Narodno blagostanje

Страна 474

банка. Код толике имовине и такве врсте послова није мудро дати редакционом одбору 35.000—— динара годишње а целокупном административном особљу 6.000— динара

На скугаштини је било много дебате, али ни један од чланова није приметио да је нетачно исказана друштвена имовина.

Ovih je dana Код zagrebačkog sudbemogp: stola izvršema DpTObOkolacija cornjeg društva. Ajkcijski kapital izmosi 1.250.000 dinaTa. Sumlightb je ne samo пајveće englesko poduzeće za izradbu sapuna, kozmetike, margarina i sličnih produkata nego i jedno od majvećih svijeta.

Mi smo i do sada fabrikate Sunlight, u prvom redu sapum, susretali u našoj državi. Nu taj uvoz nije Dio organiziran.

Sada kad postoji posebno alilmano poduzeće, za očekivati je, da ćemo produkte Sunlight susretati u još većoj mjeri, budući да će organiza.cija prodaje preko movog društva biti provedena do u detalje.

Za, sada će Jugoslavensko Sumlight samio uvoziti produkte koncerna, Sumlighht iz raznih mjezovih fabrika. Nu ikawnije se, već obzirom na carTinsku zaštitu, misli pristupiti i na falbrikaciju u samoj zemlji. Tako bi dobili, doduše Као аб тапо родилебе jednu novu fabriku, koja obzirom na sredstva, koja. bi Joj stajala, na. raspolaganju kao i iskustvo koncerna, mogla da se kod nas zne.tno plasifa, i da ugrozi mnogo manja, poduzeća, Ikioja, po svom kapitalu misu dorasla jedmom jakom i orgamizinanom prepadu.

Možda, će se та Sumlightom povesti i drugi veliki engleiski komcerni i kod nas osnovafi afilinama, poduzeća. Makar kao i prodajni uredi, Jer bi neki od mjih kasnjje pristupili i fabrikaociji u samoj zemlja.

Jugoslavensko Sunlisht d. d. Zagreb

У „Политици“ од 22. т. м. објавњен је напис „Како наши агрономи замишљају рад на унапређењу пољопривреде“. У ивенниннененнш На о рему је наша пољопривредна наука казала своју последњу реч; али ко тај докуменат прочита пажљиво, наћи ће у њему и ствари, о којима нема ни речи у наслову. Тамо се налази на пр. и читав програм о унапређењу пољопривреде наших агронома. Он је врло прост: цела се земља има поделити према физичким, хемијским и климатским особинама земљишта на одређен број сатрапија, које се називају инспекторатима, а на челу којих има бити по један сатрап агрономских квалификација вишег степена. Њему припада по могућности луксузан стан, земљиште од два хектара, чета робијаша, аутомобил и фијакер с обзиром на квалитет путева. Главна дужност шефа инспектората је да путује. Данас су уопште све јавне функције постале амбулантним, па је у толико појамније да се оне атронома састоје искључиво од путовања. А да би тај свој задатак могао што боље да изведе тражи се: „У циљу што бржих и успешнијих обављања теренских послова врховни инспектор ће са својим референтима, инструкторима као и срески атрономи примити сваког првог јануара и првог јуна унапред припадајуће им дневнице сходно уредби о путним трошковима. Исто тако поменутим чиновницима јавне агрономске службе у народу издаваће се а конто подвозних трошкова потребна новчана средства, која се имају по истеку од шест месеци оправдати редовним рачунима“. Истина, за изнаћи износ припадајућих дневница унапред за шест месеци тражи се видовитост; али зашто је човек агроном а да не буде видовит>

Како је пак живот у унутрашњости наше земље прилично неинтересантан без икакве дистракције, без позоришта и биоскопа (једино што би се могао радио поставити о државном трошку), то је потпуно искључиво да би се шефови агрономских сатрапија могли оженити саобразно сво-

А како наши агрономи замишљају унапређење своје сопствене привреде

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

јем социјалном положају и својим бвривима. Која ће се велико-варошка девојка удати да би вековала у паланци> Да би се тој опасности несталешке женидбе или чак целибата наших агронома стало на пут предлаже се:

„Код посланства у другим државама, која стоје у значајнијој пољопривредној вези са нашом државом, поставља министар пољопривреде своје пољопривредне аташее, који имају ранг и плату других аташеа.“

Таквих посланстава има десет. Ако би се земља поделила на десет агрономских сатрапија, онда би се на наше агрономе врло згодно могао да припреми систем плодореда, који даје тако златне резултате у пољопривреди. Сваки би агроном провео две године на терену и две године у дитломатској служби све до стављања у пензију.

Со је код нас монополни артикал. Међутим Управа Монопола сама не врши продају него за сваку област поставља посебне велепродаје које имају водити рачуна да пучанство уз, по монополу утврђеној цијени може покрити сву своју потребу. До сада су те велепродаје имали разни приватници.

Сада се основало једно дионичарско друштво са задаћом, да узме у своје руке велепродају соли у читавој држави, односно у свим областима. То друштво протоколирано је под насловом „Југославенско трговачко д. д. Загреб Београд — Љубљана. Централа је заправо у Загребу, а Београд и Љубљана означени су само ради тога, да се не би рекло да једно искључиво загребачко подузеће има у својим рукама читаву велетрговину соли.

Иза лруштва стоји једна мања банка и неколико људи који располажу са великим капиталима. Оснивачи држе да је велепродаја соли један надасве лукративан посао и вољни су да израде детаљну организацију посла као и да пласирају знатне износе.

Управи монопола главно је да добије монополску таксу. А много јој је згодније вршити обрачун са само једним подузетником него са више њих.

Југославенско трговачко д. д. има већ сада велепродају соли у неколико области. А на предстојећим лицитацијама нада се да ће избоксирати све конкуренте, тако да би имало стварни монопол велепродаје соли.

Нама ово гледиште оснивача није сасвим јасно. Монополски се артикли продају и купују по утврђеној цени. Бруто зарада је у напред позната и лежи у разлици између куповне и продајне цене. Она је максимирана од стране Монополске Управе. Једини циљ овог монопола може бити: растеривање конкурената и добивање максималне провизије — само нам није јасно како то друштво мисли да оствариг Имају и други капитала и организационог дара.

Мочопел монопола соли Југославенско трговачко n. n.

Jedan naš dobar prijatelj iz unutrašnjosti preti пат, da će prestati da čita, maš časopis, ako budemo produžili da pišemo зачета ЕШ | БОЛКО | тлосо O ротогекот brodarstvu. »U ovoj zemlji ima seljaka, zamatlija, trgovaca, indugtnijalaca, advokata, mabadžija, 'kiridžija i kaledžija« piše nam on, »ра Кад bi se o svima ovima pisalo samo toliko, koliko O pomozrskom brodamstvu, onda bi »Narodmo Blagostamje« moralo biti tri puta veće«.

Naš prijatelj nije uspeo mi za vreme rata da vidi more: on je suvozemac u majbukvalijem smislu. Takvih ima još dosta u Šumadiji. Oni me mane ni za slatku vodu, a kamo li za slanu Neka, nam je dopušteno, Oda, mu odgovorimo ovim putem. »Naš narod kaže, dragi prijatelji, da treba gledati od sebe i k sebi. Alko. čoveka nerviraju brodovi, čamci i voda, onda treba to da važi kako za morske tako i za rečne. Ako Vas nerviraju subvencije, koje dobijaju i koje dalje tnaže naši obalski i okeanski

Бродарека напаст!

ТРЕЋЕ НРК ИНСЕЕ