Narodno blagostanje
Страна: 522
privrede, da su sama narodna privreda. Ona imaju nečeg specifičnog, one su u neposrednom dodiru Sa svima privrednim granama, te. izgleda, da me ipredstavljaju jednu zasebnu „privrednu granu, već da, su u službi ostalih privrednih grana. Otuda, dolazi, da se sve privredne grane nalaze u jednom društvu kad je reč o saobraćajnim sredstvima. |
Od Како је počela cirkulacija dobara, od tada Je stavljen na dnevni red problem saobraćaja. Narodna, privreda, kaže se obično, ima svojih saobraćajnih potreba. Do re pola, veka saobraćajne potrebe narodne privrede sastojale su se u potrebi za što jačim razvićem samih saobraćajnih sredstava, za, izgradnjom železničkih linija, telefonskih i telegrafskih stanica i linija, poštanskih stanica i saobraćaja i brodarstva.
U oči svetskog: rata smatralo se, da su Zapadna i Srednja Evropa waturirane saobraćajnim sredstvima, da su glavne aTterije bile već sve vaspostavljene i da, je dalje proširenje mreže i službe procentualno od onog što već postoji bilo bez velikog: značaja. U oči rata nije postojala oskudica, Yagona, sem u visoko agrarnim zemljama u izvesno doba, godine, a koja je zadovoljavana iznajmljivanjem vagona od društva, koja se time bavila. I danas je takovo stanje u najvećem delu evropskih država.
Kao što ranije rekosmo, izgleda da ne postoje tako alktuelni saobraćajni problemi. Postoje, te još kako, ali su oni u glavnom tarifske prirode. Najveći deo saobraćajnih diskusija u Zapadnoj Hvropi odnosi se na pitanje, kako će postojeća, saobraćajna, sredstva da posluže što bolje i ha celoj liniji narodnoj privredi, a da ipak ne ulete u deficit. Naša, je država još u prvom stadijumu.
НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ
___ Број 32
Mi smo nesnabdeveni, naš je saobraćajni inventar strašno nepotpun, tako nepotpun, da u njemu leži delimično uzrok t. zv. privredne nize. U Zapadnoj Evropi ne da se ni zamisliti stanje, da, narodna privreda godinama ne može biti zadovoljena ваођтаdajnim sredstvima. Stanje saobraćaja u Bosni neobično je za, zapadno-evropske pojmove. Saobraćajna „sredstva su пајоу za razviće narodnog: blagostanja. Njihovo stanje kod nas guši i unazađuje narodnu privredu. Tako se može okarakterisati stanje u kom jedan preduzetnik ne može da isporuči prodatu robu usled nedostatka, saobraćaja.
Šta da se radi? Narodna, privreda traži od resornih ministara zadovoljenje potrebe saobraćaja po kvantitatu i kvalitetu. Zašto resomi ministri ne daju sredstva tom traženju? Odgovor je prost: ispunjenje 90% postavljenih zahteva vezano је та поvac. Ne može se reći za našu saobraćajnu administraciju, da nije "u stanju da održi saobraćaj na Dotrebnoj visini, dok god joj se ne dadu potrebna novčana sredstva.
Mnogobrojni, nepregledni sitni problemi iz našeg saobraćaja železnica, drumova, pošta, telegrafa i telefona, mogu da se svedu na jedan zajednički imenitelj, na novac. Drugim rečima, naš saobraćajni problem nije ni tehnički, ni organizatorski, ni tarifski, već finansiski. On nije u nadležnosti ni ministra, saobraćaja, ni ministra, građevina, već u onoj ministra, finansija. Naš je saobraćajni problem bačen pred vrata ministra finansija, i samo se iz njegovog ikabimeta, može doneti poboljšanje. Time saobraćajni problem ulazi u oblast, u kojoj su najmanje stručni saobraćajni stručnjaci.
ДОГАЂАЈИ И ПРОБЛЕМИ
ЕР TT II у ЈЕЗЕРА ТРН.
Стање девиза код Н. Банке достигло је на дан 8. септ. т. г. максималну висину од једне милијарде тристотине двадесет и два милиона дин. Бележећи ову појаву додајемо, да смо ми то у неколико пута предвиђали и даље да та појава не представља ништа изванредно. Као што није имало места очајању, кад је девизни сток у јесен 1928 био пао на најмањи ниво од 1925 год. тако исто нема скакати од радости пред максималним износом девизног стока. Све то бива по одавна познатим економским законима, без чијег се познавања, судбина динара не може да разуме.Стабилнос динара је већ четири године ван опасности.
Рекордио стање девиза код Народне Банке
Bivši predsednik Milanske opštine gp. Beloni veoma je čuven čovek; važio je kao veliki ekonomski stručnjak i kao taka | bio je čak u sastavu italijamske delegacije na Konferenciji Mira u Parizu. Danas je on bivši. Čuveni fašistički političar Fanimači objavio je u svom listu »Re·gime Fascita« optužbu protiv 2. Belonija, da je primio mito pri zaključenju zajma za Milansku opštinu od 30,000.000.— dolara sa njujorškom firmom Dilan Wid i da je svoj položaj predsednika, opštine upotrebio za lično obogaćenje. Odmah je ma to Musolini odredio jedam odbor, Кој је ппао da ispita celu Stvar. Naravno da u pitanju provizije za zajam Odbor nije mogao ništa da utvrdi, jer ni akta misu bila u redu, kako se kaže п 12veštajima; a, ne bi ništa vredelo i da Wu bila, jer se o tom пе ostavlja pismeni tnag. Ali što se tiče ostalih stvari, odbor je utvrdio da je g. Beloni bio član uprawnog odbora jednog gasnog: društva, koje je pravilo velike poslove sa opštinom, da je Održavao u opštimi ljude, koji su se bogaili na, račun opštine. G. Beloni nije više predsednik opštine. Kao što fašizam ne bira snedstva u borbi protiv demokra-
Predsednik opštine korupcionaš
tije i dmnugih Improtivmika orgamizacija, tako mi ovi misu kiooši u
borbi protiv fašizma. Tako se često bvndilo da je korupcija, koja je vladala u punom jeku pod liberalnim režimom u Italiji, u punoj snazi pod fašizmom. Međutim ima, vrlo mmogo konkretnih primena, koji dokazuju protivno. Тако je ma primer politički uništen g. Đampaoli, fašistički sekretar u Milanu i vrlo uticajna ličnost u Sevemnoj Italiji. Uzrok njegove ipropa:sti leži u tome, što je zloupotrebio svoju moć i ucenjivao banke, poslovne ljude i industriju. |
-__твм________ Kan uoBek пређе шесдесет пе-
ту годину, умире од ситнице. Мало јачи душевни поремећај кида му артерије, мало озбиљнији назеб доноси му запалење плућа. Матијевић је кратко време пре (своје смрти, иако је имао на леђима 76 година био физички и умно свеж као какав младић. () његовој смрти достојно му се одужила београдска штампа, али не и стари београђани о његовом погребу, можда због тога, што је досељеник. Београдска штампа је изнела две важније особине личности Матијеви-
+ Владимир Матијевић
верен пе теиенеј уетененаавинен ен Еј
| ћеве и сва његова важнија дела. „Народно Благостање“ не-
ма за задатак да понавља оно што су они писали. Али како је Матијевић био. једна угледна личност у нашем привредном животу, то и оно има за дужност, да забележи његову смрт.
Матијевић је прослављен као национални радник уз напомену, да се његов национални рад у главном састојао на привредном пољу. Истакнуто је у његовом раду национално пред привредним. То је по нашем мишљењу погре-
швно. У Аустро-Угарској монархији у којој су народи и пле-.
мена били завађени међу собом, сваки је јавни радник био 1ИНААРАВИААРАМОМАМРММАИАААНРИММАААМПМАВАНРАВААААПИНАНААРММАРРАМИМААНААМЕ АРМИРАНИ
УМОЉАВАЈУ СЕ ПВЕТПЛАТНИЦИ, ДА ИЗВОЛЕ ШТО ПРЕ ПОСЛАТИ ДУЖНУ ПРЕТПЛАТУ, КОЈА ИЗНО-
"СИ ЗА ТРЕЋЕ ТРОМЕСЕЧЈЕ 70— ДИН, А ЗА ЦЕЛО
ДРУГО ПОЛУГОЂЕ 140— ДИН.