Narodno blagostanje

17 август 1929. НАРОДНО brodarci, onda. treba isto фако да Маг пегуша, onaj veliki pokret preko nekih naših listova u Beogradu i Zagrebu, Кој; ша za cilj, da, izlije državnu milost na naše rečno brodarstvo. Zar Vi ne primećujete, kako se periodično pojavljuju članoi, komumikei i antrfileji, u kojima se ukazuje na »nacionalnu iopasnost« --- po maše rečno brodarstvo od Катјебзале dunavske aždaje bečko - peštamsko - regensburske i pledira za fuziju sviju brodamrskih društava sa državnim wečnim brodarstvom? Nije subvencija jedini način da se dođe do siknine iz državne ikase. šta Vil mislite o ovoj kombinaciji? Prvo, država, predaje predratnim brodovilasnicima skupocene brodove ma ime naknade štete, ratom prouzrokovame. Pri tom se zamadi 50% od predraime vrednosti. Zatim se sve to bnodovlje proda državi po cenu, ma Којој se zaradi 50% od sadašnje vredmosti. Pa onda, se dokaže državi, da je ona mesposobna da upravlja brodarstvom, već da treba da sa komercijalizira. To znači da upravu preda iskusnim ljudima. koji su пекада bili brodari. Tantijema i ostali prihodi tog novoz upravnog odbora stvar je diskrecije.

HBto kako dagleda, stvar, dragi prijatelju, kad se posmatra, od sebe d ik sebi, kako to nadi »Narodno Blagostanje«!

Utakwvica, za »plavu iaku« та vršena, je u korist memačkog brzo panobroda »Bremenm«, koji je tukao rekord do sada najbrнаши јео engleskog broda »Mauretanije«. Obe lađe pokazale su izvrsno stanje današnje brodogradilišne i mašinske tehnike i predstavljaju tipove, koji su postigli Ктајnost brzine i sigurnosti vožnje. Uporedo sa usavršavanjem brziпе па moru je i »Graf Zepelin« već dva, puta sa savršenim uspehom izvršio let u Ameriku i natrag, a sada, se nalazi na putu oko sveta. Naposletku sazmali smo se čuđenjem o prvim pokušajima letenja, dvamaestomotornog džinoviskog: aenoplana »Do X.«

„Bremen“, „Graf Zepelinć i „Do-X“ Napori i rezultati tehnike u Dblasti U BU E

U engleskoj javnosti je iskrsnuo predlog, da se društvima, Cunard—line i White Star—-lyne dade zajam za gradnju još većih brodova sa još većom brzinom. Tako je svojevremeno zrađenje »Mauretanije«, koja je do nedavmo bila u posedu »plave trake« omogućeno velikim subvencijama, koje još ni danas ne prestaju. White Star—line već je prošlo godine započelo graаи ратођтод са 60.000 tonaže, ali je kemnije obustavilo rad, da sačeka, rezultate »Bremena«. Cunard—Line namerava sagraditi dva broda od po 75.000 tonaže. I Amerika se sprema na borbu za »plavu “maku«. United— K tates—Line sprema vodjenje jedne transatlantske ekspresne linije. Čim 'se završe ovi projekti, таробебе па Severnom Atlantiku Reonlkurenciska borba. Za, taj ogromni razvitak parobrodamstva porazna je čimjenica, 610 је broj putmika na Severnom Atlamtiku veoma neznatno porastao. U prvom polugođu 1929. god. prevezeno je prema Zapadu 202.000 putnika, prema 194.500. u god. 1928., a prema lstoku 248.800. prema 247.300 u 19928. god.

Ako uporedimo ova, brza ртотета sredstva, vidimo, da, je kod vožnje 12 Evrope u Ameriku »Graf Zepelin« bio samo. 28, jedam dam brži od broda »Bremena«, ali zato parobrod pruža mnogo veći komfor nego dirižabl. Brzi parobrod ima pred sobom ograničenu mogućnost razvitka wvoje Drzine, dok se gradnja vazdušnih lađe malazi tek п робевки, iako njihova brzina, već 5аda dizmosi 100 do 180 km. ma, sat. Letovi »Grafa Zepelina« poduzimami su, da, se stekme dskustvo i dokaz, da zračna јада i pre'ko velikih :daljima, preko okeama, može da, prenosi terete.

Za, prenos putnika zračnom la/đom ma velike daljine рофгеban je prostor, nega i poslusa, a, to dolazi suviše skupo, pa će verovatno daleki vazdušni put služiti poglavito za premos robe i pošte.

| ФРАНЦУСКО. СРПСКА БАНКА

БЛАГОСТАЊЕ Страна 475

Razna prometna sredstva trebaju međusobno ада, затадији, da Jedno drugom pomažu, jer onda tek pobuđuju novi promet: ako ПИ 10 ПИ smetaju i smobraćaju.

— (Основана је Бугарска Народна Банка 25. јануара 1879. године од бугарске владе коју је поставила руска окупациона власт. Према првобитном оснивању банка имала би да буде само кредитна установа и тек у 1885. години преузела је своју данашњу функцију новчаничне банке која је све до 1900. године била веома отежана, јер је с једне стране оматрала влада ковање новца као извор доходака а са друге стране народ је имао велико неповерење у новчанице. Према томе је разумљиво, да је бугарска Народна Банка у прво доба свог постанка водила главну бригу око спречавања инфлације; од других, банкарских послова најважнији су били давање краткорочних кредита и издавање хипотекарних облигација. Почетком овог столећа, са повећањем економског развоја Бугарске, повећали су се и послови новчаничне банке: кредитни послови и реескомптовање заузимали су све већи обим а улози на штедњу стално су се повећавали.

Ратни и инфлашиони период са огромним државним задужењем код Народне Банке завршио је законом од 30. iyHa 1922. године на основу којег је утаначено, да државни дуг код Народне Банке несме бити већи од 4.700 милиона лева. Имајући девизни монопол, банци је у току 1923. године успело, да изведе стабилизацију курса бугарског лева. Заједно са стабилизацијоним зајмом — од стране Друштва Народа — је у 1926—-28. години проведена реорганизација Народне Банке. ~ -

Следећи просечни бројеви приказивају развој банчиног пословања:

У хиљадама златних лева

Главница и Оптицај повериоци Улози на Облирезерва новчаница штедњу гације

50 година Бугадске Народне Банке

1878—88 1.478 370 2.849 814 1904—08 15.173 48.549 33845 53.630. 14.584 1909—13 18.526 118.800 87.076. 43563 29.497 1914—18 30.155 615.563 191.801 48.173 27.762 1919—23 20.308 193.673 62.030 9.246 25.086 1924—28 37.825 145.902 92.742 6.871 21.026 у хиљадама златних лева

Иностр. ко- Менице Државни Хипотеке Ком.

респонденти дуг зајм. 1879—88 526 1.931 — 1.498 1191 1904—08 9.363 16.865 19.487 23.075 13.247 1909—13 16.504 42.181 38.541 34222. 12816 1914—18 50.275 „21.311 247.969 | 929940 13.586. 1919—23 60.247 2.407 167.235 3.423 1.891 1924—28 20.197 14.429 155.969 9.592 2.536

„Der Oesterreichische Volkswirt“. Веома повољан развој послова прашких банака у току 1928. године, у објављеним билансима не одражава се у оној мери, као што се то очекивало. — Код свих банака примећује се тежња одржања слике, која се показивала и у 1927. години. Општа и велика опрез-

ност у билансирању објашњава се тиме, да банке рачунају

с евентуалношћу да се повољња коњуктура у 1929. години не погорша. Искуства, стечена у доба инфлације се у банка-

рским круговима нису тако брзо могла заборавити; па је према томе и разумљиво, да су банке настојале, да у што

Прашке банке у 1928. год.

КАПИТАЛ: Франака 20,000.000- —

Оснивачи: Вапаџе Оботавпе, Вапаџе de Paris etdes | Pays-Bas, Socićtć Нпапсете «Опет. |

Париз, Лондон,

Централна Дирекција: БЕОГРАД, Скопље, Битољ, Ниш, Солун.

Седиште: Филиале:

Обавља све банкарске послове || |

OB ER IU Ja