Narodno blagostanje
7. септембар 1929.
U našoj državi. još danas nemamo jedne vrhovne
bankarske jinteresne organizacije, već postoji pet autonomnih udruženja, koje svako ima svoje određeno područje. Međusobna kolaboracija još mije па visini što nam najtačnije ilustrira slučaj ovih statistika. Nepoznato nam |e, kako je beogradsko ili vojvođansko udruženje došlo do potrebnih podataka, ali ne verujemo, da putem jedne ankete, to jest na način, da su se isposlali svim 710 do 750 bankama jednoobrazni Tormulari. Jer u tom slučaju ne bi se mogle pojaviti ni ogromne razlike ni potpune saglasnosti u pojedinim pozicijama. Obadva udruženja banaka postupala su međusobno nezavisno — ali ipak na isti način. Obiavljene podatke drugih udruženja i svoje uvrstili su u svoi sopstveni sistem: jedno udruženje u jedanaest, a drugo u petnaest bilančnih poziciia. A pošto n. pr. udruženje banaka za Sloveniju sređiva podatke svojih banaka na osnovu drugog principa nego n. pr. bosansko udruženje, a beogradsko drugojače od vojvođanskog ili hrvatskog, to je naravno, da se sabrajanjem ovakvih podataka ie može dobiti jednoobrazna statistika za celu zemlju.
Svi napori i pokušaji ostaću bezuspešni dokle god
naša udruženja banaka ne pristupe jednoobraznom načinu prikupljivanja potrebnih podataka.
Za opšte statističke preglede mnogo je važnija iednoobrazna klasifikaci{a obrađenog materijala nego velika detaljiranost i raznovrsnost. Za sam pregled niје važno, ako se sastoji iz 11 ili 15 bilančnih pozicija,
НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ
Страна 505.
ali je važno to, da su sve pozicije sastavljene na osnovu istih principa, dakle iz koordinirajućih podataka.
Potrebno je, da do pojave dvojne statistike kod nas više ne dodje, |er u ni|ednoj privrednoj grani nije moguće prikupiti onoliko *ačnih podataka, kao što је to slučai baš u bankarstvu. Banke su samim zakonom prinuđene, da objavljuju svoje bilance. 77 pojedini bilansi su osnovni statistički materijal i ako se kod njih uvede striktna forma jednoobraznosti, to će: prikupljanje podataka za opšte statistike biti sasma običajna stvar. Srodnost svih bankarskih poslova упо је velika i poslove najraznovrsnijih banaka lako je razvrstati po isto| šemi bilančnih pozicija.
Il u pitaniu {edinstvene teritorijalne podele mogla bi se udruženja banaka vrlo lako sporazumeti.
Isto tako moraju se udruženja sporazumeti ı u sastavu svojih članova, jer u koliko smo informirani, učlanjene su u nekom teritorijalnom udruženju i zadruge, dok se regulativne i komunalne štedionice nije ubrajalo.
Podatke za opštu statistiku moglo bi se prikupiti i putem ankete, koji smo način već napomenuli.
Važno je ovo: unificiranje bilansa banaka moraće postati postulat bankarskih udruženja, jer su baš ta udruženja pozvani činitelji, da preduzmu potrebnu inici|atiVu.
Mi se nadamo da će se udruženja banaka još sporazumeti i naknadno sastaviti jednu jedinu statisti-
ku naših novčanih zavoda za 1928. godinu.
ДОГАЂАЈИ И ПРОБЛЕМИ
mm ======—=——" XV погледу поделе безуПред могућношћу за закљу- словног дела немачких чење Једног спољног зајма _ репарација од 660.000.000 марака годишње, нисмо успели издејствовати никакву промену у Јанговом плану. Хашка Конференција донела је толико новине, што је слободни део безусловног ануитета од 40.000.000.— марака такође подељен међ поверилачке државе другога степена. Нама је додељено 6,000.000.— марака годишње, т. ј. мање од 1%. Читаоцима је познато, да се тај безусловни део ануитета назива комерцијалним, способним за мобилизацију, то значи да се он може да употреби на службу једнога зајма на међународном новчаном тржишту, како би државе повериоци могле доћи до већих сума готовог новца.
За тај циљ је основана и Банка за Међународне Обрачуне. Чим се она буде формирала и сту· пила у функцију — моћи ће почети са продајом облигација, чија је служба гарантована безусловним немачким ануитетом.
Свакако да би покушај уновчења целокупног
Kana
Oea3yCOBHoOr aHyHTeTa HpeOnTepeTHO CHETCKO Tp)KH-—
ште капитала и да би то дејствовало неповољно на курс облигација тог новог репарационог зајма. Али је врло вероватно, да Француска и Енглеска неће ускоро чинити употребу од могућности комерциализације немачких ануитета, и да ће допустити да прво мање и финансиски слабије државе апелују на тржиште.
| Ако се узме да би се те облигације могле продавати са 7% — реалном каматом, онда излази, да би смо ми са приходом од 6.000.000.— марака годишње могли да остваримо зајам од преко 1.000.000.000.— динара.
Г. Шерон је имао најнезахвалнији задатак на Хашкој Конференцији, он је требао да брани целокупност Јанговог плана и да следствено прими на себе противударце немилосрдног и духовитог противника г. Снаудена. Г. Шерон није имао успеха у томе послу, не само због тога што је објективно тежак задатак,.већ и због тога што му он није дорастао.
Анри Шерон, француски министар финансија
Г. Шерон је из Нормандије. Нормандинац је тип, који се код нас назива Ера. Он је бистар, досетљив и препреден. Али г. Шерон нема ове особине. Оно чиме се он одли-
кује највише од свију својих парламентарних колега, то је