Narodno blagostanje
17 август 1999.
Обав
ЈАВНЕ ФИНАНСИЈЕ
= Трећи распис за набавку телефонског материјала УГ рчкој. Грчка влада одбила је понуде 6 иностраних фиркоје. су учествовале у конкурсу за изградњу и аутомат зирање грчке телефонске мреже, и расписала нову (трећу) међународну оферталну лицитацију. Влада је до сада стајала на становишту, да се стара телефонска мрежа нарочито у градовима Атини и Пиреју задржи уз будућу нову „аутоматску, али је сада одлучила, да потпуно укине стари телефон и уведе аутоматски.
— Велепоседником сматра се према одредби главне "дирекције пореза онај, који поседује више од 50 хектара земље (т. ј. око 87 јутара), Према новом порезном закону само куће и господарске зграде велепоседника подлежу плаћању кућарине.
БАНКЕ
— Грчко банкарство. У Грчкој има 41 акционарска банка без службене и полуслужбене Новчаничне Банке, Хипоте рне Б.и Земљорадничке Банке. Укључене су 4 банке, | iMajy централе у иностранству а у Грчкој држе само тјале.. Од 37 чисто грчких банака основано је њих пет пре 1910. год. девет у време од 1914—1921 год., 22 од 19221927. T. IH једна после стабилизације грчке валуте. 10 банака, има седиште У Атини и филијале у провинцији, 12 банака има. седиште у Атини или у Пиреју без филијала; даље има 9 локалних банака без филијала и 6 локалних провинциских банака, са филијалама у Атини. У Атини има 25 банковних филијала, у Солуну 16 и у Пиреју 19.
— Пад житних кредитних банака у Немачкој је у по" следње време јако учестао. За кратко време пале су под стечај три банке: »Getreide — Ктедиђалк A. G. Magdeburg«, »Pommersche Getreide — Kreditbank A. G. Stettin u Getreide — Kreditbank A. G. Mainz«.
— Грчка Пољопривредна Банка, коју је основала Грчка Народна Банка имаће главницу од 1.200 милиона динара (1.640 милиона. драхми). Ова се главница састоји од 500 милиона драхми употребљена од грчког 5% зајма из 1928. год., од 150 милиона 8% националних кредита, 40 милиона од државне добити код грчке банке и 450 милиона драхми, који износ грчка Народна Банка без укамаћења цедира новој Атрарној Банци.
НОВЧАРСТВО
— Улози на штедњу и берзанске шпекулације у ЊуЈорку. Према најновијем извештају њујоршке Савезне Резервне Банке забележиле су американске штедионице ове · тодине веома незнатан пораст уложака. Код 30 најважнијих банака за штедњу у Њујоршком дистрикту порасли су улози од 10. јануара до 10. јула само за 0.85%, према 2,08% у претходној години. У осталим окрузима забележево је такођер смањење уложака. Држи се, да је већи део уложака био подигнут у шпекулационе сврхе.
= Певишење дивиденде Данске Народне Банке. Према саопштењу Данске Новчаничне Банке износи чиста добит за 1928/29 год. 5.565 милиона Кр. (прошле године 5.69). Предложено је повишење дивиденде на 10 (8)%, која би се имала исплатити из фонда за изједначење дивиденде, који износи 19,3 милиона Кр. Акције Народне Банке, које су месеца јуна нотирале још 160%, попеле су се прошлих дана услед очекивања веће дивиденде на 170%.
— M Француској је свих дана објављен закон преi "се одобравају дугорочни кредити француским гим | задругама. Укупни износ тих дугорочних · кредита износи 250 милиона франака (550 милиона дина-
НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ
Страна 463
ештајна служба
ра). Ови кредити имају отплату од 25 година, а каматна стопа је утврђена са 2%.
ТРГОВИНСКА ПОЛИТИКА
— Предстсјеће псвишење царинских ставки у Турској изазвало је огроман увоз робе и тиме попуњење свих постојећих складишта. Према једној верзији премашује количина увезене робе годишњу потрошњу. Овај ненормалан увоз уследио је ради кредитних олакшица, које су стране фирме (немачке, чехословачке, талијанске и т. д.) пружиле капиталом слабим фирмама. Турске банке држе се код финансирања увоза робе резервисано и кредитирају у главном само издатке на царину. Турска лира пала је на 1018 пиастера за енглеску фунту, због ограничења куповине валуте, које ће бити уведено према новом берзанском заKOHJy. — Чему води царински рат. Скоро су четири године како између Немачке и Пољске влада перманентно стање слично царинском рату. Свака сауговорница мисли, да тиме сачува што боље своје интересе. Међутим свака од њих гу-
_ би много више но што би изгубила са најгорим споразумом.
Пољска Шлезија је најповољнији угљарски ревир у Европи. Он је тукао немачку конкуренцију у Немачкој, али је царински рат учинио, да је извоз пољског угља у Немачку, који је год. 1923. износио 8,4 милиона тона, 1924. г. 7,4 милиона тона, пао 1928. год. на нулу. Истина, укупан извоз пољског угља у међувремену је скочио, али је то изведено по цену бруталног смањења надница и великих државних субвенција, тако да би рег зајдо корисније било, да тог извоза није ни било. Ово нам објашњава зашто Пољаци праве питање од ослобођења њиховог угља од плаћања царине код увоза у Југославију.
= Извоз машина у вајар ској. показује у последње време знатан пораст. Већ у току 1928. год. приметила се консолидација машинске индустрије. За посленост се стално (повећава, али су поруџбине знатно веће но продукциони капитал те је индустрија принуђена да тражи продужење рокова лиферација. Вредност машина извезених у прошлој години износи три милијарде динара.
— Извоз швајцарских часовника у Америку износио је у првој половини 1929. год. 10,28 милиона комада, а вредност им је била 1,500 милиона динара. Овај велики пораст извоза у Америку оправдава се тиме, што ће се знатно повећати американска увозна царина.
ИНДУСТРИЈА
— Навала страног капитала на немачку индустрију.
Холандски велеиндустријалац електричних сијалица Филипс врши значајну офанзиву у немачкој индустрији. Тако је он недавно преузео један већи пакет акција друштва »C. Lorenz A. G. Telephon — und Тејетрарћелтетке — Ветћп«, како би себи у Немачкој проширио тржиште за мегафоне и друге радио — артикле. Даље је преузео већину акција друштва »Опофау Катсег, Кађиј Гаг Wenkzeugmaschinen A. G. Ветип«, а у Франкфурту основао друштво »Philektra, A. G«. Тиме Филипс добија једну нову базу за фабрикацију радиа у Немачкој, а у првом реду има намеру да развије једну нову комбинацију радиа и грамофона.
— Загребачки листови јављају, да је у Паризу основано друштво »Мфћез еђ шипегаПев« са акционарским капиталом од 20 милиона франака за екоплоатацију нафтиних извора у Словенским Горицама и у Међумурју. Главне нафтине жиле налазе се неколико стотина метара дубоко и во-
де од Прекомурја преко Слов. Горица до Птуја, преко Ме-
ђумурја, Винице, Лудбрега и даље преко Сиска-до Тузле. Француски консерн, који располаже са модерним маши-
~