Narodno blagostanje

Страна 506

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Број 31

његова огромна пуноћа са нарочито поентираним трбухом. Поред тога он има импозантну белу браду. Пун човек са густом великом брадом никад не може бити макар ко, он се одваја и пада у очи, а међ сељацима он већ по спољашњем: изгледу представља правог министра.

Као сваки други Француз и он страсно воли парламентарни позив, али га народ дуго није хтео да бира у Народну Скупштину. Требао је већ да почне да седи па да уcne. M то кратко време у Скупштини, да би прешао у Сенат, где се и данас налази. Има већ 12 год. како је г. Шерон постао први пут подсекретар у Министарству Војном, у чувеном кабинету г. Клемансоа. Он је ту имао специјалан задатак да се брине о здравље у војсци; и он је са великом вредноћом радио тај посао. Набавио је војницима довољно топлих кошуља и чарапа, бринуо се о храни и чистоћи, тако да је на целом фронту било и сувише познато име „брадате добре виле“, како су га тада прозвали поали. Од тог доба он се није више на дуго удаљавао од министарске столице; био је и министар пољопривреде и министар рада, а два пута министар финансија. Мењали су се министри председници, а с њиме правци и струје у спољној и унутрашњој политици, али се није смењивао г. Шерон. Он је био у најбољим односима и уживао пуно поверење гг. Клемансоа, Бартуа и Поенкареа. Г. Шерон није човек од програма, он је опортуниста, увек је веран своме председнику. Веле тако да су га прозвали »ћоте Че Ја тајкоп«. Мењају се кирајџије, али не и пазикућа.

Велики мајстор у гурманлуку, он уме да организује седељке. Увек насмејан, није осетљив на заједљиву шалу. Тешко да има парламентарца у Француској, кога су у толикој мери карикирали листови и глумци у веријетеима као њега. Он је притом имао увек блажен осмејак. Од како је постао министар финансија постаје много озбиљнијим. Хрва се са милијардама, кажу шаљиви листови.

Као што је био парламентарни пазикућа, он је исто такб марљив одгајивач свога изборног округа. Ту је велики као члан Републиканске Левице, нарочито се истицао у борби против клерикализма и у агитацији за закон о одвајању цркве дд државе. Али му то ни најмање није сметало да доцније, кад је требао да се кандидује у једном католичком округу, поповима одреди плату под изговором да они чувају света места.

За министра финансија се спремао као известилац финансиског одбора Сената. ИМ ту је био на висини, умео је да помири демагогију са интересима државне касе. За француског сељака, који толико цени штедњу, невероватно је било пријатно слушати г. Шерона, кад говори о 'опасности дефицита и евентуалног финансиског банкротства, ако се не почне да штеди. То је било домаћински, то је био министар финансија!

Г. Шерон јеу свему просечан. У политици није ништа нарочито ни у ресорима. Његово ће се име заборавити оног дана, кад се буде скинуо са политичке позорнице. Али такви људи имају много шанса у политичкој каријери. Кад су француске финансије биле у кризи, онда је сам г. Поенкаре узео ресор. Данас министар финансија има да продужи линију, коју је он утврдио први у јесен 1926. год. и кад је г. Поенкаре последњи пут саставио владу, бољи избор није могао да направи од г. Шерона. Он копира савршено, његова корпулентност је заштита против опасности од олује. Г. Шерон је стабилан, он је представник француског имућног буржоа, а то се тражи од министра финансија у нормално доба. Данас на пр. главни задатак министра финансија у Француској лежи у томе, да изналази пореске облике, који су за обвезнике најтежи и најнеправичнији и да их смањује и укида.

Г. Шерон је врло вредан, он страшно воли цифре и то што крупније. Док г. Кајо има цифре већином у глави, г. Шерон их има у својој торби.

Г. Шерон је дошао апреман на Хашку Конференцију,

| рање Јевреја, али је тиме привукла на себе мржњу · становника Арапа, који су са зебњом посматрали, како њи-

| пре годину дана Јевреји су на „дан помирења“

али су му недостајали методи стручне дебате. Њега је пар-

| ламентаризам у томе покварио, јер се нарочито у францу· ском парламенту све срачунавало на ефекат, чак и онда, кад

су бројке у питању. Његов први говор као што знамо била,

· је једна тирада.. У другом говору то је исто било и то је | толико избацило:из колосека стручног и стварног г. Снау-

дена, да му је одговорио непарламентарно, чак и увред-

· љиво, тако да је морао да повлачи неке од израза. После | тога је, изгледа, дат знак г. Шерону да се повуче и, као што | знамо, он се више никад није чуо на Хашкој Конференцији, | његов задатак је био припао т. Лушеру, који је и много

стручнији и много бистрији и што је најглавније и који је

| много међународнији од г. Шерона, који никад у животу | није путовао ван границе Француске.

= У Палестини живи

Зашто се међусобно крваве Apama - муслимана,

600.000 160.000

· Арапи н Јевреји у Палестиниг Јевреја и 80.000 хришћана и

других секта. После светскога рата добила је Енглеска ман-

| дат, да васпита Палестину за самосталност и самоодговор-

ност. Она је Палестину сматрала покрајином за колонизипра- ма нестаје комад по комад земље и како ће постепено бити

| потпуно истионути из своје отаџбине. Код овако верски фа| натичних племена не треба. се чудити, да је и најмања сит-

ница могла да изазове крвопролиће.

Као: централна светиња свих Јевреја на свету важи „Зид нарицања“, последњи остатак некадашњег старог темпла, где Јевреји вековима наричу за изгубљеним Јерусалимом. У непосредној близини тога зида налази се муслиманска џамија „Омар“. Испред старога темпла налази се · уски ходник, који Арапи сматрају својом својином, док њима Јевреји то оспоравају, позивајући се на декрет султана Салима, којим је у ХУ: веку стављен тај ходник њима на расположење. Нејасне правне прилике око „зида нарицања“ непосредни су разлог последњих инцидената. Још подигли испред тога зида шпански зид, ла оделе мушке и женске, али је мандаторска полиција исти уклонила на захтев арапских првака, Пре 3 недеље Јевреји су на том месту приредили протестну скупштину; 2000 младих циониста држало је оштре говоре против Арапа и то управо један дан пре великог муслиманског празника. Догађаји су узели бржи темпо. 17. августа напали су Арапи Јевреје за време службе божје и спалили њихове молитвенике, протестни зборови, међусобне провокације и покољ.

Намера Јевреја, да давно изгубљену отаџбину поново придобију у свој посед, наишла је на тврд орах, на отпорне, жилаве и фанатичне Арапе, који се противе јеврејском колонизирању Палестине. С обзиром на менталитет обеју племена тешко да има средстава, којим би се омогућило да они живе један поред другог у миру.

Odlični hroničar za spoljnu politiku beogradske »Politike« dao je u broju od 4. avgusta jedam ротфтећ с. Роепкатеа 5а kojim ве nikako ne možemo wložiti. On kaže da је о. Poenkare veliki patriota i veliki advokat i da, te dve njegove osobine baoaju u zasemak mjegovu državničku sposobnost. Pod advokatskim osobinama izgleda, Фа зе тате njegovo neodstupno stajanje па Wgovorima о miru i energična, odbrama, prava, Која je Francuska tekla tim теомотша. 2508. toga we veli da је on suviše malo Mvropejac za, naše Фођа, da je bio nepristupačan za, šire držayvmničke poglede, da је Sa tim mentalitetom učimio pohod ma Rur i da je njegovo držanje u ratnim dugovima izraz tog njegovog mentaliteta, da je On sa teškim srcem i sporo prihvatio međunarodne Sporazume, ikoji su menjali sadržinu mnogih Vepsaljskih odredaba.

Jedna netačna slika g. Роепкагв-а