Narodno blagostanje
17 август 1929.
НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ
жава не би могла ништа да мења у закону ниу статутима без споразума са збором акционара, а то пак значи да између државе и банке постоји однос истоветан ономе између државе и Народне Банке. У осталом ни у првобитном закону о Народној Банци није било нигде речи о уговореном односу, и Народна Банка је постала на исти начин као и Аграрна. Тако на пр. у закону о Народној Банци од 6 јануара 1883 г. под Ш. каже се: „Министар. Народне Привреде овлашћује се да према на-
| | | |
Страна 455
пред изложеним основима изради статуте Привилеговане Народне Банке, да их обзнани и упис акција у Србији отвори... Трошак, које Министар-
ство при томе имало буде, накнадиће од Народне
Банке, чим се ова конституише.“
Аграрна Банка је дакле акционарско друштво, субјект приватног права, у уговореном односу са државом, тако да ни једна страна не може једнострано да мења ни законске (ово се за банку по себи разуме) ни статутарне одредбе.
УРАО—МАВРА—_ 0
URMITOR
— Uprošćenje vlasničkih odnosa u državnoj šumskoj industriji u Bosni i Hercegovini —
U našoj dnevnoj štampi — a naročito u hrvatskim listo· vima — čitalo se u poslednje vreme veoma lakonske i često protivrečne vesti O sporazumima šumskih preduzeća Šipad i Varde. Široj javnosti sve te notice ostale su većinom „nerazumljive i prešlo se preko njih bez svakog komentara i interesovanja — i ako su one registrirale vrlo važne i interesanine dogadjaje.
Kakvi su dakle ti postignuti i šta imaju da znače? Ali pre no što odgovorimo na ova pitanja, potrebno je, da родато kratak historijat šumskih preduzeća, Šipad i Varda d. d.!
Oba. društva rođilo je naše Oslobođenje, a kumovao шп је saint - germaimski mirovmi ugovor. Šipad - ћ. ј. Ушпзко Јdustrijsko Preduzeće Dobrlin - Drvar A. D. u Sarajevu bilo je 1919. godine bosansko šumsko preduzeće Otto Steinbeiss, a, a,k“cionar i vlasnik mu je bila bivša, Austro-Ugarska Monarhija odnosno Zemaljska Uprava za Bosnu i Hercegovinu. Na osnovu mirovnog ugovora, ovo je preduzeće prešlo u svojinu naše države. Akcionarska, glavnica je u toku poslednjih deset godina više puta bila povišena, a danas iznosi 20 miliona, dinara, podeljenih u akcije od 1000 dinara, koje se sve nalaze u rukama, maše države. Prema, tome je Šipad čisto državn:o preduzeće, ali sa usavršenom formom privatnog akcionarskog društva, kako mu ·'krutost državne uprave. ne bi otežavala, rad.
misteriozni sporazumi i
Mažnu poziciju, koju ima Šipad u našem privrednom životu, a naročito u našoj šumskoj industriji najbolju dokazuju sledeći podatci: Šipad ima u Drvaru pilane sa 17 gatera a u РођтИпи sa 8 gatera. Osim akcionarskog kapitala od 20 miliona dinara imao je 1928 godine preko 80 miliona obrtnog kapitala i preko 15 miliona rezerva. Broj nameštenika iznosi 1920 a radnika zaposljuje među 5 do 8 hiljada. Sem toga ima vlastitih železnica od 350 km i šumskih železnica od 320 km. 1928 godine izSšečeno je 530.000 kub. mefara, jelovine, 15.000 kub. m. bukovine za pilane, 70.000 kub. m. celuloznog drveta za vlastitu fabriku celuloze u IDnvaru; dalje je bilo izrađeno 60.000 pros. m. bukovnih ogrevnih cepanica. Na, рЏалата је 1928 Ттелапо 280 hiljada kub. m. balvana, i 150 hiljada kgr. drvene vune. Šipad ima dva vlastita, pristanižta i to u Šibeniku i Sušaku, a vrednost izvezene robe :znosila, je 1928 godine reko 80 miliona dinara. Rezane gradje je producinano za izvoz oko 145 hiljada, kub. metara, a najviše je izvezeno u Sev. Afniku (34.000 ikub. m.), Južnu Ameriku (28.000 kub. m.), Španiji (26.800 kub. m.), Englesku:;.(24.000 'kub..m. ) i +. d..
Varda, industrija drveta d. d. ranije alkojionarsko društvo Gustav Mechtersheimer i Otto Steinbeiss je posle Oslobođenja palo pod sekvestar, a državne šume, Које је društvo imalo na osnovu Ugoyora sa pređašnjom bosanskom upravom, -prodale su se na licitaciji. Veći deo tih šuma kupila, je Banka Gajret, Sa·Tajevo, koja je istovremeno kupila i akcije Mechtersheimera, a Steinbeissov udeo prešao je u svojinu Šipada, na koji je način ovo preduzeće nacionaliziramo i sekvestar skinut. Osnovni Ка-
Dital iznosio je 750.000 kruma - 185.000 dinara, - što je bilo i suviše malo. Prema, sporazumu BHanke Gajret 1 Šipada роуеćala, se glavnica prvobitno na 5 miliona а zatim na 10 miliona, dinara, koliko i danas iznosi. Od tog akcionarskog kapitala ima Banka Gajret 6921/2% a Šipad — dakle država — 371| %.
Da bi se sprečio ulaz inostranog: kapitala u glavne šumske predele Crne Gore a i iz razloga, da se pribave nove šume za seču, kupljene su crnogorske šume Durmitor, koje se malaze u kanalu reke Tare i koje predstavljaju poslednje veće šumske rezervacije, koje još nisu prešle u strane ruke. Ove šume bile su prije vlasništvo crnogorskih plemena, docnije g. Pere Stokanovića a 1923 godine osnovalo se akcionarsko drušvo »Durmiitor« sa zadaćom, da odkupi ove šume. Glavnica tog društva,
iznosi 5 miliona, dinara a uplaćena je sa 50% od strane Varde i.
sa 50% od strane Šipada — dakle države. Rekapitulacija: Šipad ima u Vardi 3715% — a „ostalo „ima
Banka Gajret; Varda ima u Durmitoru 50% a ostalih 50% ima
Šipad.
Pošto ni povećani akcionarski kapital Матде nije bio -
dovoljno velik da bi se uspešno moglo poslovati, to su alteionari Varde — Banka Gajret i Šipad stvorili još poseban poslovni, obrtni kapital od 20 miliona dinara u kojem je Šipad učestvovao u razmeru akcionarskog učešća sa 7,5 miliona, wa Banka Gajret sa 19,5 miliona dinara. Ovi su iznosi uvek još bili ргеmali, a pošto Banka Gajret nije htela — ili nije mogla — da se ponovo finansijski amgažuje u Vardi, to je jednim sindikalnim
ugovorom rešeno, da Šipad, i alo minoritetni аКојопат, рте-
uzme finansiranje Varde, no samo za redovna, poslovanja, а да
та uloženi kapital po ovom ugovoru ima prvenstvenu naplatu iz prodate građe. Na taj mačin postepeno se povećao udeo Šipada u obrkinom kapitalu Varde na pneko 17 miliona dinara.
Zbog antrinanja većih poslova Banka Gajret bila je iprinuđena, da u inostranstvu traži finansijsku pomoć, Који _je dobila u Budimpešti od strane jedne grupe, koja je bila, u uskoj ует sa u međuvremenu propralim finansierom Simon Krausom. Banka, Gajret prešla je u interesnu sferu Krajusa а njegovo drvapsko preduzeće »Ofa« koje je imalo naročiti interes da uđe u našu šumsku lnduistriju, je па taj način došla, do majoritetne pozicije u Vardi a time i u usku šumskom industrijom.
Razumljivo je, da se interesi »Ofe« nikako nisu .mogli složiti sa mašim nacionalnim interesom, jer je »Ofa» vrhovna organizacija rumunsko - mađarske „drvne .industrije a. .njezini interesi suproini su našim. Simon Kraus pao je pod stečaj a finansijske poteškoće njegovih preduzeća ostavile su svoje tnagove i u Vardi......
Takva situacija, a naročito veoma. nesretina, podela snage u upravi Durmitora. (pola Šipad i pola, Varda) i nemogućnost, da naša država finamsira, preduzeće, koje se nalazi pod „uticajem stranog drvarskog kartela, prosto.je ратаћатаја „рог а i produktivan razvoj Šipada. ·
vezu sa našom državnom ,