Narodno blagostanje
ПА у о о еј а а
~
А TO
ДОГАЂАЈИ И ПРОБЛЕМИ
Komunalne štedionice, osim u Sloveniji, kod nas su još jedna nerazvijena institucija. Koje onda čudo, što je i njihov poslovni :djelokrug tako različit. Mi još nemamo jednog: principa u pogledu poslovanja takovih djstitucija. Dok primjerice slovenske komunalne štedionice pretežni dio uložaka plasinmaju u hipotekarne iredite, Beogradska Gradska Štedionica, predvidja u pravilima, da će se hipotekarni krediti moći davati samo iz prodajne ceme obligacija, dakle nikako iz uložaka. Zagrebačka gradska štedionica ama u svojoj režiji električni tramvaj pa čak da radionicu movih која. Sarajevska, cnadska. štedionica ima u svom vlasništvu sva, gradska, poduzeća, kao električnu centimalu, vodovod i tramvaj.
Međutim jedna naša, gradska, štedionica posjeduje, i to Još navadja, u svom dzvještaju kao neku reklamu:
Štampariju sa 4 Linotypa, rotaciju »Duplex«, 2 Зећпе!Jpresse, 3 tigla, stereotipiju, dakle jedno prvorazredmo štampaTrsko poduzeće.
Dviie daščare za- smeštaj 100—200 vagona, robe.
Neobišne investicije jedns gradske štedionice
Tvornicu lada. 0 _ lovima, građa pa čak i van gradske muedje. - МИп.
Tvornicu leda.
Сгадзки реКкагпи.
Jedan kiosk i jednu Розјоупјси na Pazaru.
Ото da bi bilo vrijeme da se izrade »muster« — statuti za naše komumalne štedionice i da im we tačni propiše poslovni djeloknug.
1. avguista, 0. e. stupila je u Rumuniji na. snagu mova caninska tarita, koja u velikoj meri spušta memormalno visoke industriske carimske stavove. Ove neforme slične su onima iz godine 1918-21. za vreme agrarne revolucije. Liberalna vlada, u kojoj su glavnu ulogu igrali veleposednici, uvela je odmah posle agrarne reforme ogromne camninske stavove za zaštitu domaće industrije, koji su često puta “danosili 100% od vredmosti robe. To je išlo naravmo na габиа DpoljopTivrede. OCaminska, politika za zaštitu industrije, taj cvet liberalnog režima, Која je nadoknadila štetu bojarima, za, izgubljenu zemlju ma štetu seljaka, morala, je pasti zajedmo sa liberalnom vladom, da mačini put privrednoj politici, 'hoja odgovara agтатлота Катајљети zemlje.
Prema, novoj carinskoj tarifi imdustrija je zaštićena samo onda, alo služi poljoprivredi preradom agrarmnih produkata. Ostale industriske oname zaštićene su, u koliko poljoprivredi ne nanose velike štete.
Za, poljoprivredni izvoz važno je poboljšanje iKvaliteta, (time se bavi ministarstvo poljoprivrede), i obaranje troškova produkcije. Ovo pitanje rešava carinska, tarifa na veoma pametan način. Zemljoradnici dobiće mašine i poljoprivredne sprave Uz znatno snižene cene. Carina, ma, ove artikle smamjena je za 5080%, a, isplata ovih sprava moći će se vršiti i na rate. Spušteni su carinski stavovi na hemikalije, koje se upotrebljavaju u poljoprivredi, dalje na cipele, kožu, gvožđe, tekstimu robu, kenamičke proizvode i t. d. čime će se postići posredno i meposredno ekonomsko ojačamje poljoprivnede.
Da me bi jedan deo radnika, a mjih ima u svemu 200.000,
Revolucionarna reforma carinske tarife u Rumuniji
ostao bez posla, preći će poljoprivrednoj industriji. Sa druge |
strane smanjena, je carina, za preko 70% па Jluksuznu robu: svilu, parfimeriske artikle i t. d.
TIzrađena, je dvostruka carinska, tanila sa opštom i minimalnom. Minimalna utvrđuje majnižu dopuštenu carinsku zaštitu, koja se mi u pregovorima ne može prekoračiti. 1. avgusta,
stupili su na snagu minimalni tarifni stavovi za sve države, sa 'Kojima ima Rumunija trgovinski ugcovor. Za države sa Коjima se neće postignu trgovački sporazumi, važiće opšta tarila.
Kao šio smo rekli u prošlom broju, ma konferenciji u Hagu nije na dmevnmom redu mikalkyvio pravno ni etičko pitanje već niz materijalnih pitanja, od kojih su dva, najvažnija: koliko, i dokle ima Nemačka da plaća na ime Teparacija 4 ako зе iste imaju podeliti među Kkorisnicama..
04 зугбећка гафа do damas nije mogao biti pronađem nikakav objektivam kriterijum za rešenje ovih pitanja a, naročito drugoga. Istina jedni su uzimali za kriterijum iznos rakbnih dugova pojedinih država, drugi veličinu ratom pretrpljenih šteta, a, treći iznos imvalide. Prvi se me može upotrebiti zDog toga, što su jedme zemlje za vreme rata rasipale a druge skomračile. Amerika je plaćala svo vojnika, dnevmo više no mi našeg za punu godinu dana. Iznos ratnih šteta ne može isto tako poslužiti kao ikriterijum zbog: toga, Što one nisu utvrđene po jednoobraznom kriterijumu. Ni %znos invalide nije zgodan, što ni ona, nije jednoobrazno utvrđena. Međutim po našem mišljenju Dostoji jedan jedini pravičam i dosta precizan Kriterijum, Kriterijum koga, se držala Amerika, pri likvidaciji ratnih dugova, a, taj je ekonomsko stanje država, korisnica, reparacija. Naravno Фа na taj kriterijum mi ne misle da maiđu velike sile, jer bi one IO rđavo prošle. Francuska me bi imala ništa da primi. U mesto toza, pribegava se pravnim d političkim kriterijima. Pravni КгњеTijum glasi: ;
»Ključ podele reparacija utvrđen je ugovorom u SDa i On je obavezan za sve. Samo pristankom sviju može se on izmenili.“ Ма ikako da je formalam argumenat, on je još uvek argument. Politički argument je bedan. Njime se služi četvorni ortakluk, koji je metnuo ruke na, reparacije i ne želi da ih ispusti. On glasi: ko je protiv Jangovogz plana, taj ometa likvidaciju rata. Na to se odgovara naravmo da likvidaciju Tata ometa onaj, Ко želi da zerabi sve reparacije. To je argumenti striženo — Коšemo. Danas je osamnaest dana mako je konferencija u Hagu počela rad, a krajem ovoga meseca mora da prestane 2502 ртедзђојебес сазедапја Društva Namnoda. Za osammaest dana mije makla smesta. Mnogobnojni delegati i eksperti šetaju po lepom Hagu, dok mali broj glavnih ličnosti razgovara uz »šolju čaja« kalkko reče о. Brijan. Netačno je njegovo tvrđenje da se uz jednu šolju čaja ne može da reši to pitanje. Može, jer ono nije račumsko, Jamgpov plan je računski tačan. Катадепје је по postavkama, na osnovu ikojih je napravljen račun. A postavke se mogu udzmeniti za čas. -
Ceo svet se skandalizira radom Haške Konferencije. Nemci, koji žive u prdmom strahu da se svađa među savezmicima. ne završi na mjihovu štetu, vele da konferencija mije pripremljena. U tehničkom smislu imaju pravo. Ima jedna stvar, koju mi nikako ne možemo da razumemo: već deset godina plaćaju sve civilizovane države grdne pare па stanbemu organizaciju Društva Namnoda s obzirom na njegova welika zasedanja. Sad kad se uspelo da se u Ženevi stvore svi uslovi za Konierenciju пајšireg obima, velike sile neće nikako tamo. Jedanput idu u Madrid, jedanput u Lokarno, jedanput u Hag prouzrokujući time grdne troškove, premda mi jedma, mije mogla biti organizovama Rako treba. Po sebi se razume da, konferencija nije potrebna, da, bi se vodili razgovori iza zabvorenih vrata između pojedinih delegata. Ono što se radi u Hagu nije konferencija. To je treba,lo unaditi diplomatskim putem.
Što se tiće šansa Haške Konferencije teško je dati odgovor. U prvi mah je izgledalo da postoje dva ironta: belgijskotalijansko - francusko - japamski di englesko - jugoslavensko grčko - rumunsko - portugalski. Prvi hoće da uzmu delove dru-