Narodno blagostanje

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 439

17. август 1929.

Д-р В. Бајкић

ПРАВНА ПРИРОДА ПРИВИЛЕГОВАНЕ АГРАРНЕ БАНКЕ

|! Појам акционарског друштва

Само лице може бити носилац права. Носилац права у правној науци назива се субјектом. Њих има две врсте: физичких и правних. Физички субјект је човек, а правни скупина, удружење, као: држава, општина, комора, странка и т.Д.

Право се дели на јавно и приватно. Према томе се и субјекти деле на субјекте јавног и приватног права. Држава је јавно-правни субјект, а еснаф приватно-правни.

Акционарско друштво је једна скупина, удружење неодређеног броја лица у циљу тековине. Акционарско друштво је дакле један вид ортаклука. Ових има грађанских и трговачких. Трговачки су они, који се баве трговачким пословима. Акционарско друштво је код нас увек трговачко подузеће, јер, по чл. 4. србијанског закона о акционарским друштвима, оно се сматра за трговачко и онда „кад му предмет подузећа не би био трговачки посао". Како трговачко право спада у област приватног права, то је акционарско друштво субјект приватног права.

Нису сва акционарска друштва субјекти права, односно правна лица. Да једна скупина постане правним лицем односно субјектом права, потребно је да јој се то својство законом придаје, односно признаје.)

То се врши на два начина: или општим законским прописима или специјалним законом. Код нас је општим законским прописима акционарско дрштво проглашено правним лицем, јер по члану 3 србијанског закона о акционарским друштвима оно „може имати права и обавезе, може прибављати својину и остала права, може тужити и бити тужено."

Акционарско друштво је дакле правно лице, субјект приватног права.

Правно лице као субјект јавног права је оно, чији се постанак, организација и функционирање регулишу искључиво законом. Без закона нема субјекта јавнога права. Субјект приватног права је дело споразума више лица. Као што физичко лице, појединац, може да се роди, креће, да ради и да рађа без припита државе, тако и правно лице, субјект приватног права, може да се ствара, организује, функционира и престаје без припита државе, — наравно у границама правнога поретка, пошто без њега нема права. Као што је приватнима слободно да се удруже у разне облике ортаклука, тако им је, у највећем делу земаља, слободно да организују акционарска друштва. Од тога има изузетака. И наша држава спада у ред оних, код којих је за постанак акционарског друштва потребно одобрење државне власти. То је тако звани концесиони систем, кроз који су прошле све државе. Он полази од гледишта, да акционарска друштва имају и социјални значај, како с обзиром на, нормално, велики број ортака (акционара) тако и с 06зиром на природу и обим њихових послова.“) Без

1) Код нас као да у том погледу нису пречишћени појмови. Пре неколико година је јављено, да је „Хотел Париг“, на Теразијама, постао својином Радикалне Странке. Како код нас закон не признаје политичким странкама, карактер правног лица, то ви суд не би смео да пренесе непокретно имање на странку. Ако је то ипак учинио, онда је тај акт нелегалан, а пренос неважећи,

|

одобрења Министра Трговине и Индустрије не може се оснивати акционарско друштво код нас. То је његово право дискреционарно, није везано ни за какав услов. Па ипак то не значи да власт има право да се меша у организацију и функционирање акционарског друштва. То је и код нас слободно од државне власти. Министар Трговине и Индустрије има надзор над акционарским друштвима, али то је право без санкције. Он не може да измени статуте нити да нареди ликвидацију.

Правно дакле друштво чува непромењен свој карактер субјекта приватног права.

|| Истоветност правног положаја Аграрне и Народне Банке.

Аграрна Банка (Паба) је акционарско друштво. То се каже изрично у чл. 1. закона од 16. априла 1929. г., а у члану 71. каже се, да за њу важи закон о акционарском друштву, у колико није законом другачије прописано. Паба дакле није постала онако, како постају обична акционарска друштва, већ путем специјалног закона. Због тога је потребно да анализирамо и прецизирамо њен правни положај.

Оснивање акционарског друштва путем специјалног закона није ништа ново ни необично. Напротив, у првом доста дугом раздобљу историје акционарских друштава, оно је постојало искључиво путем нарочитих акта суверене власти. И данас код нас постају акционарска друштва као што рекосмо путем одобрења власти, али не законодавне већ административне. Прва су акционарска друштва постајала путем повеље, бурунтије (сћагјег, Егеђпећ). Тим се акционарима није само одобравало оснивање, већ су истовремено регулисани и сви ортачки односи, који иначе спадају у надлежност статута. Тај се систем назива октроисање. Паба је постала путем октроисања. Њен статут се налази целокупан у закону (члан 1—46 закључно).

Пре свега морамо бити начисто с тиме, да она не би могла постати без нарочитог закона, пошто је она обдарена многобројним привилегијама и повластицама, које се могу активирати само законодавним путем. То се односи на повластице, на заложнице и на велики део прелазних наређења.

Намеће се питање, зар није било могућно да се статути оставе ван закона, а да се само привилегије и повластице унесу у закон» У предратној Србији има доста примера зато (Кланично Друштво, Бродарско Друштво, Извозна Банка, Трикотажа Милана Јечменице, Стругара Прометне Банке и Т. д.).

Пре него што одговоримо на ово питање потребно је да истакнемо, да се статути одиста налазе у обиму самога закона, али да се чланом 31. тачком 5. право измене статута преноси на збор акционара —- изузев прописа о циљу (чл. 1), 0

>) По нормативном «систему појединцима је слободно оснивати акционарска друштва без интервенције државе. То не значи да овај систем не признаје социјални значај акционарског друштва. Он се разликује од концесионог само у томе, што заштиту интереса општости код акционарског друштва не спроводи кроз концесију, већ путем нарочитих норми.