Narodno blagostanje

Страна 444

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

zionomije bilamsa Prometne Banke. Pasivni tekući računi iznose 48 mil. din. Izgleda da je ovde situacija mnogo bolja no pre rata. Та, зе povoljnost ogleda pre svega u činjenici, da banka duguje Narodnoj Banci ciglih + mil. d. Kako je to najjeftiniji kredit, to znači da su ostalih 48 mil. din. vrlo povoljni, pošto je banka mogla, da se odrekne kredita kod Narode Banke. Ta, pak okolnost Фаје vrlo visoki likviditet bančinoj bilansi. Njen kredit kod Narodne Banke svakako iznosi najmanje 30 mil. din. Kad se ima, u vidu stanje blagajne, onda se može reći da ceo taj kredit služi kao Tezerva, a Ona, je više no povoljna pošto ulošci ne iznose više od 91 mil. din. Potrebno je istaći da је Prometna Banka uprkos proširenja svog neregularnog, bankarskog posla, povećala svoj likviditet. Prema našim informacijama banka se nalazi ove godine u novoj fazi poleta.

„ТРИГЛАВ“ ДРУШТВО ЗА ОСИГУРАЊЕ И РЕОСИГУРАЊЕ — ЗАГРЕБ

У Триглаву учествују капитали пет разних народности: југословенски, чески, руски, дански и енглески. То се може да констатује из саме структуре управног одбора: у њему су два представника данскога друштва за реосигура-

ге „Саламандра ; чески капитал представљају Wir. Тума мн Хрибар. „Саламандра“ је свакако једна комбинација енглеског, данског и руског капитала. Три члана управног одбора Триглава имају седиште у Паризу и вероватно (да су представници Саламандре за Француску. Од наше стране у управи су трупа Југобанке, Консери Вајферт — Грамберг (7. Д-р Грамберг и г. директор Пилц) и Задружна Банка у Љубљани заступљена по г. Антуну Кристану.

Триглав је основан 1921. г. са задатком да негује елементарно осипурање (живот искључен). Изгледа да је осигурање транспорта био њелов специјалитет, што је у доба оснивања друштва била најрентабилнија и најинтересантнија прана (осигурања. Првобитна основна главница утврђена је била на 4 милиона динара. Са тим капиталом и са првокласном реосигуравајућем позадином у Саламандри, Триглав је могао у самом почетку да да полета своме послу, јер је код осигуравајућих друштава, као што је познато, најтежи почетак; прво због одсуства прошлости, која служи као препорука, а друго због несразмерно великих трошкова у почетку.

Кад се погледа на завршне рачуне Триглава, констатује се, да је за кратко време успео да волумен својих послова подигне на висину наших највећих осигуравајућих друштава. Тај нагли полет није могао бити без ризика и потреса. Упркос великог обима посла он није могао до сада да плати дивиденте, а 1927. г. имао је мало јачу грозницу варења, која се билансно изражава у губитку од преко пола милијона динара.

Интересантно је упоређење биланчних података из 1927. и 1928. г.

АКТИВА 1. Готовина, а) благајна, код банака и пошт. 1928. 1927. штед. 1,468.892 1,890.000 ПЏ. Вредносни папири 494.000 290.000 11. Некрет. (властита палата) 6,238.656 6,238.000 IV. Покретнине 704.293 626.000 У. Код осиг. завода депон. рез. 9,933.992 12,398.000 МТ. Код генералних заступства 4,231.100 3,741.000 УП. Домаћа осиг. друштва 617.485 9,168.000. ПАСИВА [. Дионичка главница (потпуно уплаћена) 6,000.000 6,000.000

1. Општа резерва 20.000 20.000

Ш. Премијске резерве 8,957.445 12,394.000 ТУ. Причуве за нерешене штете 2,673.116 2,503.000 У. Оставе реосигуратеља 1,165.102 999.000 У. Разни веровници 4,815.000 6,314.000 VII Рачун гаранције 105.000. “05.000

po

ГУБИТАК 1 Одио пожар: ? а.) исплаћене штете 13,910.780 13,522.000 6.) исплаћене провизије 7,725.887 7,084.000 в.) премијске резерве 7,727.000 6,855.000

г.) резерве за нереш. штете 2,332,943 2,053.000 П. Одио транспорт: а.) исплаћене штете 4,242.665 15,399.000 6.) исплаћене провизије 265.388 1,246.000 в.) резерве 911.914 5,008.000 Ш. Остале мале бранше: а.) иоплаћене штете 1,575.800 1,531.000 6.) исплаћене провизије 381.745 247.000 в.) премијарске резерве 318.503 530.000 г.) резерве за нереш. штете 340.167 ТУ. Трошкови централе 1.908.000 1,919.000 У. Трошкови филијала 2,424.000 3,000.000 УТ. Порез 148.532 168.000 ' УП. Разни отписи 124.394 367.000 МИШ. Течајне разлике 59.370 78.000 1Х. Добитак пословне године 13.726 578.000 ДОБИТАК [ Одио пожар: а.) пренос премијске резерве 6,855.849 7.504.000 6.) пренос прич. за нер. штете 2,053.160 2,083.000 в.) доходак премија, одбив дио реосигурат. односно ретроцедената 24,146.995 22,126.000 11. Одио транспорт: а) Пренос причува 5,008.944 8,720.000 6.) доходак премија одбив дио _ реосигуратеља 1,170.038 :13,307.000 Ш. Остале мале бранше: а.) пренос премијске резерве 531.022 2,493.000 6.) пренос рез. за нер. штете 461.496 481.000 в. доходак премија олбив дио реосигуратеља - 1,755.945 - 1,566.000 Ту. Разни дохотци Камата, најамнина и пристојбе 2,574.000

полица 2,955.514

Гремијске резарве ивносиле су у 1927. г. 12.394 милиона (динара, а у :1928. г. 8.957. милиона, мање за преко 3 милиона динара. То смањење не значи али редукцију посла уопште, како 'би се то могло закључити на први поглед, већ једну преоријентацију према промењеној коњунктури. То се може пластично да види из рачуна губитка и добитка. Пренос премијске резерве код малих бранша и осигурања 1928. г. је за 40.000 — динара већи но у 1927. г., а приход

год премија од пожара износи импозантну цифру од 24. ми-

лиона динара, — за пуних два милиона динара више но у 1927. г. Смршављење биланса у 1928. г. долази искључиво од рђавог искуства код овигурања транспорта. У 1927. г. исплатио је Триглав на име штете код осигурања транспорта огромну суму од скоро 15 милиона динара, на приход од истог посла од нешто преко 13.5 милиона динара! Те су штете дошле искључиво јод посла у иностранству, услед чега је управа одлучила да потпуно обустави осигурање транспорта у иностранству. Та се преоријентација огледа у ставци прихода од премија од тога посла, који је 1927. г. износио 185 милиона динара, а у 1928. г. само 1.715. милиона. Природно ie да тако енергична рестрикција једнога посла нађе одражаја у целој структури биланса у идућој години. Колико је тај режим за друштво био добар, показују нам следећи подаци. У 1927. г. је друштво имало у грани осигурања тран-

| 0D IH следеће изданке: