Narodno blagostanje
Страна 496
она једино домаће друштво, које ужива субвенцију (на тој линији.
Главница друштва износи 10,000.000— дин. она је била до 1922. год. један к по милион, а затим повећана на пет милиона, а приликом трансакције са Српско-Арбанском Банком на Цетињу, главница је повећана на 10,000.000.динара. Резерва качоси 963.000— дин. Повериоци износе 2.000.000.— дин. и тако рећи потиру се са ставком дужнипи у активи која износи 6,176.000— дин. Највећи део средстава друштва уложен је у бродове, њихова укупна вредност је 9,600.000— дин. Друштво има 9 бродова и то: 7 параброда и 2 моторна брода („Соко и „Румија“) заједно са „Зетом“ чине они парк Јадранско-Скадарске Пловидбе.
Најстарији су бродови: „Морава“ (159 тона и 357 коњских снага) и „Дрина“ (139 тона, 378 коњских снага) 0бадва саграђена 12898. год.. „Ситница“ је грађена 1900. год. и има 119 тама, 232 коњске снаге, „Бојана“ је грађена 1904. год. има 249 тона и 250 коњских снага; „Бистрица“ је грађена 1905. год. има 145 тона и 280 коњских снага.
Бруто принос Боке 1928. године био је 8,673.000.динара, од чега пада: на субвенцију Министарства Саобраћаја 5,870.000.— дин. а 2,100.000.— дин. од преноса робе, путника и пртљага. Чиста би зарада износила 2,000.000— дин.
НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ
__ Број 30
да није било губитка из предпрошле године од 2,500.000дин. Из добити у 1928. год. отписан је губитак од два милиона динара а 592.000— дин. пренешен је у идућу годину Отпис износи преко милион динара, што је за сваку похвалу, с обзиром на велику старост једног броја бродова.
Желимо да нарочито напоменемо да су завршни рачуни „Боке“ израђени са идеалном прегледношћу и јасношћу и, одличном специјализацијом рачуна. Режиски трошкови самог бродарства износе преко три милиона динара, према приходу од тог посла од Дин. 2,000.000.— То значи да посао по себи није рентабилан. Што се упркос томе на финансијски резултат делатности „Боке“ може да гледа оптимистички. Узрок треба тражити у уговору који је она закључила са Министарством Саобраћаја у Београду односно субвенције.
По том уговору држава се обвезала да плаћа „Боки“ од 1. априла 1928. год. до 31. марта 1988. год. — дакле за 10 година, годишњу субвенцију од 7,000.000.— дин. Бока за то се обвезала да принови свој пловни парк изградњом 4 нова брода у укупном износу од 500 бруто тона. По себи се разуме да „Бока“ има за лужност да редовно одржава пловидбу на линији утврђеној тим уговором.
| Обавештајна служба
НОВЧАРСТВО
— Пеосштравање надзора над осигуравајућим друштвима у Америци. Према најновијим вестима из Њујорка прикључиће се државном департману за осигурања једно нарочито одељење, које ће у сталним размацима контролисати ефектни портфељ осигуравајућих холдинт-друштава. Резултати тих прегледа објављиваће се с времена на време у јавност. Циљ овим контролним мерама јесте обавештавати јавност о саставу и стварној вредности портфеља хартија од вредности, који имају холдинг друштва.
А. Д. пређе Шп«сдике фабрике у Пилзену замолиле су за дозволу, да њихов целокупни акциски капитал, од округло Кч. 200 милиона, који се састоји од 650.000 акција по 320 Кч., може службено »нотирати на париској берзи. Оптол Еталејет Епгорсеппе у Паризу има знатан удео у том ческом друштву.
— Г. Анри Деве генерални директор Валдие Вејсе роог РЕбтапсет, Брисел, која је јак акционар Општег Југословенског Банкарског Друштва, Београд-Загреб, чијој се иницијативи има опште да захвали заинтересовање горње банке за нашу земљу, напушта свој досадањи положај и
замењује га положајем заинтересованог директора у бан-.
карском подузећу Raymend Buunmmanns et Co, s. en commanсаће, Париз, и Брисел. Ова се банка сматра за једну од најактивнијих у Француској и Белгији. Г. Деве остаје у најинтимнијим односима са Вапдаџе Вејсе рош' Г'тапрег, o чему служи као доказ чињеница, да фирма, којој приступа г. Деве, повећава своју главницу од 20 на 40 милиона франака, стим да половину прима једна банкарска група са Banque Belzo pour L'Btmanger на челу. Г. Деве, још врло млад човек ванредних способности за банкарски посао, напушта Брисел и прелази у Париз. Врло вероватно да је разлог овој његовој промени жеља за акцијом на ширем тржишту него што је бриселско.
На положај генералног лиректора Bamque Belge рошт ТУ Ебтапсет долази г. Рамло члан управног одбора Општег Југослозенског Банкарског Друштва и одличан позлавалац наших економских и финансиских прилика.
— Англо - Чехословачка Банка. Аполо - Intemational Вапк у Лондону, која је првобитно имала 25% акциског
капитала Англо-Чехословачке Банке, предала је 12:%
својег удела групи Хариман и Самуел « Ко. (Лондон), та-
ко да има у својем портфељу још 12:>% ових акција.
— Грчко наређење с кованом новцу. Ових дана ступио је на снагу закон, према којему златан и сребрни новац, који се налази у оптицају по старом грчком закону о новцу, губи законску платежну моћ. На државним благајнама може се мењати још и даље. Истовремено се дозво-
љава извоз сребвог новца и накита.
— U upravnom odboru belgiske Narodne Banke izvršene su sledeće promene: na mesto dosadašnjih članova Helleta, Gušnottea, barona Descampsa, grafa de Heptinnea i Simonisa, izabrani su: Barbanson, Viktor Parein, van Ејетуск, "Thennissen. Morren Pastur i Vanderstegen.
ПОЉОПРИВРЕДА
— Пољопривредни кредит у Италији. Према последњим вестима, десет покрајиноких кредитних завода, који су основани пре годину дана на основу Белуцовог закона, издали су до 1 маја тг. за 471 мил. лира зајмова за обртни капитал (од тога 391 мил. јужним покрајинама и остврима); 940 мил. лира. мелиорационих зајмова (од 126 мил. јужним по крајинама и острвима). Национални конзорцијум одобрио је са своје стране за 102 мил. лира мелиорационих зајмова. Ако се овим сумама додају зајмови издати од зато специјално овлашћених завода, земљорадницима, достиже сума одобрених зајмова висину од 1.250 милиона лира. Горњи капитали су недовољни. Потребно је располагати са 58 милијарди лира у периоду од 30 година, па тек тада осигурати сталан напредак пољопривреде. Водећи рачуна о учешћу државе, потребно би било повисити земљорадницима кредите за пола милијарде годишње. „Кориере де ла Сера" сматра да национална уштеда може да стави на расположење потребну суму, јер фашистичка влада пружа рентабилним пласирањем капитала за то потребне гаранције.
— Министарски Савет у Будимпешти одлучио је, да Министарству Пољопривреде стави на расположење 14 милиона пенга (140 милиона динара) за унапређење пољопривредне производње.
.