Narodno blagostanje

Страна 456

Розје 6. januara Šipad dobio je movu upravu; njezin је predsednik vrlo brzo shvatio nemogućnu situaciju i nastojao, da pre svega raščisti pitanje vlasničkih odnosa, kako bi se naše državno preduzeće Šipad moglo uspešno razvijati.

Uprošćenje vlasničkih odnosa potpuno je uspelo i prema postignutom aranžmanu, situacija je зада sledeća: Varda, ima da dsplati Šipadu 17 miliona dinara, koliko je Šipad kriditiтло kao obrtni kapital i to 10 miliona odmah a ostalo u sedam mesečnim anuitetama. Šipad ostane i dalje akcionar Varde sa 371|+ %. Banka Gajret Као muajoritetni akcionar Varde, garantira Šipadu izvesnu minimalnu ukamaćenje — „dividendu alkcionarskog udela, od 4% a maksimalnu od 10% godišnje. (Ovo je važno, jer Varda poslednjih 5 godina dividende uopšte nije platila). Za slučaj, da bi dividenda iznosila preko. 10%, to se Šipad odriče viška u korist Banke Gajret. Dalje se je Bamka Gajret obavezala, da garantira Šipadu mominalnu vrednost ak. cija Varde za 10 godima, a da se Šipad ne bi morao ponovno finansijski angažovati, to se akcionarski kapital Varde u toku

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Број 28.

pet godina nesme povisiti bez pristanka Šipada. Šipad dobiva u Vardi 2 mesta u upravnom i jedno mesto u nadzornom odboqu, što je od velike važnosti za našu državu, jer пјој је dana mogućnost, da stalno nadzire rad preduzeća, u kojem učestvuje за 37: 2% alkcionarskog: kapitala. Durmitor a.d. prelazi potpuno u posed Šipada, koji je odkupko od Varde polovinu glavnice I)urmitora (2,5 miliona dinara) i to po nominalnoj vrednosti alkoija. Na taj način postaje Šipad jedinim vlasnikom Durmitora.

Na. svaki način ovaj je aranžman od najveće važnosti Do našu državnu šumsku industriju, jer se je time oslobodila уеlikih tereta, koje je monaha preuzeti kao masleđe ranijih uprava Šipa:da.

Nakon izvršenogp oprošćenja vlasničkih odnosa, napori i rad nove uprave već pokazuju povoljne rezultate. Neisplaćena (dividenda, koju naša država nije primila sve od 1925 godine došla je sada, do isplate a isto tako isplaćena je dividenda od 20% (5 miliona dinara) za 1928 godinu.

RO

|, Biografska skica

G. Filip Snauden spasitelj malih država u Hagu U

skreće u našu

članku »Reparaciono pitamje Котјађ«, објау-

ljenom pre nego što we sastala,

ukazali па с. Wnaudena, engleskog: ministra, finansija, kao na čoveka, koji će da pokvari sve račune francusko- talijanske - belgijske ortačine. Događaji su potpuno potvrdili maša predviđenja. Trebalo je samo poznavati S. Snaudena, engleski mentaliteb i englesko ekonomsko stanje Dpa postati Pprorokom. |

G. Pilip Snauden je u 65 g. starosti. Počeo je karijeru Као administrativni čimovnik, ali je ubrzo prešao na novinarsku profesiju. Živi stalno u jednoj kući van varoši, gotovo nepnrnomenjenim načinom Života: u hmnami, odelu i radu. Neumoran je radmik. Pored. novinarstva, koje mu wdonosi vrlo lepe prihode, ођjavio je on bezbroj knjižica i knjiga O društvenim pitanjima, 4 naročito iz oblasti državnih finansija. Delomičnom uzetošću (usled pada sa bicikla) om je uopšte teško pokretljv. Ali dok se često ljudi manje pokretljiviji obično magoje, da wsvršavaju paralizom, dotle je о. Snauden mudmim režimom i danas vrlo mršav. U izražavanju on je kratak, jasan i glasan, odsečam, као što su oštro izražene crte njegovog lica. Ne veli fraze ni deklaтаасјје niti ičeg demagoškog ima u sebi, pa pak je bio predsednik glavnog odbora, lhebemističke (radničke) stranke. Duboke studije nisu ubile u mjemu smisao za praktičnim, naprotiv од važi kao najpraktičniji čovek u stmanci. U Bngleskoj se ceni znanje i duhovna sposobnost, a S. Snauden je vrlo inteligentan čovek. Neodoljiva je njegova ljubav prema istini. Vrlo je kritičan a u kritici vrlo nemilosrdan. U parlamentu ga se boje. Ai za g. Šerona, bi bilo dobro da. ga se wiše bojao.

On je socijalista, ali ne iz dogmatičkih ramloga, već iz velike ljubavi prema širokim masama ekonomski slabih. On je proveo ceo wvoj vek u službi boga dela maroda. Bogataše mrzil kao Hristos što ih je mrzeo.

Il. G. Snauden u Hagu

Svi se sećamo onog prolelošnjeg članka о. Snaudena, koji je bio velika svetska senzacija, (i o kome smo mi napisali članak u »Trgovinskom Glasniku«) o ratnim dugovima. "Do je bilo u oči izboma u Bngleskoj. Francuzi su dokazivali da su njihovi ratni dugovi MHngleskoj i Americi regulisani na način

ГАЂАЈИ И ПРОБЛЕМИ

vrlo povoljan po ротемосе 1 Фа bi pravično bilo da se podvrgnu reviziji. Na fo je odgovorio g. Snauden, da je i om za reviziju sporazuma Čerčil - Kajo, ali zbog toga što je Francuska prošla pri tome vrlo dobro, a Engleska rđavo. G. Snauden je: potsekio javnost na, to, da je Bmgleska bila jedina, koja je u Hvropi podmela žrtve kod pitanja raknih dugova. Ona je uzela od svojih saveznika, samo onoliko, koliko ona duguje Americi. Ostatak im je oprostila. Međutim baš po Francuskom ključu, po kom dug treba da se podeli među saveznicima srazmerno podnesenim Šrtvama, Engleska je kod duga podnela najveću žrtvu. Istina Engleska, do 1994. o. kao da, je bila u naijsredjenijim ekonomskim рафала, аб од 1927. g. Ona зе malazi u gorim prilikama по Belgija, Italija i Francuska. To važi za Trancusku maročito. Engleski trgovački ataše u Parizu prvi je upozorio Englesku ma ogroman porast lnancuskog narodnog blagostanja od polovine 1926. g. Francuska je danas zemlja najvećeg narodnog iblagostanja u svetu — sem Amerike. Engleska vuče ma svojoj 'erbači više od deset godina preko 1 milijon besposlenih radnika (а ovih dama, je taj broj dostigao 2 miliona zbog lok-auta u pamučnoj industriji). Engleskoj je dogrdilo podnašanje žrtava u cilju konsolidovanja Evrope. To su onomad izrično kazali mjemi delepafi na konferenciji u Hagu. Dok evropskim državama pa čak i Nemačkoj sve bolje ide, dotle engleski izvoz stacionira.

Stručnjaci Jangovog komiteta bili su i suviše lakomiisleni, kad su pristupili reviziji podele nemačkih anuiteta ne YOdeći vačuna o navedenim činjenicama. To se pokazalo u Hagu.

Još u prvoj sednici izjavio je с. Snauden, da ključ podele i odmedbe o reparacijama u maturi ni u kom slučaju ne prima. Tu njegovu kategoričku izjavu uzeli su zainteresovani wrlo ојаko i objavili preko. bliskih listova, da je to samo blef da, bi se postigli što veći uspesi u političkoj sekciji. To je тај 2. Snaudena, i na, idućoj sednici finansijske sekoije, a povodom jedпора соуота о. Šerona, punog lraza 4 deklamacija, uze reč i izjavi: da ne misli da vekuje u Hagu i da će izvući konsekvence ако se njegov predlog: rezolucije ne uzme odmah u postupak. A što se liče cilara g. Šerona, one su lažne i on bi, kad bi hteo, mogao, da ih obori. G. Šeron se zadovoljio time da se ip Drolokola, izostave uvredljive reči.

А Како su talijanska, belgiska i framcuska štampa розје ovoga govora insinuirale da Engleska vlada ii javno mnenje nisu solidarni sa, 2. Snmaudenom, to je 2. Makdonald našao za ро-

· irebno, da mu uputi čestitku. Da me bi nasedanje protivnika, (2.

Snaudena bilo i suviše drastično, iamislili su i pustili preko mji-