустријска подузећа класирала по јачини снага оних, који их представљају и њима управља| ју, као и оних, који су иза њих, онда би Српско Акцио-