Narodno blagostanje

__ 10 август 1929. отете штете

Исплата провизије Резерва

15.4 мил. дин.

1.2 мил. дин.

5 мил. дин.

Укупно: 21.6 мил. дин.

У 1928. г. пак, тај издатак износи свега 5 милиона динара.

- Захваљујући свом здравом организму друштво је врло лако пребродило то мало тровање крви у 1927. г. услед и сувише обилне хране и већ се у 1928. г. налави у знаку лепога полета.

Из превелике опрезности и бриге о свој осигуравајући кредит друштво је у 1928. г. одлучило да подигне главницу од 6 на 10 милиона динара (а у 1923. г. подигнуло је од 4 на 6 милиона). Колико ми можемо да се сетимо на брзу руку, то је највећа главница код осигуравајућих друштава код нас. До сада је 6 милиона динара био максимум. Чак је врло велико питање, да није главница од 10 милиона динара већа но што је потребна према структури и ангажману Триглава. Ту су акционари учинили извесну жртву, ради појачања друштвеног кредита.

Укупна друштвена имовина износи на дан 31. децембра 1928. г. 18. милиона динара и то: главница 6 милиона, премијска резерва 8.9 милиона, резерве неиоплаћених штета 2.6 милиона. Та имовина је уложена: у некретнине 62 милиона, благајне и банке 1.5 милиона, непокретности и хартије од вредности 1.2 милиона, код филијала и генералних заступништва 4.2 милиона. Код реосигуравајућих друштава Триглав има резерве од 9.353 милиона дин.

Кад се има у виду да је ове године вишак главнице од 4 милиона већ уплаћен, онда чиста друштвена имовина износи 22 мил. динара, од чега је највећи део пласиран врло ликвидно. —

Пада-у очи велика диспропорција између обима послова у одсеку за пожар с једне и одсеку за остале елеменларне послове са друге стране, а Триглав врши све врсте тих послова: провалне крађе, незгоде и јемства, шомаж, аутокаска потреса и транспорта.

Друштво је првих година форсирало пожар као елементарни и најбољи део елементарног посла и транспорт, а мање остале гране елементара. Али се из биланса види да је оно почело у 1928. г. јаче да форсира остале гране елементарног осигурања.

Друштво врши осигуравајући посао посредно и непосредно, оно је и велики реосигуравајући завод.

Читаоцима је познато да је ушла у ликвидацију загребачка Задруга за Осигурање „Провидност“, која се бавила осигурањем од пожара, осигурањем стоке, незгоде и јемства. Да сене би штетили осигураници, Триглав је примио читав портфеј Провидности и јамчи до скаленце осигурачима, који немају зато да плате ништа. Триглав је другим речима преузео ликвидацију Провидности, али ће при томе свакако проширити свој посао, убирајући међу клијентелом Провидности оно што је добро. —

ФАБРИКА ХАРТИЈЕ М. ВАПА, БЕОГРАД

На најпрометнијем месту у Београду на крају улице Милоша Великог налази се Фабрика Хартије Милан Вапа. То је једно од ређих индустријских подузећа у Југославији које не само да незна за „привредну кризу“ већ се налази У максималном напону делатности; ради са три шихта како се то каже индустријским жаргоном, т. ј. ради непрекидно дању и ноћу већ много месеца. Да ради по целу ноћ сведоче они стални и привремени становници Београда који сматрају да топчидерска ресторација ради само ноћу.

Фабрика Хартије Милан Вапа представља један важан реквизит у инвентару наше националне индустријске производње. На сваком броју „Народног Благостања“ означено је да се оно штампа (на хартији из фабрике Милан Вапа. Пошто нам је хартија испоручена пре 8 месеца и пошто нам друга неће требати још за-тодину дана, и пошто је она плаћена при испоруци, то нам «се не може подметати

_ НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 445

кокетовање са лиферантом кад кажемо да смо са хартијом коју нам је испоручила фабрика Милан Вапа веома задоВОЉНИ. |

У осталом, кад 'би ово наше сведочанство било усамљено не би много значило. Али и све остале муштерије тог индустријског подузећа готове су да даду исто сведочанство. Са 400—500 вагона хартије — а то нешто значи доприноси фабрика Милан Вапа задовољењу годишње потребе наше народне привреде за тим високо културним артиклом.

Правни поредак прописује да сваки новорођени мора бити заведен у нарочити регистар и имати име и презиме. Исто тако правни поредак прописује да свака трговачка, радња мора имати своје име потпуно различно од имена ма које друге радње и да мора бити заведена у нарочити регистар који се налази обично код трговачког суда. Оно што је код физичких лица крштење, то је код фирме протоколација. Као што сваки човек треба да има при руци крштеницу тако трговачка радња треба да има извод из трговачког регистра. |

Ако одете у Београдски Трговачки Суд да тражите податке о фабрици хартије Милан Вапа, ви ћете бити не мало збуњени кад вас буду запитали на коју се фабрику Милан Вапа односи ваш интерес: на ону у Милоша Великог у лици или на ону која се налази под стечајем> Ако будете при томе довољно присебни и одговорите питањем: пде се налази једна а где друга фабрика, добићете за одговор, да се једна налази у улици Милоша Великог а да је друга отумарала незнано куда. Ако будете даље запитали: како може фабрика да се депласира, суд ће вам одговорити резигнираним слегањем рамена. Ово није прича из 1001 ноћи већ најбруталнија стварност: Фабрика Хартије Милан Вапа а. д. налази се под стечајем и ако нема никакве имаовине. Колико се ми сећамо детаља те језиве приче из живота нашег правосуђа у области трговачког права, на томе послу изгубила је наша добровољна држава, 20 милиона динара. Кад дође време да се одговара за штете нанесене држави онда ће врло звучна имена, из нашег пословног света имати да се изују за 20 милиона динара.

Ми се нећемо овде упуштати у чувени спор између г. Милана Вапе и Управе Државних Монопола, премда се о томе има и треба много да пише. Фабрику Хартије Милан Вапа а. д. отерао је у стечај сам г. Милан Вапа. Другог излаза није било. До тога момента на Фабрику Хартије Милан Вапа у Милоша Великог улици могла се применити она славна народна песма из доба дахија:

„Једна земља а два господара Једна раја два харача даје".

И као што је Карађорђе морао са оружјем у руци да устаје против дахија тако је г. Милан Вапа морао да креће оружан поход на акционарско друштво Милан Вапа. Он је и сам далеко од помисли да чланове управе тога под лекарском секцијом налазећег се тела идентификује са дахијама, он је далеко од тога да буде крволочан, али другог излаза није било, он је режиму морао задати смрт да би сео понова на командантски брод фабрике Милан Вапа.

Са опште тачке гледишта посматрано добро је што је фабрика дошла поново у руке г. Мил. Вапе. Он има пасију за посао, њега у послу не руководи само основни принцип људске привредне делатности: тежња за што већом зарадом. Наравно да без тога не може бити успеха у послу. Али T. Вапу руководи још један чисто идеалан мотив, који се У социологији назива месијанством. Он је прожет веровањем да је он на својем послу по нарочитом божјем провиђењу, да је то његов позив (вокација), да он тиме врши једну опште корисну функцију. Г. Вапа има месијански фанатизам. Ти људи обично успевају а често много и јако. То је случај и са г. Вапом. Из биланса његове фабрике, који доносимо мало ниже, види се да њезина укупна актива износи