Narodno blagostanje

Страна 464

нама, намерава отпочети са истраживањем нафтиних врела још ове године, или најкасније до године у пролеће.

МЕЂУНАРОДНИ ПРИВРЕДНИ ЖИВОТ

—- Загребачки листови јављају лаконски, да је ових дана у Бечу конститунрана аустриско - југословенска трговачка комора, која се налази на адреси: Ујед 1., 5еће по оазе 6.

РЕПАРАЦИЈЕ

— У Боку Которску стигао је репарациони материјал у вредности од пар милиона златних марака, поручен од стране зетске области и то: машине за електричну централу у Цетињу, направе за пивару за Никшић и машине за фабрику сапуна у Бару.

РАЗНО

— Наднице у Мађарској номинално су се повисиле, а пошто се је у току прошле године повисио и индекс коштања живота за 4%, остала је реална надница код изучених радника и надничара стабилна, док се је код стручних и женских радника повисила за 2 до 3%.

Плате у индустријским гранама веома су различите. Плате штампарских радника, књиговезаца и сличних звања износе 1.283 до 1.555 пенга на сат. (1 пенг — 10 дин.) у инлустрији шигле 0.558, у рударској, металној, дрвеној и текстилној индустрији 0.82 до 0.97, код обичних радника 0,33 до 0.65, код радница 0.23—0.73 пенга. Наднице «код мушких радника кретале су се 1928. год. између 2,30 и 420 пенга (просечно 3.12), а код радница 2..35 пенга.

— Кенкуренција између железнице и аутомобила се све јаче осећа. Цени се, да је у Немачкој теретни и путнички саобраћај аутомобила у 1928. години смањио добит државних железница у робном саобраћају за 200 милиона а у путничком за 100 милиона марака (дакле укупно за 4 милиарде динара).

— Лок-аут у енглеској памучној индустрији није у току ове недеље показао никаквих нових момената. Послодавци траже, да се наднице снизе за 12.83% и од овог захтева никако неће одустати. Према томе је компромисна акција енглеске владе остала безуспешна. Ипак је влада одредила, да се изврши анкета о стању памучне индустрије

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Број 28

—- али пошто ће податци за ову анкету тек много касније бити прибављени и испитани, то ће анкета имати више теоретску важност, јер она неће моћи утицати на развој надничког спора.

— Грчко-католичка црква у Буковини је један од највећих шумских предузимача Трансилваније. Како јављају иза Беча, намерава она да сама предузме експлоатацију шума а у ту сврху добиће је од Wiener Bankverein-a зајам од 10 милиона динара.

— Велика немачка бродоградилишта Вулкан, Шихау и Нептун, која су се год. 1925. налазила у великој кризи, спасена су од пада државном субвенцијом. Прошле године пало је под стечај бродоградилиште »Мшзеће #00. А. G., Stettin«, али је пре неколико дана примило субвенцију од 300.000 Мк. од града Штетина и, 135.000 Мк од пруске владе и поново наставило рад.

— Podizanje tvornice i povišenje akcionarskog kapitala Dr. A. Wander d. d. Bern — Zagreb. Dr. A. Wander, tvornica farmaceutskih preparata iz Bemnna, koja izrađuje poznatu »Ovomalltine«, ima i u našoj državi svoje afilirano, poduzeće, како za ima u skoro svim državama svijeta. Sada to afilirano poduтебе podiže u Zagrebu #vornicu Wamderovih preparata. Та, fabrika, ne samo da bi pokrila našu potrebu па tim „preparatima, nego bi imala pokrivati i jedan dio potrebe ostalih balkamskih država. U vezi sa podizanjem move tvomice, u koju će se uložiti nekoliko milijona dinara, ovih se dana pristupa 4 роvišenju akcijskog: kapitala od 2 na 4 milijona dinara. Pored tog kapitala društvo raspolaže i sa znatnim kreditima svoje cemtrale.

Naša farmeceutska industrija tek je u razvitku. Interesantno je, da je ono malo tvomica što imamo u zemlji, sve 5Коro koncenirirano u Zagrebu. Tu su tvomice »Kemika«, »Rave«, »Kaštel« a sada eto podiže ju i Wander.

Pored toga u Zagrebu su i veledrogerije kao »Isis« i »Jugofarmacija«. |

— Изашло је из штампе издање „Статистички Преглед Спољне Трговине за 1 полугође 1929. године. Ово изда“ ње може се купити по цени од 30 динара код свију већих царинарница као и у књижарама Геце Кона и Цвијановића, Београд.

Стање Народне Банке на дан 8. августа

1929. године | Извоз на јуриш одражава се у стању Народне Банке у снажном повећању њеног девизног стока. Као што смо јавила у прошлом броју њен девизни сток попео се од 22. до 31. јула за читавих 213 милиона динара S. OB. M. бележи се нов полет од округло 140.— милиона динара. За две недеље повећање износи преко 350 милиона динара. Наравно да из тога кретања девизног стања не можемо ореконструисати статистику кретања извоза, пошто један део динара није још употребљен за куповину, а један део извезене робе још није наплаћен. Оптицај, који је још 22. јула износио нешто преко 5 милијарди динара повећао се до 8. августа на 5,450 милиона динара, за 400 милиона динара више. Повећање је лошло у главном услед повећања девизног стока. У седмици од 31. јула - 8. августа повећање оптиunija ивноси 152.5 милиона динара т. ј. за 13,5 милиона ди-

нара више него што се повећао девизни сток и ако су сео

HM ПРЕГЛЕД ТРЖИЦШ

ТА

жиро рачуни истовремено повећали за 65 милиона динара. Ипак обавезе банчине износе 18,55 милиона динара мање но прошле недеље, због тога што су се дуговања шо разним рачунима смањила за 78 милиона динара. Тако је дошло да је оптицај повећан услед смањења пасиве за 13 милиона динара.

У извештају загребачке берзе у данашњем броју истиче се чињеница да банке нагомилавају готовину на својим жиро рачунима код Народне Банке и додаје се да је то привремено и да ће се ускоро знатно смањити. Тако и треба да буде. Тај новац треба да оде у народ.

Zagrebačka berza

Novčano tržište. Vodeći novčani zavodi raspolažu velikim pobraživanjima na žiro Tačunima Narodne Banke. Ipak su veoma. suzdržljivi u novim angažmanima. Iznosi koje novčani zavodi podržavaju na Žiro wačunu Narodne Bamko pripadaju inozemnim importepima mašeg žita, koji Su već nabavili dinare, a DTOtuvrednost kupljene pšenice nisu još isplatili. Kako novčani zavodi moraju biti pnipravni da se sa tim iznosima može svakog