Narodno blagostanje

14. септембар 1929

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

SMITH ! MEYNIER, TVORNICA PAPIRA - SUŠAK

Pred dvije godine ovo ipoduzeće slavilo je stogodišnjicu svoga rada. Po tome spada među naša majstarija industrijska DOduzeća. Tvornica leži na Rečini, koja Čini oramicu između Sušaka, i Rijeke. Jedam dio pogona čak leži ma miječkoj strani, nu težište Je rada та mašem teritoriju.

Tvomica. Smith i Meynier dzrađuju wsvileni papir kao i sve vnsti cigameinog papira. Produkcija, poslije provedenog (ртобјтепја, бапоз! до 120 масопа, ооФ је.

Sudbina i prosperitet poduzeća, ovisi u prvom redu O паklonosti monopolske uprave. Nu događalo se je veoma često, da je Uprava monopola svoju potrebu za cigaret-papirom pokrivala u inozemstviu, dok je sušačka tvornica bila prisiljena da, obustavlja pogon. Čak i onda, kad su njeme ponude bile i jeftinije. Izgleda, ida, je mnogima Копуеплтајо, vršiti nabavke u inozemstvu i ako se potreba može ipodminiti u isamoj zemlji. Dnevnice za inozemma putovamija, mnogo su veće nego što su, alto ise putuje samo do Sušaka. |

'Tyornica Smith i Meynier kušala je mnogo mputa Фа за Upravom Monopola dođe do jednog dugoročnog sporazuma, Koji bi joj omogućio intenzivan i nesmetan Tad. Ni jedan od tih pokušaja nije uspio. I sada leži kod Monopola nacrt jednog ugovora koji je utanačen (do detalja i treba samo da se stavi potpis.

Svakako bi bilo potrebno da se jedan puk pročisti odnošaj sa Upravom Monopola. Jer od toga i zavisi dali će фуогшса. moći i dalje da postoji, ili će sadašnji vlasnici biti prisiljeni da ju prodadu. Za nju ima бак 1 kupca, i to stranca. Ne treba nikako dopustiti da ovo poduzeće ode u strane ruke. Početna dionička. glavnica izmosila je 500.000 kruna. Godine 1925. imamo dioničku glavnicu od 10 milijona, dinara. Pred dvije godine, diomička je plavnica, valorizacijom povišena na 15 milijona i to tako, da, je no” minala povišena od 100 ma, 150 dinara.

Страна 529.

Glavne pozicije bilance 1926-28 iznašaju:

Aktiva 1928 1927 1926 Twornica, i uređaj 830.398 28.209 19.112 Zalihe robe i matenijala, 9.764. 14.017 12.980 Jaužnici 8.600 4.815 4.507 лек 870 723 694 Blagajna, 101 103 90 Gulbitalk ; 226 199 111 Pasiva

Glavnica, 15.000 15.000 10.000 Кететув 313 313 68 Amo?tizacija, 4.495 2.975 2.975 Rezerva, valorizacije 1.750 1.750 Vjernovnici 98.898 28.860 24.408 Ukujpna bilanca, 49.957 48.898 37.447

Porast investicija od 19 na 28 milijona, dimara ima ie Ipri pisati valorizaciji, koja. je provedena godine 1997. i koja je imala, ža, poslijedicu povišenje glavnice za 5 milijona a rezerve Za 2 пи јола dinara. Pored toga učinjene su i neke investicije, a, tako isto i prošle godine. Te su bile potrebne i radi požara, koji je bio uništio jedan dio uređaja. ;

Investicije iznose 30 milijona dinara, a vlastita, sredstva blus amortizacija 21 milijon. Po tome jedan dio je investicija, izvršen iz kredita. Radi toga su i omi srazmenno visoki. Iznašaju % milijona dinara prema 9,6 milijona, „dužnika i 9.7 milijona zalihe robe. Radi toga poduzeće tercte srezmjerno visoki bankovni kamati, što loše djeluje ma poslovni uspjeh. Prošle godine bilo je upotrebljeno za amortizaciju 1.5 milijona 'dinara.

Poduzeće poslijednih godina nije plaćalo dividende, jer je rad gradi politike Monopolske uprave bio minimalan. Budućnost kalko rekosmo zavisi od Uprave Monopola. Ako je dolaskom novih ljudi nastala, i nova orijentacija, omda će se Копаспо зтеditi prilike i kod sušačke tvornice papira.

Обав

НОВЧАРСТВО

—. Промена у пословању грчке Поштанске Штедионице. Ових дана ступио је у Грчкој на снагу нови закон о поштанским штедионицама који предвиђа, да ће све поштанске штедионице, које постоје код грчких поштанских уреда примати улошке, који могу износити: за стране улагаче до 500.000 драхми, а за домаће до 25.000 др. Ова мера има за циљ, да примами у Грчку страни капитал, а нарочито онај од Грка који живу у Америци. Каматна стопа износиће 6%, те ће бити за 1% већа од оне, коју плаћају остале банке у Грчкој. Поштанска Штедионица даваће зајмове правним лицима, која у сваком погледу пружају све могуће гарантије. | 1

= Народна Банка одобрила је хмељарској задрузи "у Новом Саду кредит од осам милиона динара за куповину и извоз хмеља.

— Развој американских инвестмент трестова показује у току ове године ванредан напредак. Крајем јануара постојало је у Сев. Америчким Државама 172 инвестмент трестова са уплаћеном главницом од 1584 милиона долара. До краја августа ове године овај се број повећао на 400 друштава са уплаћеним капиталом од преко 2680 милиона долара (150 милијарди динара). i · — Ново емитираних хартија од вредности у Енглеској у месецу августу ове тодине веома је мало а износе према статистици Мидленд Банке 3,59 милиона енгл. фунти према 6,51 милиона енгл. фунти у истом месецу прошле године, — Ново емитираних хартија од вредности у Сев. Амер. Државама у току првог полугођа о, г. било је У укуп-

ештајна служба

ној вредности од 5871 милиона лолара, а у Енглеској „само“ 977 милиона долара — према подацима, које је објавио Njujork Komenšl end PFinanš!i Kronikl, HajBehHM американски финансински часопис. Ово огромно повећање новоемитованих хартија од вредности тумачи се полетом холдинга И инвенстмент трестова, који су абсорбирали највећи део свих нових емисија.

— О питању повишења енглеске дисконтне стопе у последње време опет се опширно расправља у европској штампи, јер златне резерве Енглеске Банке стално 'опадају. Пре десет недеља износиле су још 63 милиона енгл. фунти, а сада не износе више од 33 милиона. Ако се извоз злата у право време ие спречи радикалнијим мерама, то ће се златне резерве Енглеске Банке снизти до краја године на 10 милиона фунти — како то предвиђа париски 1" ИМогтамоп., Свакако је питање, како опречити одлив злата, данас У Енглеској од највеће актуелности. На лондонској берзи превлађује мишљење, да ће се влада споразумно са вођством Енглеске Банке ипак морати одлучити, да повиси дисконтну стопу, За сада још нема никаквих службених саопштења, и због тога може бити и вероватно, да Енглеска неће напустити свог ранијег становишта, које је објавила пре Хашке Конференције и према којем никако неће приступити повећању дисконтне стопе.

СПОЉНА ТРГОВИНА

-— Бугарски трговински биланс је за првих пет месеца о. г. пасиван за 655 милиона лева, а упоређен са истим раздобљем прошле тодине, пасива је већа за скоро 100 милиона лева. Увоз као и извоз показују повећање према про-