Narodno blagostanje

14. септембар 1929.

Dr. Vel. Bajkić

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

= Страна 519 |

Naš saobraćajni problem

U svešlosti sedmog privrednog kongresa

Il. KARAKTERISTIČNO

VIL. Kongres privrednika, našao je živ odziv u našem javnom mnenju i kod Kraljevske Vlade. Isto se to može reći za rahiJe kongrese. Naša se je država 10 godina snažno opirala još snažnijem pritisku privrednih krugova radi osnivanja Privrednog Saveta. Ali su naše vlade najvećim idelom imale spremno uho i ako ne uvek i ruku — za svalki glas iz. redova privrednih krugova. Njihovim zborovima i kongresima, poklamjana je redovno pažnja veća no što je to praksa u mogućim ipravim demokratskim državama. Stručni referenti pojedinih resora stamo su bili iprisutni raspravama priređenim: od privrednih organizacija,

Predsedavajući je isticao Као specijalnost ovoga kongresa pnisustvo četvorice ministara. Na zagrebačkom zboru privrednika u leto 1998. god. prisustvovalo je više ministara. I sa. strane javnoga mnjenja, ukazivana, je obilna, pažnja zborovima. privrednika. Ni po tome ne bi ovaj zbor bio ništa izuzetnoga. Pa ipak ima nečeg, u čemu se on bitno razlikuJe od ranijih. To je sasvim dobro uočio predsednik u svojoj zaVIŠnOJ reči, kazavši, da je to danas jedini forum za diskusiju O privrednim pitanjima mz učešće predstavnika „države s jedme i privredmiika, s druge strane.

1 ovoga mputa su predstavnici države bili na biljezi. Oni su poklonili pažnju svakoj primedbi referenata, i sa, офуотепобби, за kojom nisu vlade pre 6. januara izlazile ni pred Narodnu SkupŠtinu, polagali su oni računa o fumkcioniranju državne uprave i о svome radu. Sa puno takta i sa primeznim tonom odgovarali su oni i na udarce, koji su katkada bili neopravdano snažni.

Dva su pitanja bila ma dnevnome redu: saobraćajno i agTrarno-političko. O njima je već govoreno па kongresima i skupovima privrednika. I ma, poslednjem skupu u maju mesecu 0. g. u Novom Sadu oba su pitanja bila tretirama: agrarmo-političko u vezi sa trpovimsko - političkim u punom obimu, a 580braćajno ograničeno na, Železnice i rečno brodamstvo i u glavnom njihova, tarilmo-politička, strana.

Ovoga puta saobraćajni problem obuhvaćen je u celom svom obimu: obuhvaćena, su sva, saobraćajna, sredstva kao: železnice, putevi, rečno brodarstvo (bez pomorskog) i pošte, telapraf i telefon. Referati su bili vrlo realni. Referentima, je 6tavljeno u zadatak da izlože stanje mašeg saobraćaja. Deskripoija je bila, metoda, kojom 51 зе imali poslužiti. Materijal je prikupljen na

dva načina: iz službenih dokumenata i putem ankete. Anketa je |

kazuističko oruđe. Ona kao aparat za, usisavanje Trikuplja, činjenice pa i gledišta odande, gde ih &igurno ima. Referati su Sačuvali kazuistički karakter. Referenti nisu pokušali da izloženu kazuistiku formilušu u vidu problema, i uglave ih u sistem naših aktuelnih ekonomsko - političkih problema. Vrlo mnogo podataka u refenatima potiče od атјаупе пргате, (Која, је п tome pravcu pokazala prema iprivrednim krugovima mpredusretljivost, koju treba naročito istaći,

Deskriptivna metoda, izrade referata učinila ih je teško preglednim i teško svarljivim 'posle jednog: slušanja. Oni će tek štampani in ekstenso dobili svoju ipravu vrednost dokumenata. Mi ćemo u majkraćim potezima, izložiti omo, što je najmankamtnije u releratima, o saobraćaju.

li STANJE | FUNKCIONISANJE SAOBRAĆAJA

A. ŽBLJEZNIOB Referat g. Dr. J. Karamanskog

Velike smetnje u saobraćaju za vreme saobraća,jnih ikulminacija imaju anatam uzrok u tome, što se opterećene stanice i odseci pruga pokazuju nedovoljnim za svladanje saobraćaja. Iz Ovoga, proizlazi neminovna potreba, da se rekonstruira pruga 21dani Most — Zagreb — Novska, Као 1 najopterećenije vicinalne pruge i dekoviljske pruge Južne Srbije, zaštite ugrožene pruge

od snijega, bure i poplave, pojačaju mostovi, a, naročito prošire, odnosno rekonstruiraju stanice, u Beogradu, Zagrebu, Novom Sadu, Vel. Bečkereku, Skoplju, Nišu, Sušaku, Splitu, Orvenki i Karlovcu, koje kao najjača željeznička čvorišta, ne mogu da svladaju današnji intenzitet saobraćaja. Ali i па velikom broju drugih stanica, potrebno je povećanje koloseka, prostora za UtOvar i istovar robe, povećanje i izgradnja magazina i rampa, pojačanje ili instalacija kolskih vaga, njihova, brza, opravka i kontrola, postavljanje i opravka, dizalion, uređenje i povećanje stova,Tišta i t. d.. Stanje voznog parka (lokomotiva i vagona) naspOloŽivog za saobraćaj, kreće se prema popisu sredinom ove godine ispod minimalnog broja potrebnog za urednu eksploataciju. Željeznička je uprava naručila 130 novih mormalnih lokomotiva i 1.500 otvorenih normalnih vagona i forsira, opraviku defektnog parka, ali postoji ipak opravdana bojazan, da ćeseiova, jesenja, seZona, koja će prema. svim znacima biti jača, od prošlogodišnje, boTiti sa saobraćajnim poteškoćama, čemu je i 'doikaz, da su preduZete i opsežne preventivne administrativne mere. Oskudica роjavljuje se i kod veoma važnih specijalnih vagona, a, DoOstoje mmoge žalbe i usled dostavljanja neposrednih i oštećenih vagona. Obzirom na iprikazanu nedovoljnu tehničku opremu, valja posve

· titi najveću pažnju organizaciji saobraćajnog rada, t. j. ubrzati

cinkulaciju vagona, organizovati brzu podjelu ikola, preduzeti sve mere za brže formiramje i otbpremanje vlakova i strogo kontroliTati Tacionalnost saobraćajnog rada. Na relacijama, gde se nalaze produkciona sedišta voća, povrća i živoga bruta, treba ртеma potrebi uvesti brzoteretne vlakove. Naročito opsežne mere potrebne su na svim pretovannim stanicama između normalnog i uskog koloseka, koje spadaju danas među majosetljivije tačke našeg saobraćajnog sistema. U oblasti komercijalno - transporine službe postoje znatne meprilike zbog obligatornog: vaganja, žitanica ma ikolškim vagama i uslijed neispravne tare vagona, te je potrebno provesti vaganje na decimalnim wagama. Nadalje je potrebno iskoristiti magazine za olpremu. žitarica, jegulisai radno vreme obzirom na praznike i blagdane, isto ртодшји gdje se ukaže potreba, organizovati komercijalno osoblje i kontrolu primjene iransporinih i tarifskih propisa, ubrzati i ipoboljšati niješavanje reklamacija svih vrsta i pristupiti refonmi željezničko saobraćajne uredbe i tarife. Deo IL naročito s obzirom na mnoge nepovoljne odredbe o odgovornosti željeznice u slučaju štete u otvorenim vagonima, i o računanju vozarine i stajarine u slučaju saobraćajnih smetnji. Potrebno je ukinuti opće dodatne izvanredne rokove, uvesti dvomesečni publikacioni ток та ођеЈамајибе бат ке mere i prilagoditi naše odredbe stanju savremenog: transportnog: гртама.

U pogledu iarifske politike potrebno je naš izvoz unaprediti uvrštenjem kukuruza u postojeću izvomu бат и za, Žitarice, proširenjem postojećih izvoznih tarila iz Južne Srbije, omogućenjem izvoza Žitanica preko naših luka, iprimemim sniženjem tarila, za izvoz brašna, regulisanjem iklauzule lučke tarife o prevozu brodova manje tonaže i produljenjem terminiranih povlastioa i za slijedeću godinu. Ali naročito protive se privredni krugovi, da зе sezonsko povišenje tarife za gorivo drvo, ugljen 1 pradđevni materijal od 1. septembra +. 2. tretira od strane Željezničke uprave, kao jednostavna saobraćajno-administrativma. prohibitivna mjera u svrhu suzbijanja oskuđice otvorenih wagona, & bez ikakvog: obzira na krupan tarifsko-politički značaj ove mjere. Oskudica, otvorenih vagona ne smije mikada uplivisati na · visinu odmjerenja mormalne vozarine, nego su za to uvijek bili i moraju biti odlučni ekonomski faktori. Pored toga se konstatuje, da, je memoguće dovoljno snabdevanje privrede ovim artiklima do 1. septembra, te će privreda, morati snositi veliku štetu uslijed ove prohibitivne mere. Zbog toga se predlaže, da se ova mera iretira kao tarifsko-politička i sasluša u tom pitanju