Narodno blagostanje

„ЈЕ. пене 1929.

· нарбда и племена, али ипак теже но У овој

сити национално обележје, па био ПОЛИТИЧКИ, културни,

верски и т. д.. Оно што је карактеристично за Матијевића,

о је његов јаван рад; он је неговао интересе општости и наравно то је могло бити само у националним границама. У његовом раду је много важнији привредни моменат него национални. Он је волео човека, а као човекољубац морао је волити пре свега своју нацију.

Има много категорија активних националних радника. У Аустро-Угарској је готово сваки човек био у неколико и национални радник, услед напрекидне напетости међу на-

родима и "племенима и услед офанзиве, којој су били изло- · певааизесанкривенре реза А сна

жени национални елементи у тој држави. Било је мирнијих

и за отште ствари мање заинтересираних људи, који Cy CH-

лом прилика постали националним радницима. Било је на-

ционалних радника, који нису за то имали нарочите жеље ·

ни нарочите заслуге. Национални рад је лежао у одбрани своје националности.

Има чак и јавних радника у демократским земљама, којима не припада апсолутно никаква заслуга за јаван рад. То су на пример политичари, који су за свој посао и плаћени. Ту је национални рад квитиран. Али има и националних радника са великим пожртвовањем. У те раднике спада Матијевић. Ако је тачна вест, да је оставио после своје смрти иметак од шест милиона динара, онда је то најбољи доказ колико се много посвећивао Матијевић јавним интересима на штету својих сопствених, Како је он био мудар трговац и врло вредан и издржљив, требао је имати много већи иметак. Више је но сигурно да другови с којима је он радио имају већи иметак.

Добро су позната Матијевићева дела као јавног И националног радника. Највеће признање заслужује његово дело „Привредник“, са циљем оспособљавања сиротиње за самосталан привредни живот. Оно што је Матијевић учинио за човечанство и нашу нацију путем школовања шегрта, то је једно од најхуманијих дела предузетих и вршених у на шој средини, у средини нашега народа с ове и с оне стране

Дунава, Дрине и Саве.

Јавни радници траже такођер брзо и непосердно дејство овога рада. Најнезахвалнији је посао онај коме се посветио Матијевић, прикупљање деце из разних крајева и оспособљавање за самосталну и уносну привредну делатност. Тај његов рад је најбољи доказ, колико је човекољубља било у њему. Избор поља за његову хуману и националну делатност показује само његово велико разумевање живота. Нема жртава за општу ствар, које се тако богато капитализирају, као што је жртва учињена за школовање једног младог човека. Помагање сиротиње ма, колико да, је човекољубива ствар, представља услугу која је равна жртви. Школовање сиротиње за занате, трговину значи давање си-

· ротињи хиљаду пута више но што је жртва, која се тиме ·_ чини. Није дакле заслуга Матијевића само у његовој служби човечанства, већ у његовом избору начина.

Друга карактеристика јавног рада Матијевића лежи у степену посвећивања и преданости општој ствари. Срби су плехана фуруна и не воле дуготрајне напоре. Код нас се лако прикупи велики број људи за какву општу ствар, али се до краја текуће године сви разбегну. На зборове и "седнице долазе двоје, троје. „Гристајем, како ви будете решили“, то је уобичајени изговор за осуство воље и готово· сти на жртве. Матијевић је био херцеговачко - македонско-

у исто време и национални. Трговати се још могло између "сопственој на_ пционалној средини, Али јаван радник могао је и морао но-.

| НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

"Страна 523

далматинског калибра. Што дуже ради на једној ствари, све јој се више посвећује. Ни најмање није интересантан ви

комотан посао, коме се био посветио Матијевић, Па ипак је он њему посвећивао све више времена. То је била његова потреба.

Он се „Привреднику“ сав предао баш последњих година. Доказ да га није руководило само национално осећање, већ човекољубље, јер је ослобођењем српског народа даљи рад на националним питањима прешао на државу.

Данас је код нас превише националних и јавних радника; али то је друга врста. Матијевићев рад је био без очекивања еквивалента на овоме свету — а само такав рад има право на назив „национални“. |

Кад су у пролеће цене шећера на међународном тржишту показивале веома лабаву тенденцију, одмах су се у Немачкој појавиле жеље за нови картел, који би имао задаћу, да штити немачку производњу. Кад су се у међувремену цене на светској пијаци стабилизирале и нешто повисиле, немачке фабрике одмах су приступиле повишењу цена. Од краја јуна цене су се попеле од 1.25 марака на 1.50 марака код 50 кгр. а при том су се у издатној мери искоришћавале заштитне царине. (Оцена извозних бонова показала је, да се је разлика између домаћег и иностраног шећера повећала, за 1 марака на 50 кгр., дакле aa 10%.

Нови вемачки шећерни картел

Цена немачког шећера — без обзира на порез — већа је за 120% од цене на светском тржишту. Да би се ова цена и у будуће осигурала, основано је ових дана споразумно са шећерним фабрикама ново удружење за поделу шећерне потрошње. Задаћа тог удружења, није утаначење цена. — то ће и у будуће вршити главне фирме — већ контингентација унутрашње понуде. Свакој рафинерији или фабриди шећера доделиће се контингент, који ће се установити према стварној продукцији у овогодишњој кампањи. Интереси рафинерија и фабрика белог шећера чуваће се на тај начин, што се рафинеријама дозволило, да своје контингенте брже распродају но фабрике белог шећера, пошто су оне оптерећене финансиским обавезама према пољопривредним произвођачима шећерне репе.

Експортна контингентација извозног удружења има задаћу, да што пре испразни тршиште и тиме потпомогне одржавање цена у самој земљи; а нова организација има дужност снабдевати домаћа тржишта са што мање робе, како би се тиме могле одржати цене на законски нормираној максималној висини. Осим тих мера утаначени су још и услови за једнообразност типова шећера као и за услове продаје и плаћања. Велетрговини покуша се одузети самостална. позиција, која се има претворити у једноставну дистрибуцију, што сигурно неће имати за последицу појефтињење поделе шећера.

Тим картелним уговорима тангирано је и витално питање рационализације у шећерној индустрији. Под таквим условима о рационализацији уопште не може бити говора, јер фабрике себи осигуравају своју зараду, која им је уосталом уговором гарантирана, док је њихов капацитет искоришћен једва са 50%.

Немачки листови истичу, да је овакав картел класичан пример, како се животне намирнице може поскупити за 100 од сто и осигурати чак и нерентабилним предузећима њихов опстанак — а то све на терет и рачун потрошача.