Narodno blagostanje

24 август 1929.

gih. Sasvim bi prirodmo bilo da se između njih vodi diskusija na jednom istom argumentu: povratak ključu iz ugovora U Spa. Ali kao da, prema najnovijim vestima, postoji svega jedan fnont i to onaj prvi. Kao da ismeđu Fngleza i ostalih sila sa ograničenim interesima nema veze. Izgleda да 2. Snauden brani ključ iz Spa samo zbog Hngleske. To potvrđuju vesti izvesnih listova na strani, koji kažu da su Jugoslavija i Grčka pristale ma meku maknadu vam Jamgovog plana. S druge istrane, vidimo, da ortakluk četvorice mudi zadovoljenje samo Engleskoj. Iz svega se ovoga da izvesti, da četvomni front ima, pred sobom razbijenu vojsku i da postoji teorijski mogućnost da se Jangov plan primi i da svi mali ostamu oštećeni. To je u slučaju da bude Engleska zadovoljena. Isto tako postoji mogućnost da mali budu zadovoljeni, a, da, Engleska, bude usamljena protiv Jangovogz plana. Mi manje verujemo iu OVU mogućmost, zbog toga, Što četvomi ortakluk nema računa da ostavi Епојеsku u položaju nezadovoljnika, pošto je pravo na njenoj strani.

Istina, u veliko se piše u evropskoj štampi da je radnička, vlada u Emgcleskoj odlučila da se u spoljnoj politici vrati .delimično režimu kraljice Viktorije, tako zvane sjajne usamljemosti. U ovom slučaju Engleska treba da se dezinteresuje za, Bvropu a da ie približi Americi. Radi se na jednom sporazumu dveju amglosaksonskih država, koje bi imale da održavaju mir u svetu. Makdonald se dezinteresuje za Francusku i Italiju, vele listovi. Politički bi to bilo sasvim razumljivo, ali po našem mišljenju “ekomomski neizvodljivo. Ekonomski težište Епојезке је u Evropi.

Što se tiče našeg položaja on je vrlo prost. Mi smo mali da, utičemo na veliku svetsku politiku. Naše je, da gledamo da spasavamo što se spasti može. Alko to može da bude putem sporazuma, sa Hngleskom, onda treba tim putem ići, a, ako je izlaz separatan sporazum 'sa četvormmim ortaklukom, onda moramo poći tim putem. Za nas bi bilo vrlo. prijatno ako bi bile istinite vesti da smo dobili zadovoljenje vam Jangovog plana. Samo to {freba da bude efektivno i efikasno zadovoljenje. Ne može se ni pomisliti na to, da koncesijom za ratni dug Francuskoj, (na koju imamo pnavo i inače) i da čak Rkoncesijom na »ustupljena, dobra« i dug za oslobođenje zapušimo rupu stvorenu Jamgovim planom.

Ji m ==<======== •Đ Xinistarstvo Trgovine дало је pred izvesno vreme komcesiju 28, osnutalk gornjeg društva, sa 410ničkom zlavnicom od 10 milijona dinara. Za 3. septembaT 0. 5. sazvana, je u Zagrebu ikonstituirajuća, skupština tog novog društva. Ona, će se održavati u prostorijama d. d. za Eksploataciju Drva, koja pripada koncermu Mr. Freemen-a. Crna Gora bogata, je na šumama. Nu kako nema Žželjeznica, exploatacija bila je do sada, nemoguća. Pred nekoliko godina jedam poduzetnik pokušao je da crnogorske šume prevede eksploataciji. Žičnom željeznicom balvani iz okoline Nikšića prenosili bi se u Risan u Boki Kotorskoj. Tu je bio podigao i pilanu. Međutim žična Žželjeznica, nije funikoioninala i nastale su velike parnice.

_ ___Konačno je stvar uzeo U Svoje ruke Mr. Preemen. Investirao je mmafme iznose i sada bi se imalo pristupiti samoj eksploataoiji. Momentano je uposleno oko 400 radnika. Tzvozna luka bila bi Risan bar tako dugo, dok se ne sagradi uskotračna pruga koja je u projektu.

Dosada je posao crnogorskih šuma vodila Eksploatacija Drva iz Zagreba. Međutim ona ima u vlastitoj produkciji samo meko drvo. Radi toga se i osniva, to movo društvo ma Коjega bi imao preći ceo crnogorski posao.

Jadransko Šumsko d. d., Dubrovnik i crnogorske šume

Upućeni uvjenavaju da, Mr. Preemen misli ozbiljno. Investirani su već znatni izmosi a investiraće se još. Neki čak drže, da, će se dz toga mazviti jedno poduzeće velikih dimenzija, budući da je Crna Gora bogafa na mekom drviu, a novom društvu stajala, bi na raspolaganju znatna sredstva.

ПАРАДЕ РАМА А ТАПОЕ,

мама на Је СЕ Лала

„Царински Гласник“ се налази у четрнаестој години живота, а уређује га познати царински стручњак г. Ра-

шиши | ломир П. Клајић. Ми препоручујемо тај часопис сваком ко се интересује за техничку страну царинске службе и социаљним положајем царинских службеника. Он доноси с времена на време и чланке о општим економским питањима. Међу њима нарочито истичемо (студију г. Клајића о томе, да ли бродарско пристаниште треба да буде на Сави или на Дунаву, на које ћемо се ми вратити у једном од идућих бројева.

Последњи број за јули и август доноси извештај о годишњој скупштини Удружења ПЦаринских Службеника. На њој су управни и надзорни одбор поднели рачуне о кретању друштвене имовине кроз 1928. и 1929. г. и о стању њезином на дан 31., маја 1929. г. Преглед је израђен примитивно, у потпуном незнању двојног па и простог књиговодства. То није никаква штета, јер је благајничка, служба код друштва главна, а саставни делови имовине прости су и прегледни. Које из интереса према царинским службеницима, а које из маније за читањем биланса, ми смо прочитали тај преглед имовине и како смо у њему нашли необичних ствари, то их саопштавамо нашим читаоцима. У почетку прегледа налази се партија: „Друштвена имовина из ранијих година“. Човек, који разуме рачуноводство написао би место тога: друштвена имовина одређеног дела на пр. 31.-У-1928. г., јер се без тога не може уопште исказати вредност имовине. У имовини се налази:

Један шаљиви биланс

1) „у хартијама од вредности 105.500.— дин. 9) инвентар и библиотека 21.871.24 дни. 3) у сребру 528.201.54 дни.

Свега 655.572.78 дин.“

Приходи су достигли леп износ од преко 400.000динара, док су расходи изнели округло 230.000.— динара.

Саопштење, да друштво има преко пола милиона динара у сребру, много нас је изненадило, а још више да није означено у каквом сребру и колико. Кад смо разгледали мало ближе цео преглед видели смо да горњи износ у сребру треба да значи: „готовина и потраживање од банака“. Пре рата су државни рачунски чиновници новчанице динарске бележили као „оребро“, јер су ове биле у свако доба плативе звечећим сребром. Благајник друштва цариника изгледа да незна да данашњи динар није ни сребро ни злато, већ само динар и да се готовина и потраживање од банака не може обележити ни „сребро“ ни „динари“.

Из горњег се рачуна види даље да је друштвена имовина нарасла на, 821.000.— динара, а хартије од вредности показују и даље суму од 105.500— динара. У спецификацији стоји да друштво има 100 ком. 95% обвезница Ратне штете и 5 к. по 1000 и 5 к. по 100 обв. 79) зајма. Истина да

номинална вредност тих папира износи 105.500.— динара;.

али курана вредност ратне штете је свега 40.700.— динара а 7%, зајма 4950— дин., укупна вредност свију папира износи дакле, 45.650— (динара Према томе у горњем прегледу је исказана друштвена имовина са 54.750.— динара више него што она у ствари износи. По закону о акционарским друштвима то би био лажан биланс, за који би се одговарало кривично.

Друштвени приходи износе скоро 905.000— дин. годишње, од чега преко 9.000— «на путне трошкове, 1500дин. на поклоне, 58.000.— дин. на дочек чехословачких чиновника, 55.000.— дин. на нешто што је у билансу означено само „по овлашћењу скупштине“. Лични издаци износе свега, 6.600.— динара и то 50.— динара месечно однссно 1.50 динар дневно за послугу и 500.— динара месечно за благајника. Друштво је дало својим члановима на позајмице у износу од округло 322.000— динара. То су кредитне гаранције, што опада у банкарски посао. Друштво је мала