Narodno blagostanje

Страна 524

Постанак свију династија завијен је, мање више, у копрену легендарности. Рочилди су династија рат ехеЏепсе, динанастија финансиске суверености. Већ преко сто година. Постанак њихове династије је легендаран, завијен у копрену тајанствености, и ако је у стварности доста обичан и баналан. Али свет то тако воли. Упркос своје баналности, или можда баш због ње, он је интерсантан. Неколико потеза из историје династије Рачилд

прлауестаалит ТАТЕ

Кронисте града Франкфурта јављају о оснивачу династије, да је рођен 1744. године у јеврејском гету (једини крај вароши у којем су Јевреји могли становати и који је

био ограђен), као син малог јеврејског бакалина. Као шегрт

Натан Рочилд, оснивалап енглеске куће Рочилд

У очевој радњи, мора мали Мајер Амшел Рочилд код сарафа често мењати златне и сребрне новце и тај га је посао направио 'нумисматичаром. Прикупља ретке и необичне новце, специјализује се у том послу, и кад пронађе, да је уносан, он се тиме бави и доцније, кад наследи од оца малу, неинтересантну бакалску радњу. Мајер Амшел ортодоксан је јевреј, скроман, штедљив и веома оштроуман. У осталом, У оно се доба нумисматиком боље зарађивало но бакалским пословима. Помоћу старог новца, успело му, да дође у везу са својим владаром, Вилхелмом Хесеншким, веома богатим и одушевљеним нумисматичаром. Тиме добија богату и упливну муштерију, коју је ваљало послужити (најкулатније. Успех није изостао. Стар 25 година, замолио је и примио је титулу књежевско - хесен - насаушког дворског фактора (дворског лиферанта), што је за даљни развој и 'обим послова било од велике важности, јер су том титулом делимично одстрањене потешкоће, које су у оно доба је-

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

-узкнина,

Број 32.

врејима спречавале пуно развиће својих способности. Послови се добро развијају. 1770. године, стар 26 година, жени се он ћерком Саломона Шнапера. која му осим прћије доноси још и нешто мало готовог новца. У идућим годинама династија се учвршћује и попуњава: дванаесторо деце, пет мушких (и седам женских.

Још увек је нумисматика главни и најважнији посао помоћу којег Мајер Амшел проширује своје везе, тражећи у главно аристрократску и крунисану муштерију. Да би односе према свом владару што боље учврстио, спријатељио се његовим финансиским управником Будерусом, који постаје доцније и.његовим ортаком. Ова веза била је за будућност Рочилда од највећег зиача па:

До 1794 године, дакле преко 20 година, пореска власт у Франкфурту ценила је Рочилдов иметак сваке године непромењено на 2000 форинти, а према томе плаћао је годишње 13 форинти пореза. Код најбоље воље Рочилд није више могао да крије повећање свог иметка. Идућу годину пријави сам, да износи његов иметак већ двоструку суму, а 1796 дакле наредне године, већ је опорезиван по највећој пореској групи, имајући преко 15000 форинти пријављеног иметка.

Двадесет година требао је Мајер Амшел, док си је створио позицију у свом родном месту (од 1770—1790). Даљних двадесет година (од 1790—1810) потребно му је, да изврши финансиску експанзију у главним градовима Европе и да си осигура центре као што су то Лондон, Париз и Беч; у следећим 20 годинама (од 1810—1830) финансиска је моћ Рочилдове куће толико проширена и учвршћена, да у Европи више нема државе (а у оно доба било их је много) која не би била дужник „аустриских баруна Рочилда синова“. Да у другим крунисаним и аристократским личностима ни не говоримо.

ООртаклук са Будерусом био је строго тајан — али за обе стране уносан. Данас би га назвали коруптивним. Коазлипиони ратови допринели су своје. Амстердам, као најважнији европски банкарски центар је са победом Француза над Холандезима изгубио свој значај, а на његово место ступио је Франкфурт. Са кредитима свог кнеза повећавао је Рочилд тако своје банкарске трансакције као и бакалске послове с којим је у току времена створио велику трговину вином, штофовима и колониалном робом. Кнез хесеншки имао је развијене финансиске трансакције са Енглеском (у ствари продатих војника) и 'одвијање тих послова: мењање енглеске монете у немачку уз најповољније курсеве, пласирање енглеских меница и обвезница итд. поверно је био Рочилду, који је уз помоћ Будеруса успео да стече пуно поверење свог владара но да изолира сву осталу конкуренцију врло способних и богатих франкфуртских банкара.

Везе са Енглеском захтевале су сталног заступника, и пошто су ти послови били веома делекатне нарави, то се Рочилд одлучио да шаље у Лондон свог трећег сина, 21 годину старог, амбициозног и од свих синова најинтелигентнијег Натана, јер старија браћа Амшел и Саломон била су у Франкфурту веома потребна. 1798 године, отпутовао. је Натан у Енглеску и то са капиталом од 20.000 енгл. фунти што је одговарало вредности од 250.000 форинти. Тиме био је учињен први корак Рочилдове европске експанзије.

Послови су се одлично развијали. Након француске револуције дошла је ера Наполеона која је донела Рочилду огромно повећање његовог имања. Кнез хесенски био је протеран, а његово имање заплењено У корист француске благајне. (Ово се имање проценило на 30 милиона форинти. Као што је кнез био добар трговац, он је својим новцем радио, давајући га на зајам (уз књежевске камате) свакоме ко! га требао и могао да му пружи довољне гаранције. Велики удео тог имања био је пласиран посредовањем Рочилда у Енглеској у државним облигацијама; друго је било

_узајмљено у земљи или је лежало у сувом злату и сребру

У подрумима књежевских замкова. Кад је кнез морво да